Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Ema Votson

Ema Šarlot Djuer Votson (engl. Emma Charlotte Duerre Watson; Pariz, 15. april 1990) engleska je glumica, manekenka i aktivistkinja.

Proslavila se ulogom Hermione Grejndžer u filmovima iz serijala Hari Poter u kojima je nastupala od 2001. do 2011. godine. Pre toga, Votsonova je glumila samo u školskim predstavma, a ova uloga donela joj je svetsku slavu i zaradu u iznosu od preko deset miliona funti. Tokom ovog perioda, takođe je pozajmila glas princezi Pei u animiranom filmu Priča o Desperou i igrala jednu od glavnih uloga u televizijskoj seriji Baletske cipelice, adaptaciji istoimenog romana Noela Stretfilda. Po završetku filmskog serijala Hari Poter, tumačila je sporedne uloge u tinejdžerskim dramama Moja nedelja sa Merilin (2011), Čarlijev svet (2012) i Bling Ring (2013), a pojavila se i u apokaliptičnoj komediji Apokalipsa u Holivudu gde je tumačila ulogu preuveličane sebe, kao i u epskom filmu Noje (2014) Darena Aronofskog.

U periodu između 2011. i 2014. Votsonova se paralelno bavila glumom i pohađala Univerzitet Braun, gde je maja 2014. godine diplomirala englesku književnost. Iste godine, osvojila je nagradu Britanske akademije filmske i televizijske umetnosti za britanskog umetnika godine i imenovana je za ambasadorku dobre volje inicijative Ujedinjenih nacija za ženska prava pod nazivom UN Women. Votsonova se takođe bavi manekenstvom – bila je zaštitno lice kompanija Burberry i Lancôme i učestvovala je u kreiranju modne kolekcije za organizaciju People Tree.

Ceo članak 308 sjajnih članaka

Dobar članak

Josip Broz Tito

Josip Broz Tito (Kumrovec, 7. maj 1892 — Ljubljana, 4. maj 1980) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik, koji je obavljao razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa jugoslovenskih partizana, koji se često smatraju najefikasnijim pokretom otpora u okupiranoj Evropi. Za vreme svoje političke karijere bio je izuzetno popularna ličnost kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kao oličenje jedinstva, njegova unutrašnja politika se ogledala zalaganjem za miroljubivu koegzistenciju svih naroda u jugoslovenskoj federaciji. Stekao je veliku međunarodnu slavu kao glavni vođa Pokreta nesvrstanih, pored Džavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna.

Bio je generalni sekretar Saveza komunista Jugoslavije (1939—1980). Tokom Drugog svetskog rata je postao premijer (1943—1963), a ustavnim promenama 1953. postao je i predsednik (kasnije doživotni predsednik; 1953—1980) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Od 1943. do svoje smrti 1980. godine, imao je čin maršala Jugoslavije i položaj vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ, do 1945), Jugoslovenske armije (JA, 1945—1951), Jugoslovenske narodne armije (JNA, 1951—1980). Tito je bio glavni vođa druge Jugoslavije. Uprkos tome što je bio jedan od osnivača Informbiroa, ubrzo je postao prvi član Informbiroa koji je počeo da prkosi sovjetskoj hegemoniji i jedini koji je uspeo da napusti Informbiro i otpočne sopstveni socijalistički program. Tito je bio zagovornik nezavisnog puta u socijalizam (ponekad nazivanim i „nacionalni komunizam”). Godine 1951. je sproveo samoupravni sistem koji je razlikovao Jugoslaviju u odnosu na druge socijalističke zemlje. Zaokret ka modelu tržišnog socijalizma doneo je ekonomsku ekspanziju tokom 1950-ih i 1960-ih i pad tokom 1970-ih godina.

Ceo članak 405 dobrih članaka

Izabrani spisak

Diskografija grupe Queen

Logotip grupe Kvin

Britanska rok grupa Kvin sastojala se od pevača Fredija Merkjurija (preminuo 1991), gitariste Brajana Meja, bubnjara Rodžera Tejlora i basiste Džona Dikona (napustio grupu 1997). Osnovana 1970. godine, grupa Kvin je objavila svoj debitantski album Queen 1973. godine. Uprkos tome što nije odmah stekla uspeh, grupa je stekla popularnost u Ujedinjenom Kraljevstvu svojim drugim albumom Queen II 1974. godine.

Njihova pesma iz 1975. godine nazvana „Bohemian Rhapsody”, bila je na prvom mestu devet nedelja (i dodatnih pet nedelja 1991. godine) i treći je najprodavaniji singl svih vremena u Ujedinjenom Kraljevstvu. U SAD, „Bohemian Rhapsody” je dospela u Bilbord 40 listu u tri različite decenije, dostigavši 9. mesto u svom originalnom izdanju 1975. godine, drugo mesto 1992. godine nakon što se pojavila u filmu Vejnov svet, i još jednom u top 40 nakon objavljivanja filma o Kvinu Boemska rapsodija. Album Greatest Hits iz 1981. godine je najprodavaniji album u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva sa 6 miliona prodanih kopija do 2014. godine. Kompilacija Greatest Hits II iz 1991. godine je takođe jedan od deset najprodavanijih albuma svih vremena u UK, sa 3,8 miliona prodanih kopija do 2012. godine.

Ceo članak 110 izabranih spiskova

Nedavni događaji

Vesti

2. maj — Miloš Vučević (na fotografiji) iz Srpske napredne stranke je izabran za predsednika Vlade Republike Srbije.
22. april — Aitana Bonmati i Novak Đoković proglašeni su za najbolje sportiste sveta po izboru akademije Laureus.
18. april — U Banjoj Luci je održan veliki miting Srpska te zove, povodom najavljene rezolucije o ratnom zločinu u Srebrenici, o kojoj će se raspravljati u maju u Generalnoj skupštini UN.
13. april — Iran je izvršio napad na Izrael.
6. april — Peter Pelegrini izabran je za predsednika Slovačke.
29. mart — Parlament Indonezije je odobrio da nova prestonica zemlje bude Nusantara, na ostrvu Borneo, dok je poseban status dodeljen ranijoj prestonici Džakarti.
27. mart — Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prihvatilo je mišljenje Dore Bakojani, kojim se preporučuje članstvo Prištine u Savetu Evrope. Glasanje o članstvu Kosova 18. aprila.

Ostale vesti

Na današnji dan

5. maj

1855 — Crnogorski knez Danilo I Petrović doneo Opšti zemaljski zakonik, u koji su unete imovinske i poreske reforme.
1860 — Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi sa svojih 1.000 crvenokošuljaša isplovio iz Đenove prema Siciliji, koju je osvojio krajem jula.
1904 — Na brdu Volujica kod Bara postavljena radio-telegrafska stanica Markonijevog sistema, prva na Balkanu.
1930 — Britanske vlasti u Indiji uhapsile Mahatmu Gandija (na slici) zbog njegove kampanje građanske neposlušnosti.
1954 — General Alfredo Stresner vojnim udarom oborio predsednika Paragvaja Federika Čavesa, počevši tako tridesetčetvorogodišnju diktaturu.
1955 — Odlukom saveznika Savezna Republika Nemačka ponovo stekla suverenitet.
1978 — Organizacija Crvene brigade saopštila da je ubila bivšeg premijera Italije Alda Mora, otetog u martu.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

Znak olimpijskih igara

… da su prve moderne Olimpijske igre održane u Atini 1896. godine, na kojima je učestvovao 241 takmičar iz 14 zemalja?
… da je najlon prvo veštačko vlakno koje je napravio čovek (1938. godine)?
… da je Kip slobode najveća statua od kovanog bakra na svetu?
… da je najbrža riba lepezasta sabljarka, koja dostiže brzinu od 109 km/č?
… da teobromin, supstanca iz čokolade, može biti smrtonosna za psa?
… da zapremina slepog creva kod konja može da dostigne i do 90 litara.
… da su Gugl slike nastale nakon što je Dženifer Lopez nosila kontroverznu haljinu na dodeli Gremija 2000. godine što je izazvalo veliki broj pretraga?

Ostale zanimljivosti

Izabrana slika

Uskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine Vaskrsa. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje, najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak. U nekim kulturama jaja sakriva Vaskršnji zeka i deca će ih pronaći tek na Vaskršnje jutro. Takođe, ona se stavljaju u korpu napunjenu pravom ili veštačkom slamom tako da nalikuje na ptičje gnezdo.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 62,9 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 688.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 368.386 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 1.042 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Srodni projekti