Pređi na sadržaj

Glavna sudetska staza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Markacija staze

Glavna sudetska staza Mječislava Orloviča (polj. Główny Szlak Sudecki imieni Mieczysława Orłowicza, "GSS") je pešački planinarski put markiran crvenom bojom prolazeći iz Svjeradova-Zdroju u Prudnik kroz najzanimljivije delove Sudeta.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ideja staze pokazala se na sastanku Sudetske komisije Poljskoga tatranskoga društva koji se održao 24. oktobra 1947. Godinu dana kasnije počeli su radovi na markaciji staze. Prilikom 100-godišnjice turizma u Poljskoj 1973., Komisija za planinarstvo Glavne uprave PTTK-a nazvala je Glavnu sudetsku stazu po Mječislavu Orloviču kao priznanje za njegov doprinos za turizam i znanje o zemlji.

Maršruta[uredi | uredi izvor]

Glavna sudetska staza na karti planina

Tokom godina maršruta staze se mijenjala. Trenutno počinje u Svjeradovu-Zdroju, prolazi kroz Izerske planine (Visoka Kopa, 1126 m; Visoki Kamenj, 1058 m) u Šklarsku Porembu, zatim kroz Krkonoše (Vodopad Kamjenjčika, Vjelki Šišak – 1509 m, Sedlo pod Snježkom – 1389 m) u Karpač; sledeće etape su planine Rudavi Janovickje (Skalnik, 945 m) ka Kšešovu, Kamene i Crne planine k Jedlini-Zdroju, Sovlje planine (Vjelka Sova, 1015 m), Srebrni prevoj odvajajući ih od Bardzkih planina. Dalje, kroz Vambježice, staza vodi u Stone planine te u sudetska odmarališta: Kudova-Zdruj, Dušnjiki-Zdruj; dalje: Orlicke i Bistšicke planine, vodopad Vilčki, Masiv Snježnika, planine Krovjarki, Londek-Zdruj, Zlatne planine u Pačkov (gdje je godinama završavao na željezničkoj stanici)i dalje kroz Kalkuv, Gluholazi, Opavske planine u Prudnik[1].

Staza mimoilazi neke važne sudetske tačke, uključujući vrhove: Snježka i Snježnik.

Dužina staze je oko 440 km a vreme prelaza – 104 sati[1].

  • Gorenavedeni nazivi su prevod iz poljskog jezika. Dole su originalne verzije nekih od njih:

Izerske planine – polj. Góry Izerskie, češ. Jizerské hory, Krkonoše – polj. Karkonosze, češ. Krkonoše, Sedlo pod Snježkom – Przełęcz pod Śnieżką, Kamene planine – polj. Góry Kamienne, češ. Meziměstská vrchovina, Crne planine – Góry Czarne, Sovlje planine – Góry Sowie, Srebrni prevoj – Przełęcz Srebrna, Bardzke planine – Góry Bardzkie, Stone planine – polj. Góry Stołowe, češ. Stolové hory, Orlicke planine – polj. Góry Orlickie, češ. Orlické hory, Bistšicke planine – polj. Góry Bystrzyckie, češ. Bystřické hory, Masiv Snježnika – polj. Masyw Śnieżnika, češ. Králický Sněžník, Zlatne planine – polj. Góry Złote, češ. Rychlebské hory, Opavske planine – polj. Góry Opawskie, češ. Zlatohorská vrchovina

Planinarstvo[uredi | uredi izvor]

Staze je dostupna tokom cele godine, iako neki od njegovih delova mogu da budu zatvoreni zimi, zbog mogućnosti lavina (Krkonoše) i opasnih močvara (Stone planine). Ima mnogo planinskih kuća, kojima upravlja PTTK (Poljsko turističko društvo). Poljske planinarske kuće su obavezne da nastane svatkoga tko nije u stanju da pronađe drugo mesto pre zalaska sunca ili u hitnim slučajevima, iako u primitivnim uslovima[2]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Markacija staze na vrhu Slonečniku (1420 m)
    Markacija staze na vrhu Slonečniku (1420 m)
  • Snježka (1602 m) – najviši vrh oko staze
    Snježka (1602 m) – najviši vrh oko staze
  • Samotnja – planinska kuća u Krkonošama
    Samotnja – planinska kuća u Krkonošama
  • Zlatne planine u istočnom delu staze
    Zlatne planine u istočnom delu staze

Planinske kuće[uredi | uredi izvor]

  • Planinska kuća PTTK na Stogu Izerskom (Schronisko PTTK Na Stogu Izerskim)
  • Planinska kuća Visoki Kamenj (Schronisko Wysoki Kamień)
  • Planinska kuća "Kamjenjčik" (Schronisko „Kamieńczyk”)
  • Planinska kuća PTTK na Hali Šrenickoj (Schronisko PTTK Na Hali Szrenickiej)
  • Planinska kuća Šrenica (Schronisko Szrenica)
  • Planinska kuća PTTK "Pod Labskom vrhom" (Schronisko PTTK „Pod Łabskim Szczytem”)
  • Planinska kuća PTTK "Preporod" (Schronisko PTTK „Odrodzenie”)
  • Planinska kuća "Šleski dom" (Schronisko „Dom Śląski”)
  • Planinska kuća PTTK "Samotnja" (Schronisko PTTK „Samotnia”)
  • Planinska kuća PTTK "Stžeha Akademicka" (Schronisko PTTK „Strzecha Akademicka”)
  • Planinska kuća PTTK "Nad Lomničkom" (Schronisko PTTK „Nad Łomniczką”)
  • Planinska kuća PTTK " Andžejuvka " (Schronisko PTTK „Andrzejówka”)
  • Planinska kuća PTTK "Zygmuntuvka" (Schronisko PTTK „Zygmuntówka”)
  • Planinska kuća "Orao" (Schronisko „Orzeł”)
  • Planinska kuća "Sova" (Schronisko „Sowa)
  • Planinska kuća PTTK "Pastirica" (Schronisko PTTK „Pasterka”)
  • Planinska kuća PTTK "Na Ščelinjecu" (Schronisko PTTK „Na Szczelińcu”)
  • Planinska kuća PTTK "Pod Muflonom" (Schronisko PTTK „Pod Muflonem”)
  • Planinska kuća PTTK "Orlica" (Schronisko PTTK „Orlica”)
  • Planinska kuća PTTK "Jagodna" (Schronisko PTTK „Jagodna”)
  • Planinska kuća "Na Igličnoj" (Schronisko „Na Iglicznej”)
  • Planinska kuća PTTK "Na Snježniku" (Schronisko PTTK „Na Śnieżniku”)
  • Planinska kuća PTTK "Pod Kopom Biskupjom" (Schronisko PTTK „Pod Kopą Biskupią”)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Warunki przyznania odznaki Główne Szlaki Górskie Polski”. Arhivirano iz originala 14. 08. 2013. g. Pristupljeno 14. 06. 2015. 
  2. ^ „Regulamin schroniska PTTK”. Arhivirano iz originala 14. 07. 2015. g. Pristupljeno 14. 06. 2015. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Z. Garbačevski: Główny Szlak Sudecki im. Mieczysława Orłowicza, Varšava 1985
  • R. Ševčik: "Szlakiem Sudeckim”, Varšava 2010
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главна_судетска_стаза&oldid=27753968”