Glad u Rusiji 1921–1922.
Glad u Rusiji 1921–1922, poznata i kao glad u Povolžiju, bila je teška glad u Ruskoj Sovjetskoj Federativnoj Socijalističkoj Republici koja je počela rano u proleće 1921. i trajala je do 1922. godine. Glad je bila rezultat kombinovanih efekata ekonomskih poremećaja iz Ruske revolucije, Ruskog građanskog rata i vladine politike ratnog komunizma. Stanje su pogoršali železnički sistemi koji nisu bili adekvatni za efikasno distribuiranje hrane.
Procenjuje se da je glad usmrtila oko pet miliona ljudi i prvenstveno je pogodila regione Volge i Urala.[1] Neki od gladnih pribegli su kanibalizmu.[2][3]
Poreklo
[uredi | uredi izvor]Pre nego što je počela glad, Rusija je pretrpela tri i po godine Prvog svetskog rata i Ruskog građanskog rata 1918–1920, pri čemu su se mnogi sukobi vodili unutar Rusije.[4] Procenjuje se da je tokom građanskog rata u Rusiji bilo 7–12 miliona žrtava, uglavnom civila.[5]
Pre gladi, sve strane u ruskim građanskim ratovima 1918–1921 (boljševici, belci, anarhisti i otcepljene nacionalnosti) su se snabdevale tako što su oduzimale hranu onima koji su je uzgajali, davali je svojim vojskama i pristalicama, i odričući to svojim neprijateljima. Boljševička vlada je rekvirirala zalihe od seljaštva za malo ili ništa u zamenu, što je navelo seljake da drastično smanje proizvodnju useva.[6][7][8]
Pomoć izvan Sovjetske Rusije je u početku bila odbijena. Američka administracija za pomoć (ARA), koju je Herbert Huver formirao da pomogne žrtvama gladi u Prvom svetskom ratu, ponudila je pomoć Lenjinu 1919. g. ako ima punu reč o ruskoj železničkoj mreži i deli hranu svima nepristrasno. Lenjin je to odbio kao mešanje u ruske unutrašnje stvari.[4]
Lenjin je na kraju promenio stav, suočen sa tekućom glađu, Kronštatskom pobunom, velikim seljačkim ustancima kao što je Tambovska pobuna i neuspehom nemačkog generalnog štrajka da preokrene njegovu politiku u zemlji i inostranstvu. Novu ekonomsku politiku doneo je 15. marta 1921. godine.
Glad je takođe pomogla da se otvori za Zapad. Lenjin je sada dozvolio humanitarnim organizacijama da donesu pomoć. Ratna pomoć više nije bila potrebna u zapadnoj Evropi, a ARA je imala organizaciju osnovanu u Poljskoj koja je ublažila poljsku glad, koja je počela u zimu 1919–1920.[9]
Obim i trajanje
[uredi | uredi izvor]Početkom 1920-ih došlo je do niza gladi. Prva glad u Sovjetskom Savezu desila se 1921–1923 i izazvala je široku međunarodnu pažnju. Najpogođenije područje su jugoistočne oblasti evropske Rusije, uključujući oblast Volge. Procenjuje se da je možda pogođeno 16 miliona ljudi, a umrlo je do 5 miliona.[10]
Napor za olakšanje
[uredi | uredi izvor]U leto 1921, tokom jedne od najvećih gladi u istoriji, Vladimir Lenjin, šef nove sovjetske vlade, zajedno sa Maksimom Gorkim, apelovao je u otvorenom pismu „svom poštenom narodu Evrope i Amerike“ da „daju hleba i lekova".[11] U otvorenom pismu svim nacijama, od 13. jula 1921, Gorki je opisao neuspeh roda koji je njegovu zemlju doveo na ivicu gladi.[12] Herbert Huver, koji će kasnije postati predsednik SAD, odmah je odgovorio, a pregovori sa Rusijom su vođeni u prestonici Letonije, Rigi.[12] Evropsku akciju vodio je poznati istraživač Arktika Fridtjof Nansen preko Međunarodnog komiteta za pomoć Rusiji (ICRR).[13]
Broj poginulih
[uredi | uredi izvor]Kao i kod drugih velikih gladi, procene broja žrtava variraju. Zvanična sovjetska publikacija iz ranih 1920-ih zaključila je da se oko pet miliona smrti dogodilo 1921. usled gladi i povezanih bolesti, što je broj koji se obično navodi u udžbenicima.[14] Konzervativnije brojke nisu brojale više od milion, a druga procena, zasnovana na medicinskom odeljenju ARA, govorila je o dva miliona.[15] aS druge strane skale, neki izvori su govorili o deset miliona mrtvih [16] Prema Bertranu M. Patenodu, „ovakav broj teško da izgleda preuveličano nakon mnogih desetina miliona žrtava rata, gladi i terora u dvadesetom veku“.[17]
Politička upotreba
[uredi | uredi izvor]Glad je nastupila na kraju šest i po godina nemira i nasilja (Prvi svetski rat, dve ruske revolucije 1917. i ruski građanski rat). Mnoge različite političke i vojne frakcije bile su uključene u te događaje, a većinu njih su njihovi neprijatelji optužili da su doprineli ili čak snose isključivu odgovornost za glad.[18]
Boljševici su 1922. godine započeli kampanju zaplene crkvene imovine. Te godine je zaplenjeno preko 4,5 miliona zlatnih rubalja imovine. Od toga, milion zlatnih rubalja potrošeno je za ublažavanje gladi.[19] U tajnom pismu Politbirou od 19. marta 1922. Lenjin je izrazio nameru da zapleni nekoliko stotina miliona zlatnih rubalja za pomoć zbog gladi.[20]
U Lenjinovom tajnom pismu Politbirou, on objašnjava da glad pruža priliku protiv crkve.[20] Ričard Pajps je tvrdio da je glad politički iskorišćena kao izgovor za boljševičko vođstvo da progoni pravoslavnu crkvu, koja je imala značajan uticaj na veći deo seljaštva.[21]
Ruski antiboljševički beli emigranti u Londonu, Parizu i drugde takođe su koristili glad kao medijsku priliku da istaknu nepravde sovjetskog režima u nastojanju da spreče trgovinu i zvanično priznanje boljševičke vlade.[22]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Famine of 1921–1922”. Seventeen Moments in Soviet History (na jeziku: engleski). 2015-06-17. Pristupljeno 2018-07-20.
- ^ Francis Haller (12. 8. 2003), „Famine in Russia: the hidden horrors of 1921 - ICRC (translation)”, Le Temps, published by ICRC, Pristupljeno 14. 3. 2019
- ^ Francis Haller (12. 8. 2003), „Secours en temps de paix - la famine en Russie - CICR”, Le Temps (na jeziku: francuski), published by ICRC, Pristupljeno 14. 3. 2019
- ^ a b Kennan 1961.
- ^ Mawdsley, Evan (2007). The Russian Civil War. New York: Pegasus Books. str. 287. ISBN 9781681770093.
- ^ Carr, EH, 1966, The Bolshevik Revolution 1917–1923, Part 2, p. 233.
- ^ Chase, WJ, 1987, Workers, Society and the Soviet State: Labour and Life in Moscow 1918–1929 pp. 26–27.
- ^ Nove, A, 1982, An Economic History of the USSR, p. 62, cited in Flewers, Paul. „War Communism in Retrospect”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2018. g. Pristupljeno 06. 05. 2023.
- ^ „WILSON RENEWS HUNGER LOAN PLEA”. The New York Times. 28. 1. 1920. Pristupljeno 17. 1. 2016.
- ^ „WGBH American Experience. The Great Famine | PBS”. American Experience. Arhivirano iz originala 18. 05. 2017. g. Pristupljeno 2017-01-03.
- ^ "A century ago America saved millions of Russians from starvation", The Economist, 11 November 2019
- ^ a b Bartlett, Charles. "U.S. Food Relief for Communists?", Enquirer and News, Battle Creek, MI, 2 August 1962
- ^ Vogt, Carl-Emil (2009), „Fridtjof Nansen and European Food Aid in Bolshevik Russia and Ukraine in 1921–1923”, Matériaux pour l'Histoire de Notre Temps, Cairn, 95 (3)
- ^ Norman Lowe. Mastering Twentieth-Century Russian History. Palgrave, 2002. p. 155.
- ^ Bertrand M. Patenaude. The Big Show in Bololand. The American Relief Expedition to Soviet Russia in the Famine of 1921. Stanford University Press, 2002. p. 197.
- ^ How the U.S. saved a starving Soviet Russia: PBS film highlights Stanford scholar's research on the 1921-23 famine Stanford News
- ^ Bertrand M. Patenaude. The Big Show in Bololand. The American Relief Expedition to Soviet Russia in the Famine of 1921. Stanford University Press, 2002. pp. 197–198.
- ^ Academia.edu
- ^ A. G. Latыšev. Rassekrečennый Lenin. — 1-e izd. — M.: Mart, 1996. — Pages 145—172. — 336 s. — 15 000 эkz. — ISBN 5-88505-011-2.
- ^ a b N.A. Krivova, "Vlastь i cerkovь v 1922-1925gg"
- ^ Pipes 1995, str. 415.
- ^ Jansen, Dinah (2015). After October: Russian Liberalism as a Work-in-Progress, 1917–1945. Kingston: Queen's University.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Breen, Rodney (1994), „Saving Enemy Children: Save the Children's Russian Relief Organisation, 1921–1923”, Disasters, 18 (3): 221—237, PMID 7953492, doi:10.1111/j.1467-7717.1994.tb00309.x.
- Cameron, Sarah Isabel (2011). The Hungry Steppe: Soviet Kazakhstan and the Kazakh Famine, 1921–1934. PhD. Diss. Yale University..
- Edmondson, Charles M. (1977). „The Politics of Hunger: The Soviet Response to Famine, 1921”. Soviet Studies. 29 (4): 506—518. JSTOR 150533. PMID 11633258. doi:10.1080/09668137708411152..
- Fisher, Harold Henry (1927). The Famine in Soviet Russia 1919-1923. Macmillan.
- Fromkin, David: Peace to End All Peace (1989 hc) p. 360 (on Tsarist corruption and the closure of the Dardanelles).
- Furet, François (1999), Passing of an Illusion Nepoznati parametar
|orig-date=
ignorisan (pomoć). - Jansen, Dinah (2015), "After October: Russian Liberalism as a Work-in Progress, 1917–1945" Kingston, Queen's University. PhD Dissertation.
- Kennan, George Frost (1961), Russia and the West under Lenin and Stalin, Boston, str. 141—150, 168, 179—185. Default reference for the historical and aftermath sections.
- —— (1979), The Decline of Bismarck's European Order: Franco-Russian Relations, 1875–1890, Princeton, str. 387.
- Patenaude, Bertrand M. The big show in Bololand: The American relief expedition to Soviet Russia in the famine of 1921 (Stanford University Press, 2002).
- Pipes, Richard (1995) [1994]. Russia under the Bolshevik regime 1919–1924. London: Vintage. ISBN 978-0-679-76184-6.
- Sasson, Tehila (jul 2016). „From Empire to Humanity: The Russian Famine and the Imperial Origins of International Humanitarianism”. Journal of British Studies. 55 (3): 519—537. doi:10.1017/jbr.2016.57 .
- Trotsky, Leon (1930). My Life.. Chapter 38. His advice to Lenin.
- Weissman, Benjamin M. (jun 1974). Herbert Hoover and Famine Relief to Soviet Russia, 1921–1923. Hoover Institution Press. ISBN 9780817913434.
- Werth, Nicolas; Panné, Jean-Louis; Paczkowski, Andrzej; Bartosek, Karel; Margolin, Jean-Louis (oktobar 1999), Courtois, Stéphane, ur., The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression, Harvard University Press, str. 92—97; 116—121, ISBN 978-0-674-07608-2 .
- Yakovlev, Alexander N. A Century of Violence in Soviet Russia. Yale University Press, 2002, ISBN 0-300-08760-8, pp. 155–156 • (famine of 1921)