Globalno zagrevanje

Prosečne temperature vazduha od 2011. do 2020. u poređenju s prosekom od 1951. do 1980. godine

Promena prosečne globalne temperature od predindustrijskog doba. Ljudska aktivnost je glavni uzrok zagrevanja tokom industrijske ere. Prirodni činioci srazmerno malo doprinose klimatskoj promeni.

Globalno zagrevanje je antropogena klimatska promena i fenomen dugotrajnog postepenog povećanja prosečne temperature vazduha na Zemlji uzrokovan ljudskim delatnostima. Fenomen brže menja klimu od svih poznatih prethodnih klimatskih promena u istoriji planete. Glavni uzrok je emisija gasova staklene bašte, većinom ugljen-dioksida (${\ce {CO2}}$) i metana, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva u energetske svrhe. Ostali izvori emisije su: poljoprivreda, proizvodnja čelika i cementa te krčenje šuma. Porastu temperature doprinosi i gubitak snežnog pokrivača koji odbija sunčevu svetlost i emisija ugljen-dioksida iz šuma pogođenih sušama. Sve to ubrzava proces zatopljenja.

Temperature su na tlu porasle dvostruko brže od globalnog proseka. Pustinje se proširuju, a sve su učestaliji toplotni talasi i šumski požari. Povećano zagrevanje na Arktiku doprinelo je otapanju permafrosta i morskog leda te povlačenju lednika. Povećane temperature uzrokuju i snažnije oluje i druge vremenske ekstreme. Zbog promena životne sredine, mnoge vrste su primorane da se presele iz svojih staništa — koralnih grebena, planina, Arktika i drugih sličnih mesta — dok drugima preti opasnost od izumiranja. Ljudima prete nestašica hrane i vode, snažnije i češće poplave, ekstremne vrućine, bolesti i ekonomski gubici. Globalno zagrevanje može podstaći i seobu stanovništva. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra fenomen kao najveću pretnju globalnom zdravlju u 21. veku. Čak i ako ljudi uspeju ublažiti buduće zagrevanje, pojedine posledice — poput porasta nivoa mora, zagrevanja i zakiseljenja okeana — potrajaće vekovima.

Već su primetne mnoge posledice sadašnjeg nivoa zagrevanja, koji je otprilike 1,2 °C. Međuvladin panel o klimatskim promenama (MPKP) predviđa veće posledice kada taj broj pređe 1,5 °C. Dodatno zagrevanje povećava rizik od prekoračenja klimatskih prekretnica, od kojih je jedna otapanje Grenlandske ledene ploče. Rešenje problema obuhvata preduzimanje određenih mera kojima bi se ograničila količina zagrevanja te prilagodilo sadašnjim i predstojećim klimatskim promenama. Daljnje zagrevanje se može ublažiti smanjenjem emisije stakleničkih gasova i njihovim uklanjanjem iz atmosfere. Biće potrebno preći s uglja na energiju vetra i sunca te povećati energetsku delotvornost. Emisije će se dodatno smanjiti prelaskom na električna vozila i toplotne pumpe. Predupređivanje krčenja šuma i pošumljavanje mogu pomoći apsorpciji ${\ce {CO2}}$.

Shoreline picture of New Jersey after Hurricane Sandy went through the day before

Primeri posledica globalnog zagrevanja, odozgo nadole u smeru kazaljke na satu: Šumski požar nastao zbog vrućine i suše, izbeljeni korali zbog zagrevanja i zakiseljavanja okeana, suša koja uzrokuje nestašicu vode i priobalne poplave kojima su doprineli oluje i porast nivoa svetskog mora

Protokolom iz Kjota 1997. zemlje potpisnice su se obavezale da će smanjiti emisiju stakleničkih gasova. Države potpisnice Pariskog sporazuma dogovorile su se 2015. da će zadržati zagrevanje ispod 2 °C preduzimanjem različitih mera ublažavanja. Međutim, i kad se uzmu u obzir obaveze propisane sporazumom, temperatura bi do kraja veka mogla porasti za približno 2,7 °C. Da bi se porast zaustavio na 1,5 °C, ljudi moraju prepoloviti emisije do 2030. i postići nulte neto stope do 2050.

Temperaturne promene

Direktna instrumentalna merenja temperature na globalnom nivou vrše se od sredine 20. veka, a na osnovu paleoklimatskih rekonstrukcija ( analizom sedimenata, stena, leda iz glečera, korala i dr.) pokušavaju se utvrditi klimatske promene na skalama hiljada i miliona godina. Od 19. veka došlo je do povećanja prosečne površinske i okeanske temperature Zemlje, i to za 0,85 °C u periodu 1880-2012, a 0,72 °C u periodu od 1951. do 2012. godine, na osnovu tri nezavisna seta merenja. Svaka od prethodne tri decenije je toplija u proseku od bilo koje od decenija u toku ere instrumentalnog merenja globalnih temperatura, dok je prva decenija 21. veka najtoplija od svih. Nije smisleno o temperaturnim promenama uzrokovanim globalnim zagrevanjem govoriti na suviše malim skalama vremena, jer postoji varijabilnost klime, kao što je sezonska ili decenijska, čiji uticaji na rezultate merenja nestaju tek kada se usrednje merenja na dovoljno velikim vremenskim skalama.

Temperatura najnižeg sloja Zemljine atmosfere (troposfere) je postala viša od sredine 20. veka, dok se temperatura stratosfere smanjila, na osnovu merenja vršenim radio-sondama i satelitskim senzorima. Na osnovu merenja od 1971. godine do 2011. zabeležen je porast i temperature površinskog sloja okeana do dubine od 700 m.

Uzroci

Klimatske promene mogu biti uzrokovane različitim faktorima: efekat staklene bašte, promene luminoznosti Sunca, vulkanske erupcije, Milankovićevi ciklusi koji su posledica složenijih razmatranja kretanja Zemlje i dešavaju se u periodima većim od onih relevantnih za razmatranja globalnog zagrevanja.

Efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte prvi je predložio Žozef Furije, a otkrio ga je 1860. Džon Tindal.

Kada Sunčevo zračenje pada na Zemlju, deo njega biva apsorbovan i na taj način zagreva Zemlju, dok deo biva emitovan u spoljašnji svemir. Da bi se ostvarila energetska ravnoteža, neophodno je da energija koju Zemlja primi sa Sunca bude jednaka energiji koju Zemlja izgubi u svemiru. Kada ne bi bilo atmosfere, prosečna temperatura na Zemlji bi bila -18 °C, tj. na ovoj temperaturi bila bi uspostavljena ravnoteža. Efekat staklene bašte naziv je za proces kojim atmosferski gasovi, emisijom i apsorpcijom infracrvenog zračenja, dovode do povećanja temperature u nižim slojevima atmosfere i na površini Zemlje. Jedan deo Sunčeve svetlosti nikada ne stigne do površine Zemlje jer se npr. reflektuje od oblake. Drugi deo dolazi do površine, od čega se jedan deo te svetlosti opet odbija i zrači pretežno u infracrvenom domenu u atmosferu. U atmosferi ova svetlost intereaguje elektromagnetno sa atmosferskim gasovima, od kojih su najznačajniji oni sa tri ili više atoma, koji su u prethodnih nekoliko milenijuma održavali prosečnu temperaturu Zemlje na oko 15 °C, a to su: ugljen-dioksid, metan, vodena para i dr. i nazivaju se gasovima staklene bašte. Svetlost u interakciji sa njima biva apsorbovana i emitovana u svim pravcima, što znači da jedan deo završava u spoljnjem svemiru, tj. Zemlja gubi energiju, dok drugi deo emitovan u smeru Zemlje utiče na pomeranje energetske ravnoteže, tj. do povećanja temperature Zemlje. Ovaj mehanizam zaslužan je za ostvarivanje temperature koja omogućava život na Zemlji kakvim ga danas poznajemo. Od doba industrijske revolucije ljudskim delovanjem su povećane koncentracije nekih gasova staklene bašte, koje su uzrokovale promene u atmosferi i izazvale fenomen koji nazivamo globalnim zagrevanjem.

Slojeviti model

Iako su atmosfera Zemlje kao i Svetski okean komplikovani neravnotežni sistemi sa složenim interakcijama između različitih komponenti tog sistema, osnovni mehanizmi koji određuju klimatske parametre kao što je prosečna temperatura Zemlje mogu biti objašnjeni uprošćenim modelima. Treba imati u vidu da su realistični klimatski modeli koji se koriste za predviđanje klime složene numeričke simulacije koje uključuju mnoštvo komplikacija koje nisu obuhvaćene prostim modelima. Najprostiji analitički model klime jeste model sa slojevima, gde se različite komponente klimatskog sistema Zemlje redukuju na homogene slojeve koji imaju jednu temperaturu. Na taj način, Zemlja može biti prikazana kao sloj koji ima temperaturu T_Zemlja. Za razumevanje elementarne energetike klimatskog sistema neophodno je uzeti u obzir dve stvari: zakon očuvanja energije i zakon zračenja apsolutno crnog tela.

Najprostiji klimatski model. Zemlja nema atmosferu, svo zračenje koje dolazi sa Sunca Zemlja izrači kao crno telo.

Zemlja dobija energiju od Sunca u vidu elektromagnetnog zračenja, i po zakonu očuvanja energije ta energija mora biti očuvana nakon što pristiglo zračenje intereaguje sa Zemljom. Postoje dve stvari koje se dešavaju sa pristiglim zračenjem. Deo zračenja je reflektovan u Svemir, dok je drugi deo apsorbovan. Za potrebe slojevitog modela reflektovani deo zračenja može biti obuhvaćen jednom konstantom koja se zove albedo (α) i uzima vrednosti između 0 i 1. Relevantna fizička veličina za energetsku analizu je intenzitet zračenja koji ima jedinicu ${\frac {W}{m^{2}}}$u SI sistemu, i mera je energije elektromagnetnih talasa koja po jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine, gde je energija po jedinici vremena snaga (izražena u vatima). Ukoliko je intenzitet zračenja koji pristiže na Zemlju sa Sunca I_sunce, onda je intenzitet reflektovanog zračenja α·I_sunce, a intenzitet apsorbovanog zračenja (1-α)·I_sunce. Jasno je da je zbir ova dva člana zbog zakona očuvanja jednak ukupnom intenzitetu pristiglog zračenja. Zračenje koje dolazi na Zemlju može se posmatrati samo kroz apsorbovano zračenje, jer se reflektovano zračenje može tretirati kao da nije ni stiglo na Zemlju. Dakle, intenzitet zračenja koje dolazi na Zemlju je I_dolazno=(1-α)·I_sunce. Albedo za različite planete je drastično drugačiji, npr. Venera zbog gustih oblaka koji dobro reflektuju svetlost ima visok albedo, dok je albedo Zemlje oko 0,3.

Drugi aspekt energetske analize jeste pitanje strukture zračenja kako Sunca tako i Zemlje, tj. pitanje vrednosti intenziteta Sunčevog zračenja, kao i spektralnih karakteristika tog zračenja, tj. pitanje toga koji deo zračenja je izračen sa kojom frekvencom. Ispostavlja se da je model apsolutno crnog tela veoma dobar model zračenja objekata kao što su Sunce ili Zemlja. Budući da su zvezde i planete izuzetno komplikovani sistemi, njihova dinamika omogućava emisiju i apsorbciju svetlosti proizvoljne frekvence, tako da apsolutno crno telo postaje relativno dobar model. Pod pretpostavkom termodinamičke ravnoteže, jedini parametar koji određuje zračenje takvog tela je temperatura. Apsolutno crno telo zrači na svim frekvencama, s tim da je udeo zračenja na svakoj frekvenci funkcija temperature tela. Viša temperatura znači ubrzanije slučajno kretanje unutar tela i procese koji se odvijaju na prosečno višim energijama, tako da će apsolutna crna tela na višoj temperaturi zračiti elektromagnetne talase viših energija. Energija elektromagnetnog talasa proporcionalna je frekvenciji talasa i obrnuto proporcionalna talasnoj dužini. Stoga Sunce čija površina ima temperaturu od oko 5800 K najviše emituje zelenu svetlost talasne dužine oko 500 nm, dok površina Zemlje budući da je na nižoj temperaturi uglavnom emituje infracrvenu svetlost koja ima značajno višu talasnu dužinu i nižu frekvencu. Ukoliko se sumira zračenje svetlosti po svim frekvencama dobija se ukupni intenzitet zračenja, koji se zove Štefan-Bolcmanov zakon i po kome je ukupni intenzitet izračenog zračenja proporcionalan četvrtom stepenu temperature. Iz ovog zakona možemo dobiti da je intenzitet zračenja koje pada na Zemlju približno jednak $1000{\frac {W}{m^{2}}}$.

Ali, za energetsku analizu neophodno je da posmatramo ne intenzitet već fluks zračenja, tj. da pomnožimo zračenje sa površinom na koju pada. Površina koja je relevantna jeste površina preseka Zemlje, tj. površina senke Zemlje. Ovo je jasno ukoliko posmatramo Zemlju kao da zauzima deo prostornog ugla oko Sunca. Sunce zrači svetlost ravnomerno u svim pravcima i deo prostora na kom se nalazi Zemlja jednak je preseku zemlje tj. $\pi r^{2}$, gde je $r$ radijus Zemlje. Ukupni fluks koji pada na zemlju jednak je proizvodu intenziteta dolaznog zračenja i površine senke Zemlje. Zbog zakona očuvanja energije taj upadni fluks mora biti jednak izračenom fluksu sa površine Zemlje. Budući da Zemlja u ovom modelu zrači kao apsolutno crno telo, izračena svetlost po Štefan-Bolcmanovom zakonu jednaka je $\epsilon \sigma T^{4}$, gdje je $\epsilon$ emisivnost, a $\sigma$ Štefan-Bolcmanova konstanta. Zemlja zrači sa cele svoje površine, tako da je izračeni fluks jednak proizvodu ovog intenziteta i površine zemlje $4\pi r^{2}$. Kako su sve ostale veličine poznate, temperatura površine Zemlje može biti određena izjednačavanjem upadnog i izlaznog fluksa.

$$\Phi _{out}=\Phi _{in}\rightarrow 4\pi r^{2}\epsilon \sigma T^{4}=\pi r^{2}I_{in}\rightarrow T=\left({\frac {I_{in}}{4\epsilon \sigma }}\right)^{\frac {1}{4}}\approx 255K.$$Iz ove proste analize jasno je da je dobijena temperatura od približno -18 °C preniska u odnosu na stvarnu temperaturu od oko 15 °C. Razlog za ovu razliku je efekat staklene bašte, što je mehanizam kojim postojanje određenih gasova u atmosferi (gasovi staklene bašte), od kojih najznačajniju ulogu igra ugljen-dioksid, uzrokuje povećanje temperature i omogućava postojanje biosfere i života na Zemlji kakav danas poznajemo. Povećanje koncentracije ugljen-dioksida uzrokovane antropogenom emisijom uzrokuje dodatno povećanje temperature u odnosu na ovo ravnotežno stanje i sa sobom nosi niz posledica kako po klimu Zemlje, tako i po biosferu i ljudsko društvo.

Model klime sa jednim slojem koji je najprostiji model koji pokazuje efekat staklene bašte. Sloj propušta solarno zračenje u vidljivom delu spektra, ali apsorbuje infracrveno zračenje koje dolazi sa Zemlje. Deo zračenja se vraća na Zemlju, pri čemu je krajnji efekat povećanje temperature površine Zemlje.

U slojevitom modelu, efekat staklene bašte modelira se kroz jedan sloj koji se nalazi iznad površine Zemlje i ima sopstvenu temperaturu. U stvarnosti svi ovi gasovi imaju određenu raspodelu po visinama, gde koncentracija gasova zavisi od visina, ali u prvoj aproksimaciji možemo tretirati ovaj sloj gasova kao sfernu ljusku na određenoj temperaturi. Za efekat staklene bašte ključni su detalji interakcije svetlosti sa gasovima u atmosferi. Verovatnoća da će elektromagnetno zračenje određene talasne dužine apsorbovati ugljen-dioksid zavisi od energetske razlike između zračenja i energetskih razlika unutar gasa, kao što su energije elektronskih prelaza, vibracija, rotacija i sl. Za talasne dužine koje su najprisutnije u zračenju sa Sunca i Zemlje najrelevantnije su vibracione mode ugljen-dioksida, specifično savijajuća moda gde dva kiseonika stvaraju određen ugao u odnosu na CO₂. Ove mode oscilovanja su značajne jer u zračenju koje dolazi sa Zemlje najviše ima zračenja u infracrvenom domenu što je upravo energija potrebna za aktivaciju ovih vibracionih moda. S druge strane, svetlost koja dolazi sa Sunca ima mnogo višu frekvencu budući da Sunce ima mnogo višu temperaturu. Za svetlost koja dolazi sa Sunca ovaj omotač je proziran, tj. svetlost prolazi slobodno kroz njega.

U ovom modelu sa jednim slojem, postoje dva načina na koja svetlost dospeva na Zemlju - deo svetlosti dospeva direktno na Zemlju kao i u prethodnom računu bez slojeva, ali dodatni deo svetlosti takođe dolazi i od svetlosti koju sloj CO₂ apsorbuje i izrači nazad ka Zemlji. Ukoliko primenimo zakon održanja energije na spoljašnjost atmosfere, upadni intenzitet I_dolazno kao u prošlom primeru treba izjednačiti sa izlaznim intenzitetom, ali ovaj put sa zračenjem crnog tela na temperaturi sloja sa gasovima staklene bašte. S druge strane intenzitet svetlosti koju zrači površina Zemlje treba izjednačiti sa zbirom svetlosti koja prolazi kroz omotač i zračenja koje sloj izrači nazad ka Zemlji. Rezultat ove analize jeste da je temperatura Zemljinog tla oko $T\approx 305K$, što je više nego realnih $T\approx 295K$, ali kvalitativni proces je relativno dobro obuhvaćen ovom analizom, imajući u vidu jednostavnost modela.

Složeniji modeli i povratne sprege

U ovom modelu svi parametri su tretirani kroz srednje vrednosti, dok u stvarnosti postoje značajne prostorne razlike u temperaturi između različitih regiona, kao i vremenske razlike koje se npr. pokazuju kroz promenu godišnjih doba. Dalje, neophodno je uzeti u obzir složenu atmosfersku i okeansku dinamiku, kao i nehomogenu raspodelu gasova staklene bašte i njihove spektre apsorbcije. Unutar klime takođe su značajne povratne sprege koje postoje u klimi - fenomen gde menjanje jednog parametra sistema kao što je temperatura, može da pokrene neki drugi proces, pri čemu taj novi proces može uzrokovati dodatnu promenu parametra. Jedan od tih efekata koji je bitan za razumevanja efekta staklene bašte jeste uloga vodene pare u klimi. Iako nije praktično moguće kao u slučaju CO₂ ili metana trajno izmeniti količinu vode u atmosferi emisijom, zbog ciklusa vode na Zemlji koji održava koncentraciju vodene pare, voda učestvuje u jednoj takvoj povratnoj sprezi.

Ravnotežna koncentracija vodene pare određena je temperaturom Zemlje. Ukoliko je temperatura na Zemlji viša, kapacitet atmosfere da primi vodenu paru je takođe povećan. Povišenje temperature Zemljine površine usled povišenih antropogenih emisija gasova staklene bašte tako može da uzrokuje povećanje koncentracije vodene pare, a budući da je vodena para sam gas staklene bašte, to može da dovede do dodatnog povećanja temperature na Zemlji. Uključenje ove povratne sprege neophodno je za realistično predviđanje efekata povećanja emisija gasova staklene bašte.

Jedan efekat koji je isto neophodno uključiti u klimatsku analizu jeste pojava oblaka. Oblaci utiču na temperaturu Zemlje na dva načina - kroz refleksiju zračenja koje dolazi od sunca tako što povećavaju albedo, kao i tako što sami zrače i deo tog zračenja se vraća ka Zemlji. Prvi efekat snižava temperaturu na Zemlji, dok drugi efekat povišava temperaturu. U srednjem oblaci izazivaju hlađenje Zemlje, ali povećanje koncentracije ugljen-dioksida u svim bitnim klimatskim modelima smanjuje ovaj efekat hlađenja.

Način na koji se svi ovi fenomeni mogu uključiti u model sa slojevima jeste da se doda neograničeno veliki broj slojeva, tako da svaki sloj može da apsorbuje Plankov spektar zračenja sa Zemlje. Koliko neki sloj u spektru apsorbuje zavisilo bi od koncentracije apsorbujućih molekula kao što je ugljen-dioksid ili oblaka na toj visini, kao i od raspodele zračenja po frekvencama. Takva analiza gde je jedini transfer energije u atmosferi radijativni (ne obuhvata konvekciju) može da omogući rekonstrukciju temperaturnog profila atmosfere (visinske zavisnosti temperature).

Posledice

Iako je direktni efekat globalnog zagrevanja povećanje temperature na Zemlji, promena temperature posredno izaziva i niz drugih efekata uticajem na složenu atmosfersku i okeansku dinamiku.

Povećanje temperature

Direktni efekat globalnog zagrevanja je povećanje temperature. Uticaj promene na temperaturu zavisi od geografske lokacije. Uticaj je generalno viši na višim geografskim širinama, zbog povratne sprege u vezi sa promenom albeda. Zbog toga što temperaturnu povećanje menja strukturu zemljišta, npr. topljenjem leda, menja se albedo zemljišta. Različite površine reflektuju različite udele elektromagnetnog zračenja; ledeni pokrivači koji postoje na Grenlandu i Antarktiku reflektuju mnogo više svetlosti od kopna, a kopno više od okeana. Početno zagrevanje na taj način biva povećano povratnom spregom kroz smanjenje albeda koje uzrokuje da se više svetlosti apsorbuje i na taj način temperature dodatno povećaju. Povećanje temperature će da dovede do povećanja broja i intenziteta ekstremnih vremenskih fenomena kao što su toplotni talasi.

Povećanje nivoa vode u okeanima

Do povećanja nivoa vode u okeanima sa porastom temperature dolazi na dva osnovna načina: kroz termalno širenje i kroz topljenje leda koji se nalazi na kopnu. Udeo ova dva mehanizma u porastu nivoa vode je porediv i zavisi od perioda u kom je temperaturni rast posmatran u prošlosti i projekcija klimatskih modela u budućnosti. U prošlosti je veći deo porasta nivoa vode bio uzrokovan termalnim širenjem, ali se očekuje da će u budućnosti veći udeo da ima topljenje kopnenog leda. Na osnovu šestog izveštaja Međunarodnog panela o klimatskim promenama između 1971. i 2018. termalno širenje objašnjava 50% povećanja nivoa mora, dok je glavni faktor između 2006. i 2018. topljenje ledenih glečera i ledenih ploča.

Termalno širenje je osobina materijala da menjaju zapreminu sa promenom temperature.

S druge strane, led koji se nalazi na Zemlji može da bude na kopnu i na vodi. Na osnovu argumenta baziranog na Arhimedovom principu, led koji pluta na vodi ne dovodi do povećanja nivoa okeana. Ovaj argument ne važi u potpunosti za led na Zemlji zbog toga što je on sačinjen od slatke vode koja ima drugačiju gustinu od slane vode u Svetskom okeanu. Bez obzira na to osnovni uticaj na povećanje nivoa mora dolazi od kopnenog leda.

Kopneni led se nalazi u različitim formama na Zemlji. Trenutno efekat topljenja glečera, ledenih masa na vrhovima planina koji nastaju od neotopljenog snega, najviše doprinosi povećanju nivoa mora. Međutim, mnogo veća zapremina leda se nalazi u ledenim pločama (kontinentalnim glečerima), što su ledeni pokrivači koji se nalaze na Grenlandu i Antarktiku. Ukoliko bi se sav ovaj led otopio površina nivoa vode bi porasla za 70 metara. Led na Grenlandu i na zapadnom Antarktiku je najnestabilniji u odnosu na promene temperature. Topljenje ledenih ploča je teško predvideti. Između ostalog, mogući su događaji eksponencijalnog topljenja ovih površina, za šta postoje neki dokazi iz geološke prošlosti (Hajnrihovi događaji).

Na ivici ledenih ploča nalaze se ledene police koje plutaju u moru. 2002. došlo je do nepredviđenog kolapsa ledene police Larsen B na Antarktiku. Iako ovaj led pluta na vodi i nema bitan direktan uticaj na povećanje nivoa mora, nakon što se njegovim otkidanjem formiraju ledeni bregovi, ledena ploča je zbog specifične konfiguracije terena izložena većoj površini mora koje se zagreva. To povećava brzinu tokova leda na ledenoj ploči i postoji mogućnost da ovo može pokrenuti ubrzani proces topljenja ovih struktura, koji je mnogo veći od konzervativnih procena baziranih na predvidljivijim procesima.

Izmene obrazaca u vremenu

Zbog globalnog zagrevanja očekuju se promene u meteorološkim fenomenima na Zemlji, koje obuhvataju promenu količine padavina u različitim regionima Zemlje, prirode vetrova, broja i intenziteta tropskih ciklona, i sl.

Iako više temperature generalno znače, zbog povećanja ravnotežnog napona pare, veću količinu padavina, ovaj efekat je veoma osetljiv u zavisnosti od regiona. Npr, u okolini ekvatora količina padavina je primarno određena Hadlijevom cirkulacijom, gde se ekvator najviše zagrejava zbog geometrije Zemlje. Topli vazduh na ekvatoru se konvektivno diže, hladi i ispušta u vidu kiše u okolini ekvatora, i taj vazduh koji je isušen završava oko 30 stepena geografske širine, gde se zbog suvog vazduha nalaze pustinje. Smatra se da je Hadlijeva cirkulacija osetljiva na promenu temperature, i da će efekat na klimu biti veća količina kiše oko ekvatora, ali i više suša u okolini povratnika. Promena temperature će isto uzrokovati promenu u prirodi monsuna.

Uticaj na biosferu

Uticaj promene u temperaturi i koncentracija ugljen-dioksida zavisi od tipa bioma. Očekuje se da će globalno zagrevanje dovesti do smanjenja tundri. S druge strane, povećanje nivoa ugljen-dioksida može imati efekat pospešenja poljoprivredne proizvodnje usled efekta CO₂ fertilizacije.

Jedna od posledica globalnog zagrevanja je postepeno uništavanje koralnih grebena, koji su izuzetno osetljivi na promene temperature. Korali predstavljaju kolonije genetski identičnih životinja koje se nazivaju polipima. Tokom vekova, njihovi skeletoni izgrađuju grebene, koji su stanište raznih životnih formi. Veliki broj korala dolazi do hrane kroz simbiotski odnos sa zooksantelama, a to su jednoćelijski organizmi koji energiju dobijaju od Sunca. Oni im takođe daju i boju. Povećanje temperature uzrokuje da zooksantele napuštaju korale, i tada korali bivaju izbeljeni. Zbog prekidanja simbiotskog odnosa korali postepeno umiru.

Veruje se da je oko 80% severnog (ujedno i najvećeg) dela Velikog koralnog grebena obuhvaćeno ovim efektom. Ovo je naročito bilo naglašeno zbog dodatnog doprinosa temperaturi zbog efekta El Ninjo 2016. godine.

Ekonomska i politička debata

Sve veća prisutnost naučnih spoznaja o globalnom otopljenju u javnosti je rezultirala mnogim političkim i ekonomskim raspravama i debatama. Siromašne regije, posebno u Africi, izložene su najvećem riziku od očekivanih efekata globalnog otopljenja, a njihove emisije stakleničkih gasova su izrazito male u odnosu na razvijeni svet. Pitanje klimatskih promena je podstaklo raspravu o koristima ograničavanja industrijske emisije stakleničkih gasova s obzirom na troškove koje bi takve promene donele. Bilo je rasprava u nekoliko zemalja o troškovima i prednostima pronalaženja i korištenja alternativnih izvora energije u cilju smanjenja emisije ugljenika. Neki ekonomisti su pokušali proceniti ukupne neto ekonomske troškove šteta od klimatskih promena širom sveta. Takve procene su do sada bile bez konačnih zaključaka, neke procene vrednosti su se kretale od -10 US$ po toni ugljenika (tC) (-3 US$ po toni ugljen-dioksida) do 350 US$/tC (95 US$ po toni ugljen-dioksida), dok prosek iznosi 43 US$ po toni ugljenika (12 US$ po toni CO₂). Novije studije pokazale su da tzv. „zeleni“ pristupi energiji, poput biogoriva (npr. kukuruznog etanola), takođe rezultiraju u ispuštanju CO₂ u atmosferu. Istovremeno, podaci Svetske Banke govore da je promena namene za zemljišta koja su do sada korištena za proizvodnju hrane, u proizvodnju biogoriva, udvostručilo cenu hrane u svetu od 2005-2008, povećavajući glad naročito u najsiromašnijim delovima sveta.

Pariski klimatski sporazum

196 zemalja je pregovaralo i zaključno sa 2021. 191 zemlja su potpisnice Pariskog klimatskog sporazuma, koji je postignut u okviru Ujedinjenih nacija. Cilj ovog sporazuma je smanjenje i ublaženje efekata globalnog zagrevanja, kao i regulisanje finansija u cilju smanjenja globalnih emisija gasova staklene bašte. Plan je da se globalni porast temperature održi ispod 2 °C u odnosu nad pred-industrijski nivo. Mnogi su kritikovali plan kao nedovoljno obavezujući sa stranke potpisnice.

Naučni konsenzus i društvo

Naučni konsenzus

Akademske studije naučne saglasnosti o tome da li je globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim aktivnostima među klimatskih stručnjacima pokazuje gotovo jednoglasan konsenzus. Studije takođe pokazuju da je stepen konsenzusa u uzajamnoj vezi s ekspertizom u klimatologiji.

Postoji gotovo jednoglasan naučni konsenzus da se klima zagreva i da je to uzrokovano ljudskim delatnostima. Saglasnost je u novijoj literaturi dostigla više od 99%. Starija istraživanja su pokazala da se od 90% do 100% klimatologa slaže oko toga da čovečanstvo igra ulogu u uzrokovanju klimatskih promena. Podaci tih istraživanja prikupljeni su na osnovu konkretnog pitanja i odgovora. Sva naučna tela nacionalnog ili međunarodnog položaja slažu se s onim mišljenjem. Dostignut je i konsenzus da treba preduzeti odgovarajuće mere radi zaštite ljudi od uticaja klimatskih promena. Nacionalne akademije nauka pozvale su svetske lidere da smanje ispuštanje štetnih gasova.

Naučna rasprava se odvija u člancima iz časopisa koji se stručno recenziraju. Naučnici ih procenjuju svakih nekoliko godina u izveštajima Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Izveštaj panela o proceni za 2021. navodi da ljudi „nedvosmisleno uzrokuju klimatske promene”.

Poricanje i dezinformacije

Za više informacija pogledajte: Poricanje klimatskih promena

Podaci su pažljivo izabrani i izdvojeni iz kratkih razdoblja kako bi se lažno tvrdilo da se globalna temperatura ne povisuje. Plave linije trenda pokazuju kratka razdoblja koja se upotrebljavaju za prikrivanje dugoročnih trendova zagrevanja (crvene linije). Plave tačke predstavljaju pauzu globalnog zagrevanja.

Na javnu raspravu o klimatskim promenama snažno su uticali njihovo poricanje i dezinformacije. Nastali su u Sjedinjenim Američkim Državama i otad su se proširili na druge zemlje, naročito na Kanadu i Australiju. Akteri koji stoje iza poricanja klimatskih promena oblikuju dobro finansiranu i relativno usklađenu koaliciju kompanija za fosilna goriva, industrijskih grupa, konzervativnih analitičkih centara i disidentskih naučnika. Kao i prethodno kod duvanske industrije, glavna strategija tih grupa bila je stvaranje sumnje u naučne podatke i rezultate. Mnogi koji poriču, odbacuju ili drže neopravdanu sumnju u naučni konsenzus o antropogenim klimatskim promenama označeni su kao „skeptici u pogledu klimatskih promena”. Nekoliko naučnika je primetilo da je to pogrešan naziv.

Postoje različite varijante poricanja: neki poriču da se zagrevanje uopšte događa; neki priznaju zagrevanje, ali ga pripisuju prirodnim činiocima; neki umanjuju negativne uticaje klimatskih promena. Proizvodnja nesigurnosti u vezi s naukom kasnije je dovela do proizvedene kontroverze — stvaranja uverenja da postoji značajna nesigurnost u vezi s klimatskim promenama u naučnoj zajednici da bi se odgodile promene politike. Strategije za promovisanje tih zamisli jesu prigovaranje naučnim institucijama i preispitivanje pobuda pojedinačnih naučnika. Nerazumevanje klimatskih promena dodatno je podstakla soba odjeka blogova i medija koji ih poriču.

Javna svest i mišljenje

Klimatske promene su privukle pažnju međunarodne javnosti krajem osamdesetih godina 20. veka. Zbog zbunjujućeg medijskog izveštavanja početkom devedesetih, ljudi su često mešali klimatske promene s drugim ekološkim problemima, poput oštećenja ozonskog omotača. U popularnoj kulturi, prvi film koji je dospeo do masovne javnosti o ovoj temi bio je Dan posle sutra 2004. godine, a posle nekoliko godina premijerno je prikazan dokumentarni film Neprijatna istina Ala Gora. Knjige, priče i filmovi o klimatskim promenama pripadaju žanru klimatske fantastike.

Postoje značajna regionalna, polna, starosna i politička razilaženja kako u zabrinutosti javnosti za klimatske promene, tako i u njihovom shvatanju. Obrazovanije osobe, a u nekim zemljama žene i mlađe osobe, češće vide klimatske promene kao ozbiljnu pretnju. Postoji i jaz među pobornicima u mnogim zemljama, a države s visokim emisijama ugljen-dioksida (${\ce {CO2}}$) obično su manje zabrinute. Stavovi o uzrocima klimatskih promena uveliko se razlikuju među zemljama. S vremenom je zabrinutost porasla do tačke u kojoj većina građana u mnogim zemljama sad izražava visok nivo zabrinutosti zbog klimatskih promena ili ih posmatra kao globalno vanredno stanje. Viši stepen zabrinutosti povezan je sa snažnijom javnom podrškom politikama koje se bave klimatskim promenama.

Protesti i tužbe

Protesti dece u Torontu, u Kanadi, protiv globalnog zagrevanja

Popularnost klimatskih protesta porasla je desetih godina 21. veka. Demonstranti zahtevaju od političkih vođa da preduzmu mere za sprečavanje klimatskih promena. Protesti mogu biti u obliku javnih demonstracija, divesticije fosilnih goriva, tužbi i drugih aktivnosti. U značajne demonstracije spada Školski štrajk za klimu. U toj inicijativi, mladi ljudi širom sveta protestuju od 2018. tako što petkom izostaju iz škole, nadahnuti švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg. Ogromne akcije građanske neposlušnosti grupa poput Pobune protiv istrebljenja protestovale su ometanjem saobraćaja i javnog prevoza. Parnice se sve više upotrebljavaju kao sredstvo za jačanje klimatskih akcija javnih ustanova i kompanija. Aktivisti pokreću i tužbe koje ciljaju na vlade i zahtevaju od njih da preduzmu ambiciozne mere ili sprovode postojeće zakone o klimatskim promenama. Tužbe protiv kompanija koje sagorevaju fosilna goriva uglavnom traže nadoknadu za gubitak i štetu.

Literatura

Izveštaji MPKP-a

Prvi izveštaj radne grupe AR4

• IPCC (2007). Solomon, S.; Qin, D.; Manning, M.; Chen, Z.; et al., ur. Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88009-1. 
  • Le Treut, H.; Somerville, R.; Cubasch, U.; Ding, Y.; et al. (2007). „Chapter 1: Historical Overview of Climate Change Science” (PDF). IPCC AR4 WG1 2007. str. 93—127. 
  • Randall, D. A.; Wood, R. A.; Bony, S.; Colman, R.; et al. (2007). „Chapter 8: Climate Models and their Evaluation” (PDF). IPCC AR4 WG1 2007. str. 589—662. 
  • Hegerl, G. C.; Zwiers, F. W.; Braconnot, P.; Gillett, N. P.; et al. (2007). „Chapter 9: Understanding and Attributing Climate Change” (PDF). IPCC AR4 WG1 2007. str. 663—745. 

Drugi izveštaj radne grupe AR4

• IPCC (2007). Parry, M. L.; Canziani, O. F.; Palutikof, J. P.; van der Linden, P. J.; et al., ur. Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88010-7. Arhivirano iz originala 10. 11. 2018. g. Pristupljeno 24. 12. 2021. 
  • Rosenzweig, C.; Casassa, G.; Karoly, D. J.; Imeson, A.; et al. (2007). „Chapter 1: Assessment of observed changes and responses in natural and managed systems” (PDF). IPCC AR4 WG2 2007. str. 79—131. 
  • Schneider, S. H.; Semenov, S.; Patwardhan, A.; Burton, I.; et al. (2007). „Chapter 19: Assessing key vulnerabilities and the risk from climate change” (PDF). IPCC AR4 WG2 2007. str. 779—810. 

Treći izveštaj radne grupe AR4

• IPCC (2007). Metz, B.; Davidson, O. R.; Bosch, P. R.; Dave, R.; et al., ur. Climate Change 2007: Mitigation of Climate Change. Contribution of Working Group III to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88011-4. Arhivirano iz originala 12. 10. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2021. 
  • Rogner, H.-H.; Zhou, D.; Bradley, R.; Crabbé, P.; et al. (2007). „Chapter 1: Introduction” (PDF). IPCC AR4 WG3 2007. str. 95—116. 

Prvi izveštaj radne grupe AR5

• IPCC (2013). Stocker, T. F.; Qin, D.; Plattner, G.-K.; Tignor, M.; et al., ur. Climate Change 2013: The Physical Science Basis (PDF). Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, UK & New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05799-9. . AR5 Climate Change 2013: The Physical Science Basis — IPCC
  • IPCC (2013). „Summary for Policymakers” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. 
  • Hartmann, D. L.; Klein Tank, A. M. G.; Rusticucci, M.; Alexander, L. V.; et al. (2013). „Chapter 2: Observations: Atmosphere and Surface” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 159—254. 
  • Rhein, M.; Rintoul, S. R.; Aoki, S.; Campos, E.; et al. (2013). „Chapter 3: Observations: Ocean” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 255—315. 
  • Masson-Delmotte, V.; Schulz, M.; Abe-Ouchi, A.; Beer, J.; et al. (2013). „Chapter 5: Information from Paleoclimate Archives” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 383—464. 
  • Bindoff, N. L.; Stott, P. A.; AchutaRao, K. M.; Allen, M. R.; et al. (2013). „Chapter 10: Detection and Attribution of Climate Change: from Global to Regional” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 867—952. 
  • Collins, M.; Knutti, R.; Arblaster, J. M.; Dufresne, J.-L.; et al. (2013). „Chapter 12: Long-term Climate Change: Projections, Commitments and Irreversibility” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 1029—1136. 

Drugi izveštaj radne grupe AR5

• IPCC (2014). Field, C. B.; Barros, V. R.; Dokken, D. J.; Mach, K. J.; et al., ur. Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part A: Global and Sectoral Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05807-1. . Chapters 1–20, SPM, and Technical Summary.
  • Jiménez Cisneros, B. E.; Oki, T.; Arnell, N. W.; Benito, G.; et al. (2014). „Chapter 3: Freshwater Resources” (PDF). IPCC AR5 WG2 A 2014. str. 229—269. 
  • Porter, J. R.; Xie, L.; Challinor, A. J.; Cochrane, K.; et al. (2014). „Chapter 7: Food Security and Food Production Systems” (PDF). IPCC AR5 WG2 A 2014. str. 485—533. 
  • Smith, K. R.; Woodward, A.; Campbell-Lendrum, D.; Chadee, D. D.; et al. (2014). „Chapter 11: Human Health: Impacts, Adaptation, and Co-Benefits” (PDF). In IPCC AR5 WG2 A 2014. str. 709—754. 
  • Olsson, L.; Opondo, M.; Tschakert, P.; Agrawal, A.; et al. (2014). „Chapter 13: Livelihoods and Poverty” (PDF). IPCC AR5 WG2 A 2014. str. 793—832. 
  • Cramer, W.; Yohe, G. W.; Auffhammer, M.; Huggel, C.; et al. (2014). „Chapter 18: Detection and Attribution of Observed Impacts” (PDF). IPCC AR5 WG2 A 2014. str. 979—1037. 
  • Oppenheimer, M.; Campos, M.; Warren, R.; Birkmann, J.; et al. (2014). „Chapter 19: Emergent Risks and Key Vulnerabilities” (PDF). IPCC AR5 WG2 A 2014. str. 1039—1099. 
• IPCC (2014). Barros, V. R.; Field, C. B.; Dokken, D. J.; Mach, K. J.; et al., ur. Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part B: Regional Aspects (PDF). Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, UK & New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05816-3. . Chapters 21–30, Annexes, and Index.
  • Larsen, J. N.; Anisimov, O. A.; Constable, A.; Hollowed, A. B.; et al. (2014). „Chapter 28: Polar Regions” (PDF). IPCC AR5 WG2 B 2014. str. 1567—1612. 

Treći izveštaj radne grupe AR5

• IPCC (2014). Edenhofer, O.; Pichs-Madruga, R.; Sokona, Y.; Farahani, E.; et al., ur. Climate Change 2014: Mitigation of Climate Change. Contribution of Working Group III to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, UK & New York, NY: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05821-7. 
  • Blanco, G.; Gerlagh, R.; Suh, S.; Barrett, J.; et al. (2014). „Chapter 5: Drivers, Trends and Mitigation” (PDF). IPCC AR5 WG3 2014. str. 351—411. 
  • Lucon, O.; Ürge-Vorsatz, D.; Ahmed, A.; Akbari, H.; et al. (2014). „Chapter 9: Buildings” (PDF). IPCC AR5 WG3 2014. 

Objedinjeni izveštaji radne grupe AR5

• IPCC AR5 SYR (2014). The Core Writing Team; Pachauri, R. K.; Meyer, L. A., ur. Climate Change 2014: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Geneva, Switzerland: IPCC. 
  • IPCC (2014). „Summary for Policymakers” (PDF). IPCC AR5 SYR 2014. 
  • IPCC (2014). „Annex II: Glossary” (PDF). IPCC AR5 SYR 2014. 

Poseban izveštaj: Globalno zagrevanje od 1,5 °C

• IPCC (2018). Masson-Delmotte, V.; Zhai, P.; Pörtner, H.-O.; Roberts, D.; et al., ur. Global Warming of 1.5 °C. An IPCC Special Report on the impacts of global warming of 1.5 °C above pre-industrial levels and related global greenhouse gas emission pathways, in the context of strengthening the global response to the threat of climate change, sustainable development, and efforts to eradicate poverty (PDF). Intergovernmental Panel on Climate Change.  Global Warming of 1.5 ºC —.
  • IPCC (2018). „Summary for Policymakers” (PDF). IPCC SR15 2018. str. 3—24. 
  • Allen, M. R.; Dube, O. P.; Solecki, W.; Aragón-Durand, F.; et al. (2018). „Chapter 1: Framing and Context” (PDF). IPCC SR15 2018. str. 49—91. 
  • Rogelj, J.; Shindell, D.; Jiang, K.; Fifta, S.; et al. (2018). „Chapter 2: Mitigation Pathways Compatible with 1.5 °C in the Context of Sustainable Development” (PDF). IPCC SR15 2018. str. 93—174. 
  • Hoegh-Guldberg, O.; Jacob, D.; Taylor, M.; Bindi, M.; et al. (2018). „Chapter 3: Impacts of 1.5ºC Global Warming on Natural and Human Systems” (PDF). IPCC SR15 2018. str. 175—311. 
  • de Coninck, H.; Revi, A.; Babiker, M.; Bertoldi, P.; et al. (2018). „Chapter 4: Strengthening and Implementing the Global Response” (PDF). IPCC SR15 2018. str. 313—443. 
  • Roy, J.; Tschakert, P.; Waisman, H.; Abdul Halim, S.; et al. (2018). „Chapter 5: Sustainable Development, Poverty Eradication and Reducing Inequalities” (PDF). IPCC SR15 2018. str. 445—538. 

Poseban izveštaj: Klimatske promene i tlo

• IPCC (2019). Shukla, P. R.; Skea, J.; Calvo Buendia, E.; Masson-Delmotte, V.; et al., ur. IPCC Special Report on Climate Change, Desertification, Land Degradation, Sustainable Land Management, Food Security, and Greenhouse gas fluxes in Terrestrial Ecosystems (PDF). In press. 
  • IPCC (2019). „Summary for Policymakers” (PDF). IPCC SRCCL 2019. str. 3—34. 
  • Jia, G.; Shevliakova, E.; Artaxo, P. E.; De Noblet-Ducoudré, N.; et al. (2019). „Chapter 2: Land-Climate Interactions” (PDF). IPCC SRCCL 2019. str. 131—247. 
  • Mbow, C.; Rosenzweig, C.; Barioni, L. G.; Benton, T.; et al. (2019). „Chapter 5: Food Security” (PDF). IPCC SRCCL 2019. str. 437—550. 

Poseban izveštaj: Okean i kritosfera u doba klimatskih promena

• IPCC (2019). Pörtner, H.-O.; Roberts, D. C.; Masson-Delmotte, V.; Zhai, P.; et al., ur. IPCC Special Report on the Ocean and Cryosphere in a Changing Climate (PDF). In press. 
  • IPCC (2019). „Summary for Policymakers” (PDF). IPCC SROCC 2019. str. 3—35. 
  • Meredith, M.; Sommerkorn, M.; Cassotta, S.; Derksen, C.; et al. (2019). „Chapter 3: Polar Regions” (PDF). IPCC SROCC 2019. str. 203—320. 
  • Oppenheimer, M.; Glavovic, B.; Hinkel, J.; van de Wal, R.; et al. (2019). „Chapter 4: Sea Level Rise and Implications for Low Lying Islands, Coasts and Communities” (PDF). IPCC SROCC 2019. str. 321—445. 
  • Bindoff, N. L.; Cheung, W. W. L.; Kairo, J. G.; Arístegui, J.; et al. (2019). „Chapter 5: Changing Ocean, Marine Ecosystems, and Dependent Communities” (PDF). IPCC SROCC 2019. str. 447—587. 

Prvi izveštaj radne grupe AR6

• IPCC (2021). Masson-Delmotte, V.; Zhai, P.; Pirani, A.; Connors, S. L.; et al., ur. Climate Change 2021: The Physical Science Basis (PDF). Contribution of Working Group I to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA: Cambridge University Press (In Press). 
  • IPCC (2021). „Summary for Policymakers” (PDF). IPCC AR6 WG1 2021. 
  • Arias, Paola A.; Bellouin, Nicolas; Coppola, Erika; Jones, Richard G.; et al. (2021). „Technical Summary” (PDF). IPCC AR6 WG1 2021. 

Drugi stručno recenzirani izvori

• Albrecht, Bruce A. (1989). „Aerosols, Cloud Microphysics, and Fractional Cloudiness”. Science. 245 (4923): 1227—1239. Bibcode:1989Sci...245.1227A. PMID 17747885. S2CID 46152332. doi:10.1126/science.245.4923.1227. 
• Balsari, S.; Dresser, C.; Leaning, J. (2020). „Climate Change, Migration, and Civil Strife.”. Curr Environ Health Rep. 7 (4): 404—414. PMC 7550406 . PMID 33048318. doi:10.1007/s40572-020-00291-4. 
• Bamber, Jonathan L.; Oppenheimer, Michael; Kopp, Robert E.; Aspinall, Willy P.; Cooke, Roger M. (2019). „Ice sheet contributions to future sea-level rise from structured expert judgment”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 116 (23): 11195—11200. Bibcode:2019PNAS..11611195B. ISSN 0027-8424. PMC 6561295 . PMID 31110015. doi:10.1073/pnas.1817205116 . 
• Bednar, Johannes; Obersteiner, Michael; Wagner, Fabian (2019). „On the financial viability of negative emissions”. Nature Communications. 10 (1): 1783. Bibcode:2019NatCo..10.1783B. ISSN 2041-1723. PMC 6467865 . PMID 30992434. doi:10.1038/s41467-019-09782-x. 
• Berrill, P.; Arvesen, A.; Scholz, Y.; Gils, H. C.; et al. (2016). „Environmental impacts of high penetration renewable energy scenarios for Europe”. Environmental Research Letters. 11 (1): 014012. Bibcode:2016ERL....11a4012B. doi:10.1088/1748-9326/11/1/014012 . 
• Björnberg, Karin Edvardsson; Karlsson, Mikael; Gilek, Michael; Hansson, Sven Ove (2017). „Climate and environmental science denial: A review of the scientific literature published in 1990–2015”. Journal of Cleaner Production. 167: 229—241. ISSN 0959-6526. doi:10.1016/j.jclepro.2017.08.066 . 
• Boulianne, Shelley; Lalancette, Mireille; Ilkiw, David (2020). „"School Strike 4 Climate": Social Media and the International Youth Protest on Climate Change”. Media and Communication. 8 (2): 208—218. ISSN 2183-2439. doi:10.17645/mac.v8i2.2768 . 
• Bui, M.; Adjiman, C.; Bardow, A.; Anthony, Edward J.; et al. (2018). „Carbon capture and storage (CCS): the way forward”. Energy & Environmental Science. 11 (5): 1062—1176. doi:10.1039/c7ee02342a . 
• Burke, Claire; Stott, Peter (2017). „Impact of Anthropogenic Climate Change on the East Asian Summer Monsoon”. Journal of Climate. 30 (14): 5205—5220. Bibcode:2017JCli...30.5205B. ISSN 0894-8755. S2CID 59509210. arXiv:1704.00563 . doi:10.1175/JCLI-D-16-0892.1. 
• Burke, Marshall; Davis, W. Matthew; Diffenbaugh, Noah S (2018). „Large potential reduction in economic damages under UN mitigation targets”. Nature. 557 (7706): 549—553. Bibcode:2018Natur.557..549B. ISSN 1476-4687. PMID 29795251. S2CID 43936274. doi:10.1038/s41586-018-0071-9. 
• Callendar, G. S. (1938). „The artificial production of carbon dioxide and its influence on temperature”. Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society. 64 (275): 223—240. Bibcode:1938QJRMS..64..223C. doi:10.1002/qj.49706427503. 
• Cattaneo, Cristina; Beine, Michel; Fröhlich, Christiane J.; Kniveton, Dominic; et al. (2019). „Human Migration in the Era of Climate Change”. Review of Environmental Economics and Policy. 13 (2): 189—206. ISSN 1750-6816. S2CID 198660593. doi:10.1093/reep/rez008. hdl:10.1093/reep/rez008 . 
• Cohen, Judah; Screen, James; Furtado, Jason C.; Barlow, Mathew; et al. (2014). „Recent Arctic amplification and extreme mid-latitude weather” (PDF). Nature Geoscience. 7 (9): 627—637. Bibcode:2014NatGe...7..627C. ISSN 1752-0908. doi:10.1038/ngeo2234. 
• Cook, John; Oreskes, Naomi; Doran, Peter T.; Anderegg, William R. L.; et al. (2016). „Consensus on consensus: a synthesis of consensus estimates on human-caused global warming”. Environmental Research Letters. 11 (4): 048002. Bibcode:2016ERL....11d8002C. doi:10.1088/1748-9326/11/4/048002 . 
• Costello, Anthony; Abbas, Mustafa; Allen, Adriana; Ball, Sarah; et al. (2009). „Managing the health effects of climate change”. The Lancet. 373 (9676): 1693—1733. PMID 19447250. S2CID 205954939. doi:10.1016/S0140-6736(09)60935-1. Arhivirano iz originala 13. 8. 2017. g. 
• Curtis, P.; Slay, C.; Harris, N.; Tyukavina, A.; et al. (2018). „Classifying drivers of global forest loss”. Science. 361 (6407): 1108—1111. Bibcode:2018Sci...361.1108C. PMID 30213911. S2CID 52273353. doi:10.1126/science.aau3445 . 
• Davidson, Eric (2009). „The contribution of manure and fertilizer nitrogen to atmospheric nitrous oxide since 1860”. Nature Geoscience. 2: 659—662. doi:10.1016/j.chemer.2016.04.002 . 
• DeConto, Robert M.; Pollard, David (2016). „Contribution of Antarctica to past and future sea-level rise”. Nature. 531 (7596): 591—597. Bibcode:2016Natur.531..591D. ISSN 1476-4687. PMID 27029274. S2CID 205247890. doi:10.1038/nature17145. 
• Dean, Joshua F.; Middelburg, Jack J.; Röckmann, Thomas; Aerts, Rien; et al. (2018). „Methane Feedbacks to the Global Climate System in a Warmer World”. Reviews of Geophysics. 56 (1): 207—250. Bibcode:2018RvGeo..56..207D. ISSN 1944-9208. doi:10.1002/2017RG000559 . 
• Delworth, Thomas L.; Zeng, Fanrong (2012). „Multicentennial variability of the Atlantic meridional overturning circulation and its climatic influence in a 4000 year simulation of the GFDL CM2.1 climate model”. Geophysical Research Letters. 39 (13): n/a. Bibcode:2012GeoRL..3913702D. ISSN 1944-8007. doi:10.1029/2012GL052107 . 
• Deutsch, Curtis; Brix, Holger; Ito, Taka; Frenzel, Hartmut; et al. (2011). „Climate-Forced Variability of Ocean Hypoxia” (PDF). Science. 333 (6040): 336—339. Bibcode:2011Sci...333..336D. PMID 21659566. S2CID 11752699. doi:10.1126/science.1202422. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 5. 2016. г. 
• Diffenbaugh, Noah S.; Burke, Marshall (2019). „Global warming has increased global economic inequality”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 116 (20): 9808—9813. ISSN 0027-8424. PMC 6525504 . PMID 31010922. doi:10.1073/pnas.1816020116 . 
• Doney, Scott C.; Fabry, Victoria J.; Feely, Richard A.; Kleypas, Joan A. (2009). „Ocean Acidification: The Other CO₂ Problem”. Annual Review of Marine Science. 1 (1): 169—192. Bibcode:2009ARMS....1..169D. PMID 21141034. S2CID 402398. doi:10.1146/annurev.marine.010908.163834. 
• Fahey, D. W.; Doherty, S. J.; Hibbard, K. A.; Romanou, A.; Taylor, P. C. (2017). „Chapter 2: Physical Drivers of Climate Change” (PDF). In USGCRP2017. 
• Fischer, Tobias P.; Aiuppa, Alessandro (2020). „AGU Centennial Grand Challenge: Volcanoes and Deep Carbon Global CO2 Emissions From Subaerial Volcanism – Recent Progress and Future Challenges”. Geochemistry, Geophysics, Geosystems. 21 (3): e08690. Bibcode:2020GGG....2108690F. ISSN 1525-2027. doi:10.1029/2019GC008690 . 
• Franzke, Christian L. E.; Barbosa, Susana; Blender, Richard; Fredriksen, Hege-Beate; et al. (2020). „The Structure of Climate Variability Across Scales”. Reviews of Geophysics. 58 (2): e2019RG000657. Bibcode:2020RvGeo..5800657F. ISSN 1944-9208. doi:10.1029/2019RG000657 . 
• Friedlingstein, Pierre; Jones, Matthew W.; O'Sullivan, Michael; Andrew, Robbie M.; et al. (2019). „Global Carbon Budget 2019”. Earth System Science Data. 11 (4): 1783—1838. Bibcode:2019ESSD...11.1783F. ISSN 1866-3508. doi:10.5194/essd-11-1783-2019 . 
• Fyfe, John C.; Meehl, Gerald A.; England, Matthew H.; Mann, Michael E.; et al. (2016). „Making sense of the early-2000s warming slowdown” (PDF). Nature Climate Change. 6 (3): 224—228. Bibcode:2016NatCC...6..224F. doi:10.1038/nclimate2938. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 2. 2019. г. 
• Goyal, Rishav; England, Matthew H; Sen Gupta, Alex; Jucker, Martin (2019). „Reduction in surface climate change achieved by the 1987 Montreal Protocol”. Environmental Research Letters. 14 (12): 124041. Bibcode:2019ERL....14l4041G. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/ab4874 . 
• Grubb, M. (2003). „The Economics of the Kyoto Protocol” (PDF). World Economics. 4 (3): 144—145. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2012. г. 
• Gunningham, Neil (2018). „Mobilising civil society: can the climate movement achieve transformational social change?” (PDF). Interface: A Journal for and About Social Movements. 10. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 4. 2019. г. Приступљено 12. 4. 2019. 
• Hagmann, David; Ho, Emily H.; Loewenstein, George (2019). „Nudging out support for a carbon tax”. Nature Climate Change. 9 (6): 484—489. Bibcode:2019NatCC...9..484H. S2CID 182663891. doi:10.1038/s41558-019-0474-0. 
• Haines, A.; Ebi, K. (2019). „The Imperative for Climate Action to Protect Health”. New England Journal of Medicine. 380 (3): 263—273. PMID 30650330. S2CID 58662802. doi:10.1056/NEJMra1807873 . 
• Hansen, James; Sato, Makiko; Hearty, Paul; Ruedy, Reto; et al. (2016). „Ice melt, sea level rise and superstorms: evidence from paleoclimate data, climate modeling, and modern observations that 2 °C global warming could be dangerous”. Atmospheric Chemistry and Physics. 16 (6): 3761—3812. Bibcode:2016ACP....16.3761H. ISSN 1680-7316. S2CID 9410444. arXiv:1602.01393 . doi:10.5194/acp-16-3761-2016. 
• Harvey, Jeffrey A.; Van den Berg, Daphne; Ellers, Jacintha; Kampen, Remko; et al. (2018). „Internet Blogs, Polar Bears, and Climate-Change Denial by Proxy”. BioScience. 68 (4): 281—287. ISSN 0006-3568. PMC 5894087 . PMID 29662248. doi:10.1093/biosci/bix133. 
• Hawkins, Ed; Ortega, Pablo; Suckling, Emma; Schurer, Andrew; et al. (2017). „Estimating Changes in Global Temperature since the Preindustrial Period”. Bulletin of the American Meteorological Society. 98 (9): 1841—1856. Bibcode:2017BAMS...98.1841H. ISSN 0003-0007. doi:10.1175/bams-d-16-0007.1 . 
• He, Yanyi; Wang, Kaicun; Zhou, Chunlüe; Wild, Martin (2018). „A Revisit of Global Dimming and Brightening Based on the Sunshine Duration”. Geophysical Research Letters. 45 (9): 4281—4289. Bibcode:2018GeoRL..45.4281H. ISSN 1944-8007. doi:10.1029/2018GL077424 . 
• Hilaire, Jérôme; Minx, Jan C.; Callaghan, Max W.; Edmonds, Jae; Luderer, Gunnar; Nemet, Gregory F.; Rogelj, Joeri; Zamora, Maria Mar (17. 10. 2019). „Negative emissions and international climate goals—learning from and about mitigation scenarios”. Climatic Change. 157 (2): 189—219. Bibcode:2019ClCh..157..189H. doi:10.1007/s10584-019-02516-4 . 
• Hodder, Patrick; Martin, Brian (2009). „Climate Crisis? The Politics of Emergency Framing”. Economic and Political Weekly. 44 (36): 53—60. ISSN 0012-9976. JSTOR 25663518. 
• Holding, S.; Allen, D. M.; Foster, S.; Hsieh, A.; et al. (2016). „Groundwater vulnerability on small islands”. Nature Climate Change. 6 (12): 1100—1103. Bibcode:2016NatCC...6.1100H. ISSN 1758-6798. doi:10.1038/nclimate3128. 
• Joo, Gea-Jae; Kim, Ji Yoon; Do, Yuno; Lineman, Maurice (2015). „Talking about Climate Change and Global Warming”. PLOS ONE. 10 (9): e0138996. Bibcode:2015PLoSO..1038996L. ISSN 1932-6203. PMC 4587979 . PMID 26418127. doi:10.1371/journal.pone.0138996 . 
• Kabir, Russell; Khan, Hafiz T. A.; Ball, Emma; Caldwell, Khan (2016). „Climate Change Impact: The Experience of the Coastal Areas of Bangladesh Affected by Cyclones Sidr and Aila”. Journal of Environmental and Public Health. 2016: 9654753. PMC 5102735 . PMID 27867400. doi:10.1155/2016/9654753 . 
• Kaczan, David J.; Orgill-Meyer, Jennifer (2020). „The impact of climate change on migration: a synthesis of recent empirical insights”. Climatic Change. 158 (3): 281—300. Bibcode:2020ClCh..158..281K. S2CID 207988694. doi:10.1007/s10584-019-02560-0. Приступљено 9. 2. 2021. 
• Kennedy, J. J.; Thorne, W. P.; Peterson, T. C.; Ruedy, R. A.; et al. (2010). Arndt, D. S.; Baringer, M. O.; Johnson, M. R., ur. „How do we know the world has warmed?”. Special supplement: State of the Climate in 2009. Bulletin of the American Meteorological Society. 91 (7). S26-S27. doi:10.1175/BAMS-91-7-StateoftheClimate. 
• Kopp, R. E.; Hayhoe, K.; Easterling, D. R.; Hall, T.; et al. (2017). „Chapter 15: Potential Surprises: Compound Extremes and Tipping Elements”. In USGCRP 2017. str. 1—470. Arhivirano iz originala 20. 8. 2018. g. 
• Kossin, J. P.; Hall, T.; Knutson, T.; Kunkel, K. E.; Trapp, R. J.; Waliser, D. E.; Wehner, M. F. (2017). „Chapter 9: Extreme Storms”. In USGCRP2017. str. 1—470. 
• Knutson, T. (2017). „Appendix C: Detection and attribution methodologies overview.”. In USGCRP2017. str. 1—470. 
• Krause, Andreas; Pugh, Thomas A. M.; Bayer, Anita D.; Li, Wei; et al. (2018). „Large uncertainty in carbon uptake potential of land-based climate-change mitigation efforts”. Global Change Biology. 24 (7): 3025—3038. Bibcode:2018GCBio..24.3025K. ISSN 1365-2486. PMID 29569788. S2CID 4919937. doi:10.1111/gcb.14144. 
• Kreidenweis, Ulrich; Humpenöder, Florian; Stevanović, Miodrag; Bodirsky, Benjamin Leon; et al. (juli 2016). „Afforestation to mitigate climate change: impacts on food prices under consideration of albedo effects”. Environmental Research Letters. 11 (8): 085001. Bibcode:2016ERL....11h5001K. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/11/8/085001. 
• Kvande, H. (2014). „The Aluminum Smelting Process”. Journal of Occupational and Environmental Medicine. 56 (5 Suppl): S2—S4. PMC 4131936 . PMID 24806722. doi:10.1097/JOM.0000000000000154. 
• Lapenis, Andrei G. (1998). „Arrhenius and the Intergovernmental Panel on Climate Change”. Eos. 79 (23): 271. Bibcode:1998EOSTr..79..271L. doi:10.1029/98EO00206. 
• Levermann, Anders; Clark, Peter U.; Marzeion, Ben; Milne, Glenn A.; et al. (2013). „The multimillennial sea-level commitment of global warming”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 110 (34): 13745—13750. Bibcode:2013PNAS..11013745L. ISSN 0027-8424. PMC 3752235 . PMID 23858443. doi:10.1073/pnas.1219414110 . 
• Lenoir, Jonathan; Bertrand, Romain; Comte, Lise; Bourgeaud, Luana; et al. (2020). „Species better track climate warming in the oceans than on land”. Nature Ecology & Evolution. 4 (8): 1044—1059. ISSN 2397-334X. PMID 32451428. S2CID 218879068. doi:10.1038/s41559-020-1198-2. 
• Liepert, Beate G.; Previdi, Michael (2009). „Do Models and Observations Disagree on the Rainfall Response to Global Warming?”. Journal of Climate. 22 (11): 3156—3166. Bibcode:2009JCli...22.3156L. doi:10.1175/2008JCLI2472.1. 
• Liverman, Diana M. (2009). „Conventions of climate change: constructions of danger and the dispossession of the atmosphere”. Journal of Historical Geography. 35 (2): 279—296. doi:10.1016/j.jhg.2008.08.008. 
• Liu, Wei; Xie, Shang-Ping; Liu, Zhengyu; Zhu, Jiang (2017). „Overlooked possibility of a collapsed Atlantic Meridional Overturning Circulation in warming climate”. Science Advances. 3 (1): e1601666. Bibcode:2017SciA....3E1666L. PMC 5217057 . PMID 28070560. doi:10.1126/sciadv.1601666. 
• Mach, Katharine J.; Kraan, Caroline M.; Adger, W. Neil; Buhaug, Halvard; et al. (2019). „Climate as a risk factor for armed conflict”. Nature. 571 (7764): 193—197. Bibcode:2019Natur.571..193M. ISSN 1476-4687. PMID 31189956. S2CID 186207310. doi:10.1038/s41586-019-1300-6. 
• Matthews, H. Damon; Gillett, Nathan P.; Stott, Peter A.; Zickfeld, Kirsten (2009). „The proportionality of global warming to cumulative carbon emissions”. Nature. 459 (7248): 829—832. Bibcode:2009Natur.459..829M. ISSN 1476-4687. PMID 19516338. S2CID 4423773. doi:10.1038/nature08047. 
• Matthews, Tom (2018). „Humid heat and climate change”. Progress in Physical Geography: Earth and Environment. 42 (3): 391—405. S2CID 134820599. doi:10.1177/0309133318776490. 
• McNeill, V. Faye (2017). „Atmospheric Aerosols: Clouds, Chemistry, and Climate”. Annual Review of Chemical and Biomolecular Engineering. 8 (1): 427—444. ISSN 1947-5438. PMID 28415861. doi:10.1146/annurev-chembioeng-060816-101538. 
• Melillo, J. M.; Frey, S. D.; DeAngelis, K. M.; Werner, W. J.; et al. (2017). „Long-term pattern and magnitude of soil carbon feedback to the climate system in a warming world”. Science. 358 (6359): 101—105. Bibcode:2017Sci...358..101M. PMID 28983050. doi:10.1126/science.aan2874 . 
• Mercure, J.-F.; Pollitt, H.; Viñuales, J. E.; Edwards, N. R.; et al. (2018). „Macroeconomic impact of stranded fossil fuel assets” (PDF). Nature Climate Change. 8 (7): 588—593. Bibcode:2018NatCC...8..588M. ISSN 1758-6798. S2CID 89799744. doi:10.1038/s41558-018-0182-1. 
• Mitchum, G. T.; Masters, D.; Hamlington, B. D.; Fasullo, J. T.; et al. (2018). „Climate-change–driven accelerated sea-level rise detected in the altimeter era”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 115 (9): 2022—2025. Bibcode:2018PNAS..115.2022N. ISSN 0027-8424. PMC 5834701 . PMID 29440401. doi:10.1073/pnas.1717312115 . 
• National Research Council (2011). Climate Stabilization Targets: Emissions, Concentrations, and Impacts over Decades to Millennia. Washington, D.C.: National Academies Press. ISBN 978-0-309-15176-4. doi:10.17226/12877. Архивирано из оригинала 20. 7. 2010. г. Приступљено 19. 8. 2013. 
• National Research Council (2011). „Causes and Consequences of Climate Change”. America's Climate Choices. Washington, D.C.: The National Academies Press. ISBN 978-0-309-14585-5. doi:10.17226/12781. Архивирано из оригинала 21. 7. 2015. г. Приступљено 28. 1. 2019. 
• Neukom, Raphael; Steiger, Nathan; Gómez-Navarro, Juan José; Wang, Jianghao; et al. (2019). „No evidence for globally coherent warm and cold periods over the preindustrial Common Era” (PDF). Nature. 571 (7766): 550—554. Bibcode:2019Natur.571..550N. ISSN 1476-4687. PMID 31341300. S2CID 198494930. doi:10.1038/s41586-019-1401-2. 
• Neukom, Raphael; Barboza, Luis A.; Erb, Michael P.; Shi, Feng; et al. (2019). „Consistent multidecadal variability in global temperature reconstructions and simulations over the Common Era”. Nature Geoscience. 12 (8): 643—649. Bibcode:2019NatGe..12..643P. ISSN 1752-0908. PMC 6675609 . PMID 31372180. doi:10.1038/s41561-019-0400-0. 
• O’Neill, Saffron J.; Boykoff, Max (2010). „Climate denier, skeptic, or contrarian?”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 107 (39): E151. Bibcode:2010PNAS..107E.151O. ISSN 0027-8424. PMC 2947866 . PMID 20807754. doi:10.1073/pnas.1010507107 . 
• Poloczanska, Elvira S.; Brown, Christopher J.; Sydeman, William J.; Kiessling, Wolfgang; et al. (2013). „Global imprint of climate change on marine life” (PDF). Nature Climate Change. 3 (10): 919—925. Bibcode:2013NatCC...3..919P. ISSN 1758-6798. doi:10.1038/nclimate1958. 
• Rahmstorf, Stefan; Cazenave, Anny; Church, John A.; Hansen, James E.; et al. (2007). „Recent Climate Observations Compared to Projections” (PDF). Science. 316 (5825): 709. Bibcode:2007Sci...316..709R. PMID 17272686. S2CID 34008905. doi:10.1126/science.1136843. Arhivirano (PDF) iz originala 6. 9. 2018. g. 
• Ramanathan, V.; Carmichael, G. (2008). „Global and Regional Climate Changes due to Black Carbon”. Nature Geoscience. 1 (4): 221—227. Bibcode:2008NatGe...1..221R. doi:10.1038/ngeo156. 
• Randel, William J.; Shine, Keith P.; Austin, John; Barnett, John; et al. (2009). „An update of observed stratospheric temperature trends” (PDF). Journal of Geophysical Research. 114 (D2): D02107. Bibcode:2009JGRD..11402107R. doi:10.1029/2008JD010421 . 
• Rauner, Sebastian; Bauer, Nico; Dirnaichner, Alois; Van Dingenen, Rita; Mutel, Chris; Luderer, Gunnar (2020). „Coal-exit health and environmental damage reductions outweigh economic impacts”. Nature Climate Change. 10 (4): 308—312. Bibcode:2020NatCC..10..308R. ISSN 1758-6798. S2CID 214619069. doi:10.1038/s41558-020-0728-x. 
• Riahi, Keywan; van Vuuren, Detlef P.; Kriegler, Elmar; Edmonds, Jae; et al. (2017). „The Shared Socioeconomic Pathways and their energy, land use, and greenhouse gas emissions implications: An overview”. Global Environmental Change. 42: 153—168. ISSN 0959-3780. doi:10.1016/j.gloenvcha.2016.05.009 . 
• Rogelj, Joeri; Forster, Piers M.; Kriegler, Elmar; Smith, Christopher J.; et al. (2019). „Estimating and tracking the remaining carbon budget for stringent climate targets”. Nature. 571 (7765): 335—342. Bibcode:2019Natur.571..335R. ISSN 1476-4687. PMID 31316194. S2CID 197542084. doi:10.1038/s41586-019-1368-z . 
• Rogelj, Joeri; Meinshausen, Malte; Schaeffer, Michiel; Knutti, Reto; Riahi, Keywan (2015). „Impact of short-lived non-CO2 mitigation on carbon budgets for stabilizing global warming”. Environmental Research Letters. 10 (7): 1—10. Bibcode:2015ERL....10g5001R. doi:10.1088/1748-9326/10/7/075001 . 
• Ruseva, Tatyana; Hedrick, Jamie; Marland, Gregg; Tovar, Henning; et al. (2020). „Rethinking standards of permanence for terrestrial and coastal carbon: implications for governance and sustainability”. Current Opinion in Environmental Sustainability. 45: 69—77. ISSN 1877-3435. S2CID 229069907. doi:10.1016/j.cosust.2020.09.009. 
• Samset, B. H.; Sand, M.; Smith, C. J.; Bauer, S. E.; et al. (2018). „Climate Impacts From a Removal of Anthropogenic Aerosol Emissions” (PDF). Geophysical Research Letters. 45 (2): 1020—1029. Bibcode:2018GeoRL..45.1020S. ISSN 1944-8007. PMC 7427631 . PMID 32801404. doi:10.1002/2017GL076079. 
• Sand, M.; Berntsen, T. K.; von Salzen, K.; Flanner, M. G.; et al. (2015). „Response of Arctic temperature to changes in emissions of short-lived climate forcers”. Nature. 6 (3): 286—289. doi:10.1038/nclimate2880. 
• Schmidt, Gavin A.; Ruedy, Reto A.; Miller, Ron L.; Lacis, Andy A. (2010). „Attribution of the present-day total greenhouse effect”. Journal of Geophysical Research: Atmospheres. 115 (D20): D20106. Bibcode:2010JGRD..11520106S. ISSN 2156-2202. S2CID 28195537. doi:10.1029/2010JD014287 . 
• Schmidt, Gavin A.; Shindell, Drew T.; Tsigaridis, Kostas (2014). „Reconciling warming trends”. Nature Geoscience. 7 (3): 158—160. Bibcode:2014NatGe...7..158S. doi:10.1038/ngeo2105. hdl:2060/20150000726 . 
• Serdeczny, Olivia; Adams, Sophie; Baarsch, Florent; Coumou, Dim; et al. (2016). „Climate change impacts in Sub-Saharan Africa: from physical changes to their social repercussions” (PDF). Regional Environmental Change. 17 (6): 1585—1600. ISSN 1436-378X. S2CID 3900505. doi:10.1007/s10113-015-0910-2. 
• Sutton, Rowan T.; Dong, Buwen; Gregory, Jonathan M. (2007). „Land/sea warming ratio in response to climate change: IPCC AR4 model results and comparison with observations”. Geophysical Research Letters. 34 (2): L02701. Bibcode:2007GeoRL..3402701S. doi:10.1029/2006GL028164 . 
• Smale, Dan A.; Wernberg, Thomas; Oliver, Eric C. J.; Thomsen, Mads; Harvey, Ben P. (2019). „Marine heatwaves threaten global biodiversity and the provision of ecosystem services” (PDF). Nature Climate Change. 9 (4): 306—312. Bibcode:2019NatCC...9..306S. ISSN 1758-6798. S2CID 91471054. doi:10.1038/s41558-019-0412-1. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 11. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2021. 
• Smith, Joel B.; Schneider, Stephen H.; Oppenheimer, Michael; Yohe, Gary W.; et al. (2009). „Assessing dangerous climate change through an update of the Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC) 'reasons for concern'”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 106 (11): 4133—4137. Bibcode:2009PNAS..106.4133S. PMC 2648893 . PMID 19251662. doi:10.1073/pnas.0812355106 . 
• Smith, N.; Leiserowitz, A. (2013). „The role of emotion in global warming policy support and opposition.”. Risk Analysis. 34 (5): 937—948. PMC 4298023 . PMID 24219420. doi:10.1111/risa.12140. 
• Springmann, M.; Mason-D’Croz, D.; Robinson, S.; Garnett, T.; et al. (2016). „Global and regional health effects of future food production under climate change: a modelling study”. Lancet. 387 (10031): 1937—1946. PMID 26947322. S2CID 41851492. doi:10.1016/S0140-6736(15)01156-3. 
• Stott, Peter A.; Kettleborough, J. A. (2002). „Origins and estimates of uncertainty in predictions of twenty-first century temperature rise”. Nature. 416 (6882): 723—726. Bibcode:2002Natur.416..723S. ISSN 1476-4687. PMID 11961551. S2CID 4326593. doi:10.1038/416723a. 
• Stroeve, J.; Holland, Marika M.; Meier, Walt; Scambos, Ted; et al. (2007). „Arctic sea ice decline: Faster than forecast”. Geophysical Research Letters. 34 (9): L09501. Bibcode:2007GeoRL..3409501S. doi:10.1029/2007GL029703 . 
• Storelvmo, T.; Phillips, P. C. B.; Lohmann, U.; Leirvik, T.; Wild, M. (2016). „Disentangling greenhouse warming and aerosol cooling to reveal Earth's climate sensitivity” (PDF). Nature Geoscience. 9 (4): 286—289. Bibcode:2016NatGe...9..286S. ISSN 1752-0908. doi:10.1038/ngeo2670. 
• Trenberth, Kevin E.; Fasullo, John T. (2016). „Insights into Earth's Energy Imbalance from Multiple Sources”. Journal of Climate. 29 (20): 7495—7505. Bibcode:2016JCli...29.7495T. OSTI 1537015. doi:10.1175/JCLI-D-16-0339.1. 
• Turetsky, Merritt R.; Abbott, Benjamin W.; Jones, Miriam C.; Anthony, Katey Walter; et al. (2019). „Permafrost collapse is accelerating carbon release”. Nature. 569 (7754): 32—34. Bibcode:2019Natur.569...32T. PMID 31040419. doi:10.1038/d41586-019-01313-4 . 
• Turner, Monica G.; Calder, W. John; Cumming, Graeme S.; Hughes, Terry P.; et al. (2020). „Climate change, ecosystems and abrupt change: science priorities”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 375 (1794). PMC 7017767 . PMID 31983326. doi:10.1098/rstb.2019.0105. 
• Twomey, S. (1977). „The Influence of Pollution on the Shortwave Albedo of Clouds”. J. Atmos. Sci. 34 (7): 1149—1152. Bibcode:1977JAtS...34.1149T. ISSN 1520-0469. doi:10.1175/1520-0469(1977)034<1149:TIOPOT>2.0.CO;2 . 
• Tyndall, John (1861). „On the Absorption and Radiation of Heat by Gases and Vapours, and on the Physical Connection of Radiation, Absorption, and Conduction” (PDF). Philosophical Magazine. 4. 22: 169—194, 273—285. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 3. 2016. г. 
• Urban, Mark C. (2015). „Accelerating extinction risk from climate change”. Science. 348 (6234): 571—573. Bibcode:2015Sci...348..571U. ISSN 0036-8075. PMID 25931559. doi:10.1126/science.aaa4984 . 
• USGCRP (2009). Karl, T. R.; Melillo, J.; Peterson, T.; Hassol, S. J., ур. Global Climate Change Impacts in the United States. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14407-0. Архивирано из оригинала 6. 4. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
• USGCRP (2017). Wuebbles, D. J.; Fahey, D. W.; Hibbard, K. A.; Dokken, D. J.; et al., ur. Climate Science Special Report: Fourth National Climate Assessment, Volume I. Washington, D.C.: U.S. Global Change Research Program. doi:10.7930/J0J964J6. 
• Vandyck, T.; Keramidas, K.; Kitous, A.; Spadaro, J.; et al. (2018). „Air quality co-benefits for human health and agriculture counterbalance costs to meet Paris Agreement pledges”. Nature Communications. 9 (4939): 4939. Bibcode:2018NatCo...9.4939V. PMC 6250710 . PMID 30467311. doi:10.1038/s41467-018-06885-9. 
• Wuebbles, D. J.; Easterling, D. R.; Hayhoe, K.; Knutson, T.; et al. (2017). „Chapter 1: Our Globally Changing Climate” (PDF). In USGCRP2017. 
• Walsh, John; Wuebbles, Donald; Hayhoe, Katherine; Kossin, Kossin; et al. (2014). „Appendix 3: Climate Science Supplement” (PDF). Climate Change Impacts in the United States: The Third National Climate Assessment. US National Climate Assessment. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 12. 2021. г. Приступљено 29. 12. 2021. 
• Wang, Bin; Shugart, Herman H.; Lerdau, Manuel T. (2017). „Sensitivity of global greenhouse gas budgets to tropospheric ozone pollution mediated by the biosphere”. Environmental Research Letters. 12 (8): 084001. Bibcode:2017ERL....12h4001W. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/aa7885 . 
• Watts, Nick; Adger, W Neil; Agnolucci, Paolo; Blackstock, Jason; et al. (2015). „Health and climate change: policy responses to protect public health”. The Lancet. 386 (10006): 1861—1914. PMID 26111439. S2CID 205979317. doi:10.1016/S0140-6736(15)60854-6. hdl:10871/20783 . Arhivirano iz originala 7. 4. 2017. g. 
• Watts, Nick; Amann, Markus; Arnell, Nigel; Ayeb-Karlsson, Sonja; et al. (2019). „The 2019 report of The Lancet Countdown on health and climate change: ensuring that the health of a child born today is not defined by a changing climate”. The Lancet. 394 (10211): 1836—1878. ISSN 0140-6736. PMID 31733928. S2CID 207976337. doi:10.1016/S0140-6736(19)32596-6. 
• Weart, Spencer (2013). „Rise of interdisciplinary research on climate”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 110 (Supplement 1): 3657—3664. PMC 3586608 . PMID 22778431. doi:10.1073/pnas.1107482109 . 
• Wild, M.; Gilgen, Hans; Roesch, Andreas; Ohmura, Atsumu; et al. (2005). „From Dimming to Brightening: Decadal Changes in Solar Radiation at Earth's Surface”. Science. 308 (5723): 847—850. Bibcode:2005Sci...308..847W. PMID 15879214. S2CID 13124021. doi:10.1126/science.1103215. 
• Williams, Richard G; Ceppi, Paulo; Katavouta, Anna (2020). „Controls of the transient climate response to emissions by physical feedbacks, heat uptake and carbon cycling”. Environmental Research Letters. 15 (9): 0940c1. Bibcode:2020ERL....15i40c1W. doi:10.1088/1748-9326/ab97c9 . 
• Wolff, Eric W.; Shepherd, John G.; Shuckburgh, Emily; Watson, Andrew J. (2015). „Feedbacks on climate in the Earth system: introduction”. Philosophical Transactions of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences. 373 (2054): 20140428. Bibcode:2015RSPTA.37340428W. PMC 4608041 . PMID 26438277. doi:10.1098/rsta.2014.0428. 
• Zeng, Ning; Yoon, Jinho (2009). „Expansion of the world's deserts due to vegetation-albedo feedback under global warming”. Geophysical Research Letters. 36 (17): L17401. Bibcode:2009GeoRL..3617401Z. ISSN 1944-8007. S2CID 1708267. doi:10.1029/2009GL039699. 
• Zhang, Jinlun; Lindsay, Ron; Steele, Mike; Schweiger, Axel (2008). „What drove the dramatic arctic sea ice retreat during summer 2007?”. Geophysical Research Letters. 35 (11): 1—5. Bibcode:2008GeoRL..3511505Z. S2CID 9387303. doi:10.1029/2008gl034005 . 
• Zhao, C.; Liu, B.; et al. (2017). „Temperature increase reduces global yields of major crops in four independent estimates”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 114 (35): 9326—9331. PMC 5584412 . PMID 28811375. doi:10.1073/pnas.1701762114 . 

Knjige, izveštaji i pravni dokumenti

• Archer, David; Pierrehumbert, Raymond (2013). The Warming Papers: The Scientific Foundation for the Climate Change Forecast. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-68733-8. 
• Climate Focus (decembar 2015). „The Paris Agreement: Summary. Climate Focus Client Brief on the Paris Agreement III” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 5. 10. 2018. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
• Clark, P. U.; Weaver, A. J.; Brook, E.; Cook, E. R.; et al. (decembar 2008). „Executive Summary”. Abrupt Climate Change. A Report by the U.S. Climate Change Science Program and the Subcommittee on Global Change Research. Reston, VA: U.S. Geological Survey. Arhivirano iz originala 4. 5. 2013. g. 
• Conceição; et al. (2020). Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF) (Izveštaj). United Nations Development Programme. Pristupljeno 9. 1. 2021. 
• DeFries, Ruth; Edenhofer, Ottmar; Halliday, Alex; Heal, Geoffrey; et al. (septembar 2019). The missing economic risks in assessments of climate change impacts (PDF) (Izveštaj). Grantham Research Institute on Climate Change and the Environment, London School of Economics and Political Science. 
• Dessai, Suraje (2001). „The climate regime from The Hague to Marrakech: Saving or sinking the Kyoto Protocol?” (PDF). Tyndall Centre Working Paper 12. Tyndall Centre. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 6. 2012. g. Pristupljeno 5. 5. 2010. 
• Dunlap, Riley E.; McCright, Aaron M. (2011). „Chapter 10: Organized climate change denial”. Ur.: Dryzek, John S.; Norgaard, Richard B.; Schlosberg, David. The Oxford Handbook of Climate Change and Society. Oxford University Press. str. 144—160. ISBN 978-0-19-956660-0. 
• Dunlap, Riley E.; McCright, Aaron M. (2015). „Chapter 10: Challenging Climate Change: The Denial Countermovement”. Ur.: Dunlap, Riley E.; Brulle, Robert J. Climate Change and Society: Sociological Perspectives. Oxford University Press. str. 300—332. ISBN 978-0199356119. 
• Eltokhy, Khaled; Funke, Katja; Huang, Guohua; Kim, Yujin; Zinabou, Genet (29. 10. 2021). „Monitoring the Climate Impact of Fiscal Policy – Lessons from Tracking the COVID-19 Response”. IMF Working Papers (na jeziku: engleski). 2021 (259): 1. doi:10.5089/9781589067769.001. 
• European Commission (28. 11. 2018). In-depth analysis accompanying the Commission Communication COM(2018) 773: A Clean Planet for all – A European strategic long-term vision for a prosperous, modern, competitive and climate neutral economy (PDF) (Izveštaj). Brussels. str. 188. 
• Flavell, Alex (2014). IOM outlook on migration, environment and climate change (PDF) (Izveštaj). Geneva, Switzerland: International Organization for Migration (IOM). ISBN 978-92-9068-703-0. OCLC 913058074. 
• Fleming, James Rodger (2007). The Callendar Effect: the life and work of Guy Stewart Callendar (1898–1964). Boston: American Meteorological Society. ISBN 978-1-878220-76-9. 
• Fletcher, Charles (2019). Climate change : what the science tells us. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-1-118-79306-0. OCLC 1048028378. 
• Academia Brasileira de Ciéncias (Brazil); Royal Society of Canada; Chinese Academy of Sciences; Académie des Sciences (France); Deutsche Akademie der Naturforscher Leopoldina (Germany); Indian National Science Academy; Accademia Nazionale dei Lincei (Italy); Science Council of Japan, Academia Mexicana de Ciencias; Russian Academy of Sciences; Academy of Science of South Africa; Royal Society (United Kingdom); National Academy of Sciences (United States of America) (maj 2009). „G8+5 Academies' joint statement: Climate change and the transformation of energy technologies for a low carbon future” (PDF). The National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine. Arhivirano (PDF) iz originala 15. 2. 2010. g. Pristupljeno 5. 5. 2010. 
• Flynn, C.; Yamasumi, E.; Fisher, S.; Snow, D.; et al. (januar 2021). Peoples' Climate Vote (PDF) (Izveštaj). UNDP and University of Oxford. Pristupljeno 5. 8. 2021. 
• Global Methane Initiative (2020). Global Methane Emissions and Mitigation Opportunities (PDF) (Izveštaj). Global Methane Initiative. 
• Haywood, Jim (2016). „Chapter 27 – Atmospheric Aerosols and Their Role in Climate Change”. Ur.: Letcher, Trevor M. Climate Change: Observed Impacts on Planet Earth. Elsevier. ISBN 978-0-444-63524-2. 
• IEA (novembar 2020). Renewables 2020 Analysis and forecast to 2025 (Izveštaj). Pristupljeno 27. 4. 2021. 
• IEA (decembar 2020). „Covid-19 and energy efficiency”. Energy Efficiency 2020 (Izveštaj). Paris, France. Pristupljeno 6. 4. 2021. 
• Bridle, Richard; Sharma, Shruti; Mostafa, Mostafa; Geddes, Anna (juni 2019). Fossil Fuel to Clean Energy Subsidy Swaps (PDF) (Izveštaj). 
• Krogstrup, Signe; Oman, William (4. 9. 2019). Macroeconomic and Financial Policies for Climate Change Mitigation: A Review of the Literature (PDF). IMF working papers. ISBN 978-1-5135-1195-5. ISSN 1018-5941. S2CID 203245445. doi:10.5089/9781513511955.001. 
• Leiserowitz, A.; Carman, J.; Buttermore, N.; Wang, X.; et al. (2021). International Public Opinion on Climate Change (PDF) (Izveštaj). New Haven, CT: Yale Program on Climate Change Communication and Facebook Data for Good. Pristupljeno 5. 8. 2021. 
• Meinshausen, Malte (2019). „Implications of the Developed Scenarios for Climate Change”. Ur.: Teske, Sven. Achieving the Paris Climate Agreement Goals. Achieving the Paris Climate Agreement Goals: Global and Regional 100% Renewable Energy Scenarios with Non-energy GHG Pathways for +1.5 °C and +2 °C. Springer International Publishing. str. 459—469. ISBN 978-3-030-05843-2. S2CID 133868222. doi:10.1007/978-3-030-05843-2_12. 
• Millar, Neville; Doll, Julie; Robertson, G. (novembar 2014). Management of nitrogen fertilizer to reduce nitrous oxide (N2O) emissions from field crops (PDF) (Izveštaj). Michigan State University. 
• Miller, J.; Du, L.; Kodjak, D. (2017). Impacts of World-Class Vehicle Efficiency and Emissions Regulations in Select G20 Countries (PDF) (Izveštaj). Washington, D.C.: The International Council on Clean Transportation. 
• Müller, Benito (februar 2010). Copenhagen 2009: Failure or final wake-up call for our leaders? EV 49 (PDF). Oxford Institute for Energy Studies. str. i. ISBN 978-1-907555-04-6. Arhivirano (PDF) iz originala 10. 7. 2017. g. Pristupljeno 18. 5. 2010. 
• National Research Council (2008). Understanding and responding to climate change: Highlights of National Academies Reports, 2008 edition, produced by the US National Research Council (US NRC) (Izveštaj). Washington, D.C.: National Academy of Sciences. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
• National Research Council (2012). Climate Change: Evidence, Impacts, and Choices (PDF) (Izveštaj). Arhivirano (PDF) iz originala 20. 2. 2013. g. Pristupljeno 9. 9. 2017. 
• Newell, Peter (14. 12. 2006). Climate for Change: Non-State Actors and the Global Politics of the Greenhouse. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02123-4. Pristupljeno 30. 7. 2018. 
• NOAA. „January 2017 analysis from NOAA: Global and Regional Sea Level Rise Scenarios for the United States” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 18. 12. 2017. g. Pristupljeno 7. 2. 2019. 
• NRC (2008). „Understanding and Responding to Climate Change” (PDF). Board on Atmospheric Sciences and Climate, US National Academy of Sciences. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 11. 2010. 
• Olivier, J. G. J.; Peters, J. A. H. W. (2019). Trends in global CO2 and total greenhouse gas emissions (PDF). The Hague: PBL Netherlands Environmental Assessment Agency. 
• Oreskes, Naomi (2007). „The scientific consensus on climate change: How do we know we're not wrong?”. Ur.: DiMento, Joseph F. C.; Doughman, Pamela M. Climate Change: What It Means for Us, Our Children, and Our Grandchildren. The MIT Press. ISBN 978-0-262-54193-0. 
• Oreskes, Naomi; Conway, Erik (2010). Merchants of Doubt: How a Handful of Scientists Obscured the Truth on Issues from Tobacco Smoke to Global Warming (first izd.). Bloomsbury Press. ISBN 978-1-59691-610-4. 
• Pew Research Center (novembar 2015). Global Concern about Climate Change, Broad Support for Limiting Emissions (PDF) (Izveštaj). Pristupljeno 5. 8. 2021. 
• REN21 (2020). Renewables 2020 Global Status Report (PDF). Paris: REN21 Secretariat. ISBN 978-3-948393-00-7. 
• Royal Society (13. 4. 2005). Economic Affairs – Written Evidence. The Economics of Climate Change, the Second Report of the 2005–2006 session, produced by the UK Parliament House of Lords Economics Affairs Select Committee. UK Parliament. Arhivirano iz originala 13. 11. 2011. g. Pristupljeno 9. 7. 2011. 
• Setzer, Joana; Byrnes, Rebecca (juli 2019). Global trends in climate change litigation: 2019 snapshot (PDF). London: the Grantham Research Institute on Climate Change and the Environment and the Centre for Climate Change Economics and Policy. 
• Steinberg, D.; Bielen, D.; et al. (juli 2017). Electrification & Decarbonization: Exploring U.S. Energy Use and Greenhouse Gas Emissions in Scenarios with Widespread Electrification and Power Sector Decarbonization (PDF) (Izveštaj). Golden, Colorado: National Renewable Energy Laboratory. 
• Teske, Sven, ur. (2019). „Executive Summary” (PDF). Achieving the Paris Climate Agreement Goals: Global and Regional 100% Renewable Energy Scenarios with Non-energy GHG Pathways for +1.5 °C and +2 °C. Springer International Publishing. str. xiii—xxxv. ISBN 978-3-030-05843-2. S2CID 198078901. doi:10.1007/978-3-030-05843-2. 
• Teske, Sven; Nagrath, Kriti; Morris, Tom; Dooley, Kate (2019). „Renewable Energy Resource Assessment”. Ur.: Teske, Sven. Achieving the Paris Climate Agreement Goals. Achieving the Paris Climate Agreement Goals: Global and Regional 100% Renewable Energy Scenarios with Non-energy GHG Pathways for +1.5 °C and +2 °C. Springer International Publishing. str. 161—173. ISBN 978-3-030-05843-2. S2CID 134370729. doi:10.1007/978-3-030-05843-2_7. hdl:10453/139583. 
• Teske, Sven (2019). „Trajectories for a Just Transition of the Fossil Fuel Industry”. Ur.: Teske, Sven. Achieving the Paris Climate Agreement Goals. Achieving the Paris Climate Agreement Goals: Global and Regional 100% Renewable Energy Scenarios with Non-energy GHG Pathways for +1.5 °C and +2 °C. Springer International Publishing. str. 403—411. ISBN 978-3-030-05843-2. S2CID 133961910. doi:10.1007/978-3-030-05843-2_9. hdl:10453/139584. 
• UN FAO (2016). Global Forest Resources Assessment 2015. How are the world's forests changing? (PDF) (Izveštaj). Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 978-92-5-109283-5. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
• United Nations Environment Programme (2019). Emissions Gap Report 2019 (PDF). Nairobi. ISBN 978-92-807-3766-0. 
• United Nations Environment Programme (2021). Emissions Gap Report 2021 (PDF). Nairobi. ISBN 978-92-807-3890-2. 
• UNEP (2018). The Adaptation Gap Report 2018. Nairobi, Kenya: United Nations Environment Programme (UNEP). ISBN 978-92-807-3728-8. 
• UNFCCC (1992). United Nations Framework Convention on Climate Change (PDF). 
• UNFCCC (1997). „Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change”. United Nations. 
• UNFCCC (30. 3. 2010). „Decision 2/CP.15: Copenhagen Accord”. Report of the Conference of the Parties on its fifteenth session, held in Copenhagen from 7 to 19 December 2009. United Nations Framework Convention on Climate Change. FCCC/CP/2009/11/Add.1. Arhivirano iz originala 30. 4. 2010. g. Pristupljeno 17. 5. 2010. 
• UNFCCC (2015). „Paris Agreement” (PDF). United Nations Framework Convention on Climate Change. 
• UNFCCC (26. 2. 2021). Nationally determined contributions under the Paris Agreement Synthesis report by the secretariat (PDF) (Izveštaj). United Nations Framework Convention on Climate Change. 
• Park, Susin (maj 2011). „Climate Change and the Risk of Statelessness: The Situation of Low-lying Island States” (PDF). United Nations High Commissioner for Refugees. Arhivirano (PDF) iz originala 2. 5. 2013. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
• United States Environmental Protection Agency (2016). Methane and Black Carbon Impacts on the Arctic: Communicating the Science (Izveštaj). Arhivirano iz originala 6. 9. 2017. g. Pristupljeno 27. 2. 2019. 
• Van Oldenborgh, Geert-Jan; Philip, Sjoukje; Kew, Sarah; Vautard, Robert; et al. (2019). „Human contribution to the record-breaking June 2019 heat wave in France”. Semantic Scholar. S2CID 199454488. 
• State and Trends of Carbon Pricing 2019 (PDF) (Izveštaj). Washington, D.C.: World Bank. juni 2019. doi:10.1596/978-1-4648-1435-8. hdl:10986/29687 . 
• World Health Organization (2014). Quantitative risk assessment of the effects of climate change on selected causes of death, 2030s and 2050s (PDF) (Izveštaj). Geneva, Switzerland. ISBN 978-92-4-150769-1. 
• World Health Organization (2016). Ambient air pollution: a global assessment of exposure and burden of disease (Izveštaj). Geneva, Switzerland. ISBN 978-92-4-1511353. 
• World Health Organization (2018). COP24 Special Report Health and Climate Change (PDF). Geneva. ISBN 978-92-4-151497-2. 
• World Meteorological Organization (2021). WMO Statement on the State of the Global Climate in 2020. WMO-No. 1264. Geneva. ISBN 978-92-63-11264-4. Arhivirano iz originala 19. 04. 2021. g. Pristupljeno 29. 12. 2021. 
• Hallegatte, Stephane; Bangalore, Mook; Bonzanigo, Laura; Fay, Marianne; et al. (2016). Shock Waves : Managing the Impacts of Climate Change on Poverty. Climate Change and Development (PDF). Washington, D.C.: World Bank. ISBN 978-1-4648-0674-2. doi:10.1596/978-1-4648-0673-5. hdl:10986/22787. 
• World Resources Institute (decembar 2019). Creating a Sustainable Food Future: A Menu of Solutions to Feed Nearly 10 Billion People by 2050 (PDF). Washington, D.C. ISBN 978-1-56973-953-2. 

Netehnički izvori

• American Institute of Physics
  • Weart, Spencer (oktobar 2008). The Discovery of Global Warming (2nd izd.). Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03189-0. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 16. 6. 2020. 
  • Weart, Spencer (februar 2019). The Discovery of Global Warming (online izd.). Arhivirano iz originala 18. 6. 2020. g. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
    • Weart, Spencer (januar 2020). „The Carbon Dioxide Greenhouse Effect”. The Discovery of Global Warming. American Institute of Physics. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
    • Weart, Spencer (januar 2020). „The Public and Climate Change”. The Discovery of Global Warming. American Institute of Physics. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
      • Weart, Spencer (januar 2020). „The Public and Climate Change: Suspicions of a Human-Caused Greenhouse (1956–1969)”. The Discovery of Global Warming. American Institute of Physics. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
    • Weart, Spencer (januar 2020). „The Public and Climate Change (cont. – since 1980)”. The Discovery of Global warming. American Institute of Physics. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
      • Weart, Spencer (januar 2020). „The Public and Climate Change: The Summer of 1988”. The Discovery of Global Warming. American Institute of Physics. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
• Associated Press
  • Colford, Paul (22. 9. 2015). „An addition to AP Stylebook entry on global warming”. AP Style Blog. Pristupljeno 6. 11. 2019. 
• BBC
  • „UK Parliament declares climate change emergency”. BBC. 1. 5. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  • Rigby, Sara (3. 2. 2020). „Climate change: should we change the terminology?”. BBC Science Focus Magazine. Pristupljeno 24. 3. 2020. 
• Bulletin of the Atomic Scientists
  • Stover, Dawn (23. 9. 2014). „The global warming 'hiatus'”. Bulletin of the Atomic Scientists. Arhivirano iz originala 11. 7. 2020. g. 
• Carbon Brief
  • Yeo, Sophie (4. 1. 2017). „Clean energy: The challenge of achieving a 'just transition' for workers”. Carbon Brief. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  • McSweeney, Robert M.; Hausfather, Zeke (15. 1. 2018). „Q&A: How do climate models work?”. Carbon Brief. Arhivirano iz originala 5. 3. 2019. g. Pristupljeno 2. 3. 2019. 
  • Hausfather, Zeke (19. 4. 2018). „Explainer: How 'Shared Socioeconomic Pathways' explore future climate change”. Carbon Brief. Pristupljeno 20. 7. 2019. 
  • Hausfather, Zeke (8. 10. 2018). „Analysis: Why the IPCC 1.5C report expanded the carbon budget”. Carbon Brief. Pristupljeno 28. 7. 2020. 
  • Dunne, Daisy; Gabbatiss, Josh; Mcsweeny, Robert (7. 1. 2020). „Media reaction: Australia's bushfires and climate change”. Carbon Brief. Pristupljeno 11. 1. 2020. 
• Deutsche Welle
  • Ruiz, Irene Banos (22. 6. 2019). „Climate Action: Can We Change the Climate From the Grassroots Up?”. Ecowatch. Deutsche Welle. Arhivirano iz originala 23. 6. 2019. g. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
• EPA
  • „Myths vs. Facts: Denial of Petitions for Reconsideration of the Endangerment and Cause or Contribute Findings for Greenhouse Gases under Section 202(a) of the Clean Air Act”. U.S. Environmental Protection Agency. 25. 8. 2016. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  • US EPA (13. 9. 2019). „Global Greenhouse Gas Emissions Data”. Arhivirano iz originala 18. 2. 2020. g. Pristupljeno 8. 8. 2020. 
  • US EPA (15. 9. 2020). „Overview of Greenhouse Gases”. Pristupljeno 15. 9. 2020. 
• EUobserver
  • „Copenhagen failure 'disappointing', 'shameful'”. euobserver.com. 20. 12. 2009. Arhivirano iz originala 12. 4. 2019. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
• European Parliament
  • Ciucci, M. (februar 2020). „Renewable Energy”. European Parliament. Pristupljeno 3. 6. 2020. 
• The Guardian
  • Nuccitelli, Dana (26. 1. 2015). „Climate change could impact the poor much more than previously thought”. The Guardian. Arhivirano iz originala 28. 12. 2016. g. 
  • Carrington, Damian (19. 3. 2019). „School climate strikes: 1.4 million people took part, say campaigners”. The Guardian. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  • Carrington, Damian (17. 5. 2019). „Why the Guardian is changing the language it uses about the environment”. The Guardian. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  • Rankin, Jennifer (28. 11. 2019). „'Our house is on fire': EU parliament declares climate emergency”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 28. 11. 2019. Too risky
  • Watts, Jonathan (19. 2. 2020). „Oil and gas firms 'have had far worse climate impact than thought'”. The Guardian. 
  • Carrington, Damian (6. 4. 2020). „New renewable energy capacity hit record levels in 2019”. The Guardian. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  • McCurry, Justin (28. 10. 2020). „South Korea vows to go carbon neutral by 2050 to fight climate emergency”. The Guardian. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
• NASA
  • „Arctic amplification”. NASA. 2013. Arhivirano iz originala 31. 7. 2018. g. 
  • Carlowicz, Michael (12. 9. 2018). „Watery heatwave cooks the Gulf of Maine”. NASA's Earth Observatory. 
  • Conway, Erik M. (5. 12. 2008). „What's in a Name? Global Warming vs. Climate Change”. NASA. Arhivirano iz originala 9. 8. 2010. g. 
  • „Responding to Climate Change”. NASA. 21. 12. 2020. Arhivirano iz originala 4. 1. 2021. g. 
  • Riebeek, H. (16. 6. 2011). „The Carbon Cycle: Feature Articles: Effects of Changing the Carbon Cycle”. Earth Observatory, part of the EOS Project Science Office located at NASA Goddard Space Flight Center. Arhivirano iz originala 6. 2. 2013. g. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  • „Scientific Consensus: Earth's Climate is Warming”. NASA. 21. 12. 2020. Arhivirano iz originala 4. 1. 2021. g. 
  • Shaftel, Holly (januar 2016). „What's in a name? Weather, global warming and climate change”. NASA Climate Change: Vital Signs of the Planet. Arhivirano iz originala 28. 9. 2018. g. Pristupljeno 12. 10. 2018. 
  • Shaftel, Holly; Jackson, Randal; Callery, Susan; Bailey, Daniel, ur. (7. 7. 2020). „Overview: Weather, Global Warming and Climate Change”. Climate Change: Vital Signs of the Planet. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
• National Conference of State Legislators
  • „State Renewable Portfolio Standards and Goals”. National Conference of State Legislators. 17. 4. 2020. Pristupljeno 3. 6. 2020. 
• National Geographic
  • Welch, Craig (13. 8. 2019). „Arctic permafrost is thawing fast. That affects us all.”. National Geographic. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
• National Science Digital Library
  • Fleming, James R. (17. 3. 2008). „Climate Change and Anthropogenic Greenhouse Warming: A Selection of Key Articles, 1824–1995, with Interpretive Essays”. National Science Digital Library Project Archive PALE:ClassicArticles. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
• Natural Resources Defense Council
  • „What Is the Clean Power Plan?”. Natural Resources Defense Council. 29. 9. 2017. Pristupljeno 3. 8. 2020. 
• Nature
  • Crucifix, Michel (2016). „Earth's narrow escape from a big freeze”. Nature. 529 (7585): 162—163. ISSN 1476-4687. PMID 26762453. doi:10.1038/529162a . 
• The New York Times
  • Rudd, Kevin (25. 5. 2015). „Paris Can't Be Another Copenhagen”. The New York Times. Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 26. 5. 2015. 
• NOAA
  • NOAA (10. 7. 2011). „Polar Opposites: the Arctic and Antarctic”. Arhivirano iz originala 22. 2. 2019. g. Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  • NOAA (17. 6. 2015). „What's the difference between global warming and climate change?”. Arhivirano iz originala 1. 1. 2021. g. Pristupljeno 9. 1. 2021. 
  • Huddleston, Amara (17. 7. 2019). „Happy 200th birthday to Eunice Foote, hidden climate science pioneer”. NOAA Climate.gov. Pristupljeno 8. 10. 2019. 
• Our World in Data
  • Ritchie, Hannah; Roser, Max (15. 1. 2018). „Land Use”. Our World in Data. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  • Ritchie, Hannah (2019). „Renewable Energy”. Our World in Data. Pristupljeno 31. 7. 2020. 
  • Ritchie, Hannah (18. 9. 2020). „Sector by sector: where do global greenhouse gas emissions come from?”. Our World in Data. Pristupljeno 28. 10. 2020. 
• Oxford Languages
  • „Word of the Year 2019”. Oxford Languages (Saopštenje). Oxford University Press. 21. 11. 2019. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
• Pew Research Center
  • Pew Research Center (16. 10. 2020). „Many globally are as concerned about climate change as about the spread of infectious diseases”. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
• Politico
  • Tamma, Paola; Schaart, Eline; Gurzu, Anca (11. 12. 2019). „Europe's Green Deal plan unveiled”. Politico. Pristupljeno 29. 12. 2019. 
• RIVM
  • Documentary Sea Blind (Dutch Television) (na jeziku: holandski). RIVM: Netherlands National Institute for Public Health and the Environment. 11. 10. 2016. Arhivirano iz originala 17. 8. 2018. g. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
• Salon
  • Leopold, Evelyn (25. 9. 2019). „How leaders planned to avert climate catastrophe at the UN (while Trump hung out in the basement)”. Salon. Pristupljeno 20. 11. 2019. 
• ScienceBlogs
  • Gleick, Peter (7. 1. 2017). „Statements on Climate Change from Major Scientific Academies, Societies, and Associations (January 2017 update)”. ScienceBlogs. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
• Scientific American
  • Ogburn, Stephanie Paige (29. 4. 2014). „Indian Monsoons Are Becoming More Extreme”. Scientific American. Arhivirano iz originala 22. 6. 2018. g. 
• Smithsonian
  • Wing, Scott L. (29. 6. 2016). „Studying the Climate of the Past Is Essential for Preparing for Today's Rapidly Changing Climate”. Smithsonian. Pristupljeno 8. 11. 2019. 
• The Sustainability Consortium
  • „One-Fourth of Global Forest Loss Permanent: Deforestation Is Not Slowing Down”. The Sustainability Consortium. 13. 9. 2018. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
• UN Environment
  • „Curbing environmentally unsafe, irregular and disorderly migration”. UN Environment. 25. 10. 2018. Arhivirano iz originala 18. 4. 2019. g. Pristupljeno 18. 4. 2019. 
• UNFCCC
  • „What are United Nations Climate Change Conferences?”. UNFCCC. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  • „What is the United Nations Framework Convention on Climate Change?”. UNFCCC. 
• Union of Concerned Scientists
  • „Carbon Pricing 101”. Union of Concerned Scientists. 8. 1. 2017. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
• USA Today
  • Rice, Doyle (21. 11. 2019). „'Climate emergency' is Oxford Dictionary's word of the year”. USA Today. Pristupljeno 3. 12. 2019. 
• Vice
  • Segalov, Michael (2. 5. 2019). „The UK Has Declared a Climate Emergency: What Now?”. Vice. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
• The Verge
  • Calma, Justine (27. 12. 2019). „2019 was the year of 'climate emergency' declarations”. The Verge. Pristupljeno 28. 3. 2020. 
• Vox
  • Roberts, D. (20. 9. 2019). „Getting to 100% renewables requires cheap energy storage. But how cheap?”. Vox. Pristupljeno 28. 5. 2020. 
• World Health Organization
  • „WHO calls for urgent action to protect health from climate change – Sign the call”. World Health Organization. novembar 2015. Arhivirano iz originala 3. 1. 2021. g. Pristupljeno 2. 9. 2020. 
• World Resources Institute
  • Butler, Rhett A. (31. 3. 2021). „Global forest loss increases in 2020”. Mongabay. Arhivirano iz originala 1. 4. 2021. g.  ● Mongabay graphing WRI data from „Forest Loss / How much tree cover is lost globally each year?”. research.WRI.org. World Resources Institute — Global Forest Review. januar 2021. Arhivirano iz originala 10. 3. 2021. g. 
  • Levin, Kelly (8. 8. 2019). „How Effective Is Land At Removing Carbon Pollution? The IPCC Weighs In”. World Resources institute. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  • Seymour, Frances; Gibbs, David (8. 12. 2019). „Forests in the IPCC Special Report on Land Use: 7 Things to Know”. World Resources Institute. 
• Yale Climate Connections
  • Peach, Sara (2. 11. 2010). „Yale Researcher Anthony Leiserowitz on Studying, Communicating with American Public”. Yale Climate Connections. Arhivirano iz originala 7. 2. 2019. g. Pristupljeno 30. 7. 2018. 

Dodatna literatura

• Gaffney, Owen; Steffen, Will (2017). „The Anthropocene equation”. The Anthropocene Review. 4 (1): 53—61. Bibcode:2017AntRv...4...53G. doi:10.1177/2053019616688022. 

Spoljašnje veze

Naučne

• Stiven Kunin: Ograničenja modela klimatskih promena (Huverov institut - Zvanični kanal)
• NASA Goddard Institute for Space Studies – Global change research
• NOAA State of the Climate Report – U.S. and global monthly state of the climate reports
• Climate Change at the National Academies – repository for reports
• Nature Reports Climate Change – free-access web resource
• Met Office: Climate change Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. novembar 2010) – UK National Weather Service
• Educational Global Climate Modelling (EdGCM) – research-quality climate change simulator
• Program for Climate Model Diagnosis and Intercomparison – develops and releases standardized models such as CMIP3 (AR4) and CMIP5 (AR5)

Obrazovne

• NASA: Climate change: How do we know?
• What Is Global Warming? – National Geographic
• Global Climate Change Indicators – NOAA
• NOAA Climate Services – NOAA
• Skeptical Science: Getting skeptical about global warming skepticism
• Global Warming Art, a collection of figures and images
• Global Warming Frequently Asked Questions – NOAA
• Understanding Climate Change – Frequently Asked Questions – UCAR
• Global Warming: Center for Global Studies at the University of Illinois
• Global Climate Change: NASA's Eyes on the Earth – NASA, JPL, Caltech
• Global Carbon Dioxide Circulation (NASA; December 13, 2016)
• OurWorld 2.0 – United Nations University
• Center for Climate and Energy Solutions – business and politics
• Climate change - EAA-PHEV Wiki – electric vehicles fuelled with electricity from wind or solar power will reduce greenhouse gas pollution from the transportation sector
• Climate Change Indicators in the United States – report by United States Environmental Protection Agency, 80 pp.
• The World Bank - Climate Change - A 4 Degree Warmer World - We must and can avoid it
• A world with this much CO²: lessons from 4 million years ago
• Global Sea Level Rise Map
• International Disaster Database
• Paris Climate Conference