Pređi na sadržaj

Gordana Maletić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gordana Maletić
Gordana Maletić 2015.
Lični podaci
Datum rođenja(1952-00-00)1952.(72/73 god.)
Mesto rođenjaBeograd, FNR Jugoslavija
NagradeVideti u članku

Gordana Maletić (Beograd, 1952) savremena je srpska književnica.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je 22. maja 1952. godine u Beogradu gde je završila Osnovnu školu "Braća Ribar", danas Kralj Petar Prvi i maturirala u Jedanaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Grupi za jugoslovensku i opštu književnost. Kao sekretar redakcije radila je od 1977-1979. godine IP "Unija-publik", a od tada do 1989. godine kao prevodilac u "Fagramu", fabrici građevinskih mašina u Smederevu. Od 1990. godine je glavni urednik u Književno-izdavačkoj zadruzi "Knjigoteka" u Beogradu. U izdavačkoj kući " Evro-Đunti" bila je urednik od 2006.godine, gde je priredila veliki broj knjiga za decu i odrasle domaćih i stranih.

Kao pisac, najveću pažnju posvećuje prozi – kratkoj priči, pripoveci i romanu za decu i mlade. Esejistika, književna kritika i antologičarski rad spadaju u paralelni vid njenog stvaralaštva. Objavljuje i poeziju, putopise i razgovore s piscima, biografije, a bavi se i dramskim stvaralaštvom.  Prevodi knjige za decu i odrasle.

Autor je i učesnik velikog broja radionica i susreta sa decom, od kojih su mnogi humanitarnog karaktera.

Kritičar je dnevnog lista „Blic“. Uređuje časopis „Danica za mladeVukove zadužbine.[2] Gordana Maletić je član Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu, a od 2008 je samostalni umetnik.[3]

Antologija srpske basne, koju je priredila, prevedena je na italijanski jezik 2008. Izvestan broj njenih priča za decu, kao i priređenih izdanja iz narodne i svetske književnosti preveden je na više evropskih jezika.[4]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada Organizacije “Prijatelji dece Beograda” za najsmešniju priču, za priču „Izbor za najbolju tetku“ [5]1998.
  • Nagrada Zmajevih dečjih igara “Rade Obrenović” za najbolji dečji roman u 2000. za knjigu
  • „Vitezovi mačjeg srca“
  • Dositejevo pero”, nagrada dečjeg žirija za knjige: „Na obali reke Brongo“, „Vitezovi mačjeg srca“, „Krađa vinčanske figurice“ i „Tesla – srpski genije“, 2000, 2001, 2005, 2006.
  • Nagrada “Sima Cucić” Banatskog kulturnog centra za “Antologiju fantstične price”, 2010.
  • Nagrada Akademije Ivo Andrić za doprinos književnosti za decu 2013.
  • Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu 2015.[4]
  • Nagrada dečjeg žirija „Dositejevo pero“ za knjigu „Legenda o neosvojivom gradu“, 2016.
  • Nagrada “Momčilo Tešić”za najbolje ostvarenje u oblasti beletristike za decu za roman
  • “Legenda o neosvojivom gradu”, 2016/17
  • Nagrada grada Niša „Maleni cvet“ za najbolju knjigu na srpskom jeziku za decu u 2017. godini za „Katarke Beograda“
  • Nagrada „Dositejevo pero“ za knjigu „Vesela pošiljka“, 2018.
  • Nagrade „Neven“ i „Dositejevo pero“ za najbolju knjigu u 2019. godini za roman „Lutanja baštenskih patuljaka“
  • Nagrada „Sunčani sat“ Sremske Mitrovice za književno delo, 2022.
  • Priznanje „Vidovdanski vitez“ Opštine Čajetina za sveukupno stvaralaštvo (2023)
  • Nagrada „Zlatna bulka“ Crvenke za ukupan doprinos književnosti za decu (2023).
  • Nagrada dečjeg žirija „Dositejevo pero“ za knjigu „Masamba lutalica“, 2023.
  • Nagrada za životno delo Banatskog kulturnog centra, Novo Miloševo, 2023.

Priznanje White Ravens Award. Međunarodna omladinska biblioteka iz Minhena uvrstila je 2000. godine knjigu „Spasonosna odluka“ u 250 najboljih knjiga u svetu objavljenih za decu u protekloj godini i takođe, u 2006. godini uvrštava knjigu „Krađa vinčanske figurice“ među 250 najboljih i preporučuje je za čitanje i prevođenje.

  • Slikovnice: „Novogodišnja pesma“, „Cirkus lutak“, „Zoološki vrt", „Čika Pera piljar“, izdanja „Edžport-pressa“, Beograd, 1982. i 1983.
  • Jedrenjak vilenjak - poeme za decu, izdanje autora, Beograd, 1988.
  • Mornar u poslastičarnici poeme za decu, "Hermes", Beograd, 1989.
  • Plavi dan, pesme za decu, "Svetionik", Beograd, 1991.
  • Ludorije iz praistorije, pesme za decu, "Svetionik", Beograd, 1991.
  • Perce divlje patke, putopis, "Knjigoteka", Beograd, 1993. i 1994.,
  • Abisinska torta, priče za decu, "Knjigoteka", Beograd, 1994.
  • Dragan Lukić u Baba-Koninom ogledalu, razgovor s pesnikom, "Knjigoteka", Beograd, 1995.
  • Čarobne reči priče za decu, "Knjigoteka", Beograd, 1996. i 2004.,
  • Zagonetni brod, pesme za decu, "Knjigoteka", Beograd, 1996. i 1998.,
  • Osunčano polje, razgovori s pesnikom Lazom Lazićem, "Knjigoteka", Beograd, 1997.
  • Izbor za najbolju tetku, priča za decu, "Prijatelji dece Beograda", Beograd, 1998.
  • Tajna Velikog medveda, pripovedna proza, "Knjigoteka", Beograd, 1998. i 2008.,
  • Spasonosna odluka, pripovedna proza,"Knjigoteka", Beograd, 1999.
  • Vesela balada o placu[6], razgovori s pesnikom Dragomirom Đorđevićem, "Knjigoteka", Beograd, 2000.
  • „Vitezovi mačijeg srca“, roman za decu, "Knjigoteka", Beograd, 2000. i 2007.
  • „Na obali reke Brongo“, omladinski roman, Knjigoteka, 2001.
  • „Putovanje u sedmovrhi grad“, omladinski roman, "Knjigoteka", 2003.
  • „Ptica nad rekom“, poezija za decu (zajedno sa Dragicom Šreder i Lazom Lazićem), «Midim-print», Beograd, 2004, (na srpskom i nemačkom jeziku)
  • „Krađa vinčanske figurice“, omladinski roman, „Narodna knjiga“, Beograd, 2004.
  • „Tesla, srpski genije“, biografija, „Evro-Giunti“, Beograd, 2006.
  • „Detinjstvo kao mir“, život i književni rad Voje Marjanovića, „Libro company“, Kraljevo, 2006.
  • „Zmajognjena priča“, bajka, „Book“, Beograd, 2010.
  • Tri mudraca i pseća zvezda novela, „Book“, Beograd, 2011.
  • „Moj crni pas i ja“, priče, „Buklend“, Beograd, 2014.
  • Legenda o neosvojivom gradu, omladinski roman, „Laguna“, Beograd, 2015.
  • Katarke Beograda, priče, „Laguna“, Beograd, 2017.
  • Konjić Grbonjić
  • Lutanja baštenskih patuljaka, roman za decu, „Kreativni centar“, Beograd, 2019.
  • „Plavi kfrov“, priče za decu, „Gradac“, Raška, 2019.
  • „Sedam čuda podvodnog sveta“, sećanja, časopis „Povelja“ 3/2021, Dodatak broj 44, Kraljevo, 2021
  • „Slikarevo oko“, umetničlki eseji, „Gradac, Raška, 2022.
  • Masamba lutalica, roman za decu, „Kreativni centar“, 2022.
  • „Varke stare šume“, roman za decu, „Pčelica“, Čačak, 2023.
  • Na putu srebra, istorijski roman za mlade, „Pčelica“, Čačak, 2019.
  • Gošća čarobnog kralja: biografija Isidore Sekulić, „Pčelica“, Čačak, 2020.
  • Vesela pošiljka, priče za decu, „Bookland“, Beograd, 2017.

Među najvažnije knjige izbora poznatih srpskih autora koje je priredila i za koje je napisala predgovore spadaju: “Varnice” i “Ružičnjak” Laze Lazića (2014, 2015), “Škrti berberin” Aleksandra Popovića (2015), “Puna kola priča” Danice Bandić (2015), “Zimzelena zmija” Aleksandra Vuča, (2018), “Smejuckanje” Vaske Jukić Marjanović (2022), “Repati begunci” Jelene Bilbije (2023) i “Najlepše basne Dositeja Obradovića” (2024).

Poeziju i priče objavljivala u listovima: „Politika za decu“, „Zmaj“, „Zahratka“, „Izvor-knjiga“, „Neven“, „Bijela pčela“, „Miš-Maš“, „Osmijeh“, „Tik-Tak“, „Đačko doba“, „Drugarče“, „Jedrenjak“ i drugim.Za emisiju "Dobro jutro, deco", Prvog programa Radio Beograda, napisala šest ciklusa po trinaest priča koje su emitovane u periodu od 1997-2003.

Antologije

[uredi | uredi izvor]

Antologija srpske basne, izbor i predgovor, “Ošišani Jež“, Beograd, 2005.

  • „Ptice ostanice“,Antologija srpske umetničke bajke , izbor i predgovor, „Bukland“, Beograd, 2008.
  • „Nemoguće priče“, antologija fantastične priče za decu, izbor i predgovor, „Bukland“, Beograd, 2009.
  • „Igrači na smešnoj žici“, antologija humoristične priče za decu, izbor i predgovor, „Bukland“, Beograd, 2010.
  • „Recitatorska čitanka", pesme za recitovanje u školi, izbor, „Bukland“, Beograd, 2011. i 2019.
  • „Šumska bajka“, antologija priča o životinjama, izbor i predgovor, „Bukland“, Beograd, 2012.
  • „Hvalisavi majmun“, antologija basne, drugo izdanje, „Bukland“, Beograd, 2014.
  • „Smejanka“, izbor šaljivih pesama i priča, „Bukland“, Beograd, 2015.
  • „Carstvo mudrosti“, izbor mudrih poslovica i izreka, „Bukland“, Beograd, 2016.
  • „Nije čobek , Nije čigra“, izbor zagonetki, „Laguna“, Beograd, 2019.
  • „Tajanstvene potrage“, izbor detektivskih priča za decu, „Bukland“, Beograd, 2019.
  • „Legenda o dobru“, antologija legendarnih priča za decu, „Bukland“, Beograd, 2021.
  • „Kako je vrag odneo šalu“, izbor šaljivih priča za decu, „Bukland“, Beograd, 2023.

Zastupljena je u brojnim antologijama srpske književnosti za decu.

  • „Jelica radoznalica“, monodrama za decu, izvedena na Festivalu monodrame za decu u Novom Sadu 5.12.2000.
  • „Obućareve cipele“, monodrama za decu, izvedena na Festivalu monodrame za decu u Novom Sadu 2.12.2010.
  • „Tajna velikog medveda“, igrana predstava, Pozorište „Pinokio“, Beograd, sezona 2017.

Eseji i kritike

[uredi | uredi izvor]

Od 1997. godine napisala je nekoliko desetina eseja i kritika posvećenih književnosti i likovnim umetnostima za „Književne novine“, „Prosvetni pregled“, „Politiku“ i druge novine i časopise. Eseje objavljivala u časopisima: “Detinjstvo”, “Povelja”, “Zlatna greda”, “Buktinja”, “Bagdala”, “Mons aureus”, “Polja”, “Gradina”, “Letopis Matice srpske” i drugim. U periodu od 2008–2015. za dodatak „Blic knjiga“ napisala 85 prikaza objavljenih knjiga i deset članaka o književnosti.

Prevodi

[uredi | uredi izvor]

Gordana Maletić prevela je sedam romana i knjiga iz popularne filozofije i psihologije sa engleskog jezika. Od 1992– 2002. Objavljivala je prevode bajki, priča za decu, kao i poeziju engleskih i kanadskih autora u književnom časopisu za decu “Zmaj". Prevodi priča i pesama sa italijanskog jezika objavljivani su u elektronskom časopisu „Slova na struju“ Biblioteke u Jagodini, u periodu od 2020-2021.

Njena Antologija srpske basne prevedena je na italijanski jezik pod naslovom Fiabe Slave, “Giuunti Editore”, 2008. Prevodi knjige priča „Vesele porodice“ i kompilacije narodnih ostvarenja „Priče iz šume“ objavljeni su u Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i drugim zemljama

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Milovanović, Miodrag (2016). Srpska naučna fantastika. Beograd: Everest media. str. 69. 
  2. ^ „Predstavljen roman ”Legenda o neosvojivom gradu. Art anima. Arhivirano iz originala 10. 05. 2018. g. Pristupljeno 10. 5. 2018. 
  3. ^ Šumska bajka. Beograd: Bookland. 2012. ISBN 978-86-7182-461-3. 
  4. ^ a b „Gordana Maletić - autorka”. 
  5. ^ „Nagrada "Momčilo Tešić". RTS. Pristupljeno 10. 5. 2018. 
  6. ^ „Knjigoteka”. www.biblioteke.org. Arhivirano iz originala 09. 06. 2018. g. Pristupljeno 10. 5. 2018.