Gotarz II od Partije
| Gotarz II od Partije | |
|---|---|
 Srebrna tetradrahma Gotarza II iskovana u Seleukiji 48./49. godine. Na aversu je šahanšahov lik sa dijademom. Na reversu šahanšah sedi na prestolu, a ispred njega je Tiha koja drži rog izobilja i pruža mu dijademu. Oko njih piše kompleksna titulatura partskih vladara.[a] | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | verovatno početkom 1. veka |
| Datum smrti | 51. |
| Mesto smrti | Partsko carstvo |
| Religija | zoroastrizam |
| Porodica | |
| Roditelji | Gev iz Hirkanije / Artaban II od Partije |
| Dinastija | Arsakidi |
| kralj Partije | |
| Period | 40—51 |
| Prethodnik | Vardan I |
| Naslednik | Vonon II |
Gotarz II (grč. Γοτάρζης, par. 𐭂𐭅𐭕𐭓𐭆 Gōtarz; verovatno početak 1. veka — 51) je bio šahanšah Partije (40—51). Vladavinu mu je obeležio građanski rat sa bratom Vardanom.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Gotarzovo poreklo nije do kraja razjašnjeno. Po jednim istraživanjima bio je sin izvesnog partskog plemića Geva iz Hirkanije. Gev je navodno pružio utočište partskom šahanšahu Artabanu II kad ga je iz Mesopotamije potisnuo Tiridat III uz pomoć Rima 35. godine.[1] Vrativši izgubljene pozicije sledeće godine, Artaban se odužio Gevu tako što je posinio njegovog sina Gotarza. Drugi izvori govore da je Gotarz bio Artabanov biološki sin. Posle jedne nejasne situacije koja je nastupila Artabanovom smrću 38. godine, na partski presto je 40. godine stupio njegov sin Vardan. Gotarz je odbio da prizna njegovo ustoličenje i odmah je podigao pobunu sa ciljem da sam preuzme presto.[2]
Borba među braćom potrajala je godinama. U glavnom je Vardan imao više uspeha, pošto je Gotarz sve više bio omražen kako među plemstvom tako među narodom zbog svoje okrutnosti. U jednom trenutku, potiskivan od brata, Gotarz je krenuo prema Jermeniji. Međutim, zapretio mu je rimski namesnik Sirije Vibije Mars, pa je bio primoran da se povuče.[3] Gotarz je na kraju bio potisnut u Hirkaniju, gde su mu pomoć pružili Dahi, nomadski narod koji je živeo istočno od Kaspijskog jezera. Dva brata su se uskoro odlučila za sporazum, pošto su se obojica bojali zavere svojih pristalica. Po sporazumu je Vardan ostao šahanšah,[3] dok je Gotarz dobio na upravu Hirkaniju. Međutim, ubrzo nakon toga, 47. godine, Vardan je stradao u lovu, u zaveri koju je skovao Gotarz, koji je potom bio priznat za šahanšaha u celom carstvu.[3]
O ostatku Gotarzove vladavine nema mnogo podataka. Tacit pominje da se 49. godine u Partiji kao uzurpator pojavio Mitridat, sin šahanšaha Vonona I. Godine 50. ili 51. Gotarz ga je porazio u bici. Poštedeo mu je život, ali mu je odsekao uši isključivši na taj način bilo kakvu mogućnost njegove buduće uzurpacije.[b] Po svemu sudeći, Gotarz je uskoro potom i umro. Nasledio ga je Vonon II, kralj Atropatene i brat Artabana II.
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ „Kralj kraljeva Arsak Dobrotvor Pravedni Slavni Prijatelj Grka” (grč. [ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΒΑΣΙ]ΛΕΩ[Ν] [ΑΡΣΑΚΟΥ] [ΕΥ]ΕΡΓΕ[ΤΟΥ] ΔΙΚΑΙΟΥ ΕΠΙΦΑΝΟ[ΥΣ] [ΦΙΛ]ΕΛΛΗΝ[ΟΣ]). Partski vladari inače su uzimali ime Arsak kao titulu, u čast osnivača Partskog carstva Arsaka I.
- ^ U istočnim kulturama se verovalo da osoba sa bilo kakvom fizičkom manom ne može biti monarh.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Mirković 2018, str. 426.
- ^ Mirković 2018, str. 438-439.
- ^ a b v Mirković 2018, str. 439.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Mirković, Miroslava (2018). Istorija Rimske države od Romula, 753. godine pre Hrista, do smrti Konstantina, 337. godine nove ere. Beograd: Službeni glasnik.
