Pređi na sadržaj

Град илузија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grad iluzija
Filmski poster
Izvorni naslovThe Bad and the Beautiful
RežijaVinsent Mineli
ScenarioČarls Šni
ProducentDžon Hausman
Temelji se na„O dobru i zlu”
(Džordž Bredšo)
Glavne ulogeLana Tarner
Kirk Daglas
Volter Pidžon
Dik Pauel
Bari Salivan
Glorija Grejam
Gilbert Roland
Leo G. Kerol
Vanesa Braun
MuzikaDejvid Raksin
Direktor
fotografije		Robert L. Sertiz
MontažaKonrad A. Nervig
DistributerMetro-Goldwyn-Mayer
Loew's Inc.
Godina1952.
Trajanje118 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet1,5 miliona dolara[1]
Zarada3,4 miliona dolara[1]
IMDb veza

Grad iluzija (engl. The Bad and the Beautiful; „Loš i lepa”) je američki dramski film iz 1952. godine, režisera Vinsenta Minelija, prema scenariju koji je Čarls Šni napisao na osnovu priče „O dobru i zlu” Džordža Bredšoa. Glavne uloge u filmu tumače Lana Tarner, Kirk Daglas, Volter Pidžon, Dik Pauel, Bari Salivan, Glorija Grejam, Gilbert Roland, Leo G. Kerol i Vanesa Braun. Radnja prati filmskog producenta koji namerava da okupi troje svojih nekadašnjih saradnika za svoj novi projekat, dok kroz flešbekove prikazuje kako ih je tokom svoje karijere bezdušno iskorišćavao.

Film je premijerno prikazan 25. decembra 1952. u Los Anđelesu, dok je u američkim bioskopima izašao 15. januara 1953. godine. Naišao je na pozitivne recenzije kritičara i zaradio preko 3 miliona dolara širom sveta. Bio je nominovan za šest Oskara, a pobedu je odneo u pet kategorija: za najbolju sporednu glumicu (Glorija Grejam), najbolji scenario, najbolju crno-belu scenografiju, najbolju crno-belu fotografiju i najbolju crno-belu kostimografiju. Godine 2002. Kongresna biblioteka odabrala je Grad iluzija za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Američkih Država zbog „kulturnog, istorijskog, ili estetskog značaja”.[2][3]

Radnja

[uredi | uredi izvor]

U Holivudu, reditelj Fred Ejmijel, filmska zvezda Džordžija Lorison i scenarista Džejms Li Bartlou odbijaju da telefonom razgovaraju sa Džonatanom Šildsom, koji se trenutno nalazi u Parizu. Filmski producent Hari Pebel okuplja ih u svojoj kancelariji i objašnjava da Šilds ima novu ideju za film i da želi da njih troje učestvuju u projektu. Šilds ne može sam da obezbedi finansiranje, ali s njihovim imenima ne bi imao nikakvih problema. Pebel ih moli da mu dozvole da pozove Šildsa pre nego što donesu konačnu odluku. Dok čekaju Šildsov poziv, Pebel ih uverava da razume zašto su odbili da razgovaraju s njim. Njihova povezanost sa Šildsom zatim se otkriva kroz seriju flešbekova.

Šilds je sin ozloglašenog bivšeg šefa studija, kog je industrija odbacila. Stariji Šilds je bio toliko nepopularan da je njegov sin morao da unajmi statiste kako bi prisustvovali njegovoj sahrani. Uprkos lošem glasu zbog oca, mlađi Šilds je rešen da uspe u Holivudu. Šilds sklapa partnerstvo s ambicioznim rediteljem Ejmijelom, kog upoznaje na očevoj sahrani. Namerno gubi novac koji nema u partiji pokera s filmskim direktorom Pebelom kako bi ga ubedio da mu dozvoli da dug otplati kao producent. Šilds i Ejmijel uče zanat radeći filmove B produkcije za Pebela. Kada jedan od njihovih filmova postane hit, Ejmijel smatra da su spremni za ozbiljniji projekat. Šilds predstavlja njihovu novu ideju studiju i dobija budžet od milion dolara za produkciju. Međutim, izdaje Ejmijela tako što režiju poverava iskusnom reditelju. Film ostvaruje uspeh, Šilds osniva sopstveni studio, a Pebel počinje da radi za njega. Ejmijel kasnije osvaja Oskara.

Šilds upoznaje Džordžiju Lorison, alkoholičarku i neuspelu glumicu, ćerku poznatog glumca kome se Šilds divio. Pojačava joj samopouzdanje i daje joj glavnu ulogu u svom filmu, uprkos protivljenju svih ostalih. Kada se ona zaljubi u njega, on joj dozvoljava da veruje da oseća isto, kako bi je održao stabilnom i dobio potrebnu glumačku izvedbu. Posle premijere, koja ju je preko noći učinila slavnom, ona ga zatiče s glumicom Lilom. On joj hladno govori da nikada neće dozvoliti da bilo ko ima toliki uticaj na njega. Slomljena, Džordžija raskida ugovor i odlazi. Umesto da je tuži, Šilds je pušta da ode u drugi studio. Ona potom postaje jedna od najvećih zvezda Holivuda.

Bartlou je profesor na malom koledžu koji je napisao bestseler čija je filmska prava Šilds kupio. Šilds želi da on sam napiše scenario, ali Bartlou nije zainteresovan. Međutim, njegova supruga Rozmari jeste, pa on pristaje. U Holivudu, njena stalna ometanja sprečavaju ga da radi. Šilds angažuje prijatelja, uglađenog glumca Viktora „Gauča” Riberu, da je zabavlja. Bartlou, oslobođen smetnji, napreduje sa scenarijem. Međutim, Rozmari beži s Gaučom, a oboje ginu u avionskoj nesreći. Kada scenario bude završen, Šilds nagovara očajnog Bartloua da ostane u Holivudu i učestvuje u produkciji, dok on sam preuzima režiju. Kao debitantski reditelj, Šilds potpuno upropaštava film, što ga dovodi do bankrota. Kada nehotice otkrije da je imao ulogu u Rozmarinom odnosu s Gaučom, Bartlou ga napušta. Kasnije piše roman inspirisan svojom ženom, što mu donosi Pulicerovu nagradu.

Nakon svakog flešbeka, Pebel sarkastično potvrđuje da je Šilds „uništio” njihove živote, iako su sada svo troje na vrhuncu svoje profesije, zahvaljujući njemu. Na kraju, stiže Šildsov poziv, i Pebel pita da li će pristati da rade s njim još jednom. Svo troje odbijaju. Dok odlaze, Pebel nastavlja razgovor s Šildsom. Oni na kraju prisluškuju razgovor preko druge slušalice, dok Šilds izlaže svoju novu ideju. Kako priča odmiče, deluju sve više zainteresovani.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Lana Tarner Džordžija Lorison
Kirk Daglas Džonatan Šilds
Volter Pidžon Hari Pebel
Dik Pauel Džejms Li Bartlou
Bari Salivan Fred Ejmijel
Glorija Grejam Rozmari Bartlou
Gilbert Roland Viktor „Gaučo” Ribera
Leo G. Kerol Henri Vitfild
Vanesa Braun Kej Ejmijel
Pol Stjuart Sid
Semi Vajt Gas
Elejn Stjuart Lajla
Ivan Trizo Fon Elstajn

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b The Eddie Mannix Ledger, Los Angeles: Margaret Herrick Library, Center for Motion Picture Study .
  2. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 2020-09-16. 
  3. ^ „Librarian of Congress Adds 25 Films to National Film Registry”. Library of Congress. Pristupljeno 2020-09-16. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_илузија&oldid=29027442”