Гргеч

Grgeč
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Actinopterygii
Red:	Perciformes
Porodica:	Percidae
Rod:	Perca
Vrsta:	P. fluviatilis
Binomno ime
	Perca fluviatilis; Linnaeus, 1758
	Rasprostranjenost grgeča: autohtona vrsta uvedena vrsta

Grgeč ili bandar (lat. Perca fluviatilis) je slatkovodna riba, pripada porodici grgeča (Percidae).

Opšti podaci

Jato mladih grgeča (Perca fluviatilis) u plitkoj vodi reke Drine.

Lokalni nazivi: buljež, bandar, okan, kokelj, kostrež, ostriž

Maksimalna dužina: 50 cm

Maksimalna težina: 2-3 kg

Vreme mresta: od marta do aprila

Opis i građa

Grgeč, dok je mlad je izdužen, a sa godinama mu dužina tela raste, a posebno kod jezerskih, dugoživećih, starih jedinki, te se postiže hidrodinamičan oblik. Glava mu je proporcionalna telu i ima snažna velika usta sa oštrim kupastim zubima. Sva peraja, naročito repno, dobro su razvijena, a oba leđna su nešto viša kod bandara iz tekućih voda. U analnom peraju se nalaze dve bodlje, a na zadnjem delu prednjeg leđnog peraja se nalazi crna mrlja. Telo pokrivaju sitne ktenoidne krljušti. Nijanse boje tela, debljina, kao i broj pruga mogu varirati, a sve u zavisnosti od staništa. Kolorit je kod grgeča u Srbiji zelenkastožućkast, sa vertikalnim crnim prugama (5-8) duž bokova tela. Trbuh mu je srebrnkast, a donja peraja crvene boje. Životni vek varira od populacije do populacije. U pojedinim populacijama njihov životni vek jedva da pređe 6 do 7 godina. Ipak ima populacija u kojima se mogu sresti i mnogo stariji primerci.

Stanište, rasprostranjenost i ponašanje

Može živeti u najrazličitijim staništima: tekućim, brzim vodama i sporim – mirnim rekama, u jezerima i močvarama, pa čak i u obalnom delu slabo oslanjenih mora. Pri dužini od 4 do 7 mm hrani se račićima i planktonima. Pri dužini od 40 do 50 mm prelazi polako na ishranu sitnim beskičmenjacima faune dna; larve insekata, pretežno komaraca. Kasnije, dostizanjem dužine od 13 do 15 cm hrani se ribama. Lovi isključivo danju, najviše u zoru i sumrak, ali i preko dana, zavisno od potrebe za hranom. Noć provodi u plitkoj priobalnoj vodi na dnu, potpuno neaktivno. Sa dolaskom noći i polaskom na počinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli bandari zimi, iz dubina, periodično dolaze u pliće delove da nešto ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraćaju u dubinu. Odrasli bandari su često usamljeni, ali u mladosti love plen i kao jatni predatori.

U Srbiji trenutno najveće stabilno stanište grgeča je Vlasinsko jezero. Može se naći u rekama crnomorskog i egejskog sliva.

Razmnožavanje i razvoj

Svoj mrest obavlja na različitim područjima, pa i na raznim dubinama, tokom dana i noću, a traje od nedelju do mesec dana, obično 10 do 14 dana, što umnogome zavisi od temperature. Na područja mresta dolaze prvo mužjaci, a tek posle nekoliko dana i ženke. One plivaju unaokolo da bi privukli mužjake koji ih prate - najčešće grupa od 2 do 5 mužjaka. Pred mrest ženka obično pliva u krug, da bi zatim lučnim savijanjem tela i kontrakcijama izbacila ikru (u roku od 5 sekundi) u vidu dugačke, spiralno izuvijane trake (dugačke do 2,1 m i široke 5 do 10 cm). Ženke bandara imaju samo jedan jajnik, koji je nastao spajanjem prvobitna dva. Mužjaci, obično po dva (sa svakog kraja trake ka sredini - po jedan), odmah posle polaganja ikre plivaju i nad trakom izbacuju mleč. Posle mresta u vremenu od oko pola sata i mužjaci, a naročito ženke su ošamućeni, izgubljenog osećaja za ravnotežu, a potom se, polako, potpuno oporavljeni udaljavaju sa mresnog područja. Ikra posle oplodnje ima prečnik od 2 do 3 mm. Inkubacija ikre traje, u zavisnosti od temperature vode od 8 do 14 dana. Tek izvaljena mlađ duga je između 4 i 6 mm. Optimalna temperatura vode je 14 stepeni, jer je tada preživljavanje ikre i mlađi najveće. Posle izvaljivanja, mlađ provodi vreme u mirnim delovima priobalja, a kako raste, kreće se ka otvorenoj vodi, u ishranu planktonom pri površini. Početkom leta, pri veličini od oko 5 cm, vraća se u priobalje ili na dno do dubine od oko 3 m i prelazi na ishranu faune dna. Tu boravi do kasne jeseni, kad sa padom temperature polako odlaze ka dubinama gde prezimljava. Preživljavanje zavisi od uspeha u ishrani tokom prve godine života. Njihova brzina plivanja i ubrzanje nisu impozantni, te im pojedinačno većina riba lako umakne, ali mogu da koriste kolektivni lov u jatu.

U Srbiji se mresti krajem marta i do kraja aprila, a u nepovoljnim godinama do početka maja. Polnu zrelost ženke stiču u 4 godini, a neki mužjaci i godinu dana ranije. Kada pređu na ishranu ribom, što je posebno vidljivo kod ženki i stopa smrtnosti je manja. Rast je, posle izrazitog ubrzanja u četvrtoj, petoj i šestoj godini starosti, nešto usporeniji ali stalan.

Literatura

Filaman
Kalezić M. 2000. god. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
Markon E, Monđini M. 2000. Sve životinje sveta. IKP Evro, Beograd.
Čineri, M. 2001. Velika enciklopedija životinja. ITP „Zmaj“: Novi Sad. ISBN 978-86-489-0303-7.

Spoljašnje veze