Grinpis
Grinpis | |
---|---|
Osnivač | Irving Stowe, Dorothy Stowe |
Datum osnivanja | 1971. |
Tip | Nevladina organizacija |
Metod delovanja | nenasilna akcija, lobiranje, istraživanje, pacifizam |
Lokacija | Vankuver, Kanada |
Sedište | Amsterdam, Holandija |
Područje delovanja | globalno |
Predsednik | Ayesha Imam |
Rukovodioci | bord direktora, generalni direktori: Bunny McDiarmid, Jennifer Morgan |
Glavni organ | bord direktora |
Broj zaposlenih | 2.400 (2008. godine) |
Broj volontera | 15.000[1] |
Veb-sajt | www.greenpeace.org |
Prethodni naziv | Don't Make a Wave Committee (1969–1972)[2] |
Grinpis (engl. Greenpeace) je nevladino[3] međunarodno udruženje ekoloških aktivista, osnovano u Vankuveru (Kanada), sa kancelarijama u preko 39 zemalja i međunarodnim koordinacionim telom u Amsterdamu, Holandija.[4]. Iz pokreta Don't Make a Wave Committee koji je postojao da bi sprečio SAD da isprobavaju nuklearne uređaje na Aljasci, 1972. godine, nastao je Grinpis. Ciljevi organizacije su se potom okrenuli ka zaštiti životne sredine i ona je postala poznata po kampanjama protiv lova na kitove, nekih vrsta ribolova, globalnog zagrevanja, uništavanja prašuma, nuklearne energije i genetički inženjering. Grinpis navodi da je njihov cilj da „osiguraju sposobnost Zemlje da podržava život u svoj njegovoj raznolikosti”[5] i fokusiraju svoju kampanju na svetska pitanja kao što su klimatske promene, deforestacija, prekomerni ribolov, komercijalni kitolov, genetski inženjering i anti-nuklearna pitanja. Oni koriste direktnu akciju, lobiranje, istraživanje i ekotažu[6] kako bi ostvarili svoje ciljeve. Globalna organizacija ne prihvata finansiranje od vlada, korporacija ili političkih partija, oslanjajući se na tri miliona individualnih pristalica i donatora fondacije.[7][8] Grinpis ima opšti savetodavni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu Organizacije ujedinjenih nacija[9] i osnivački je član[10] INGO povelje o odgovornosti, međunarodne nevladine organizacije koja ima za cilj da podstiče odgovornost i transparentnost nevladinih organizacija.
Grinpis je poznat po svojim direktnim akcijama i bio je opisan kao najvidljivija organizacija za zaštitu životne sredine na svetu.[11][12] Grinpis skreće pažnu javnosti na ekološka pitanja[13][14] i utiče na privatni i javni sektor.[15][16] Grinpis je takođe bio izvor kontroverzi,[17] njegovi motivi i metode (neki od njih su nezakoniti) bili su kritikovani,[18][19] uključujući i otvoreno pismo više od 100 nobelovaca koji su pozvali Grinpis da okonča svoju kampanju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO).[20] Direktne akcije ove organizacije izazvale su pravne akcije protiv aktivista Gripisa,[21][22] kao što su kazne i uslovne kazne za uništavanje testne parcele genetski modifikovane pšenice[23][24][25] i oštećenja Naska linije, UN lokacije Svetske baština u Peruu.[26]
Struktura
[uredi | uredi izvor]Grinpis je globalna organizacija koja se sastoji od 26 nacionalnih i regionalnih kancelarija u 55 država koje objedinjuje Međunarodni Grinpis (engl. Greenpeace International) sa sedištem u Amsterdamu. Ove nacionalne i regionalne kancelarije imaju autonomiju u pronalaženju sponzora za njihove delatnosti.[27] Nacionalne i regionalne kancelarije podržavaju mrežu pokretnih lokalnih volonterskih grupa. Lokalne grupe učestvuju u kampanjama u njihovoj sredini, ali učestvuju i u važnijim kampanjama i protestima bilo gde u svetu. Milioni simpatizera koji nisu organizovani u lokalne grupe, podržavaju Grinpis novčanim sredstvima i učešćem u kampanjama kao obični građani.
Nacionalne i regionalne kancelarije
[uredi | uredi izvor]Grinpis je prisutan u sledećim državama i regionima (mart 2007):
Argentina, Australijsko-Pacifički region (Australija, Papua Nova Gvineja, Solomonova Ostrva, Fidži), Belgija, Brazil, Grinpis Centralne i istočne Evrope (Austrija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Bugarska, Slovenija, Srbija, Crna Gora i BiH (bez stalno prisutnih kampanja u poslednjih pet država)), Grčka, Indija, Italija, Japan, Jugoistočna Azija (Filipini, Indonezija, Tajland), Kanada, Kina, Luksemburg, Mediteranski Grinpis (Izrael, Kipar, Liban, Malta, Turska, Tunis), Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Nordijski Grinpis (Danska, Norveška, Finska, Švedska), Rusija, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Holandija, Čile, Češka Republika, Švajcarska i Španija.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Greenpeace International home page, Get involved”. Greenpeace.org. Pristupljeno 23. 11. 2012.
- ^ Liddick, Don (2006). Eco-terrorism: Radical Environmental and Animal Liberation Movements. Greenwood Publishing Group. str. 16—. ISBN 978-0-275-98535-6.
- ^ „United Nations, Department of Economic and Social Affairs, NGO Branch”. Esango.un.org. 24. 2. 2010. Pristupljeno 23. 11. 2012.
- ^ Background – January 7, 2010 (7. 1. 2010). „Greenpeace International: Greenpeace worldwide”. Greenpeace.org. Pristupljeno 21. 2. 2011.
- ^ Background – January 8, 2009 (8. 1. 2009). „Greenpeace International FAQ: Questions about Greenpeace in general”. Greenpeace.org. Arhivirano iz originala 11. 4. 2010. g. Pristupljeno 21. 2. 2011.
- ^ „Greenpeace Protesters Paint Field of Genetically Altered Soybeans”. Associated Press. 10. 10. 1996. Pristupljeno 10. 10. 2016.
- ^ Sarah Jane Gilbert (8. 9. 2008). „Harvard Business School, HBS Cases: The Value of Environmental Activists”. Hbswk.hbs.edu. Arhivirano iz originala 10. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 2. 2011.
- ^ Greenpeace, Annual Report 2011 (pdf)
- ^ „List of non-governmental organizations in consultative status with the Economic and Social Council as of 1 September 2011” (PDF). Pristupljeno 23. 11. 2012.
- ^ „International Non-Governmental Organisations Accountability Charter: Charter Background”. Ingoaccountabilitycharter.org. Arhivirano iz originala 13. 5. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2012.
- ^ Henry Mintzberg & Frances Westley – Sustaining the Institutional Environment BNET.com
- ^ Canada: A People's History – Greenpeace Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. avgust 2009) CBC
- ^ Marc Mormont & Christine Dasnoy; Source strategies and the mediatization of climate change. Media, Culture & Society, Vol. 17, No. 1, 49–64 (1995)
- ^ Milmo, Cahal (18. 2. 2009). „The Independent Wednesday, 18 February 2009: Dumped in Africa: Britain's toxic waste”. London: Independent.co.uk. Pristupljeno 21. 2. 2011.
- ^ „UNEP: Our Planet: Celebrating 20 Years of Montreal Protocol” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 21. 2. 2011.
- ^ Adidas, Clarks, Nike and Timberland agree moratorium on illegal Amazon leather Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. октобар 2014) Telegraph, 4 August 2009
- ^ Paul Huebener, McMaster University. „Paul Huebener: Greenpeace, ''Globalization and Autonomy Online Compendium''”. Globalautonomy.ca. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 21. 2. 2011.
- ^ Moore, Patrick (22. 4. 2008). „Why I Left Greenpeace”. The Wall Street Journal. Приступљено 22. 4. 2008.
- ^ „Top Secret: Greenpeace Report Misleading and Incompetent”. Roughlydrafted.com. 2. 9. 2006. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2011.
- ^ „Laureates Letter Supporting Precision Agriculture (GMOs) | Support Precision Agriculture”. supportprecisionagriculture.org. Приступљено 30. 6. 2016.
- ^ Shaw, Anny (7. 1. 2010). „Greenpeace activists arrested for gatecrashing royal gala dinner in Copenhagen released from jail”. London: The Daily Mail. Приступљено 11. 1. 2010.
- ^ „Greenpeace members charged in Mount Rushmore G-8 protest”. CNN.com. 7. 1. 2010. Приступљено 8. 7. 2009.
- ^ GMO crops vandalized in Oregon, Karl Haro von Mogel, Biology Fortified, 24 June 2013.
- ^ „Greenpeace activists in costly GM protest”. Sydney Morning Herald. 2. 8. 2012. Приступљено 8. 11. 2013.
- ^ „GM crop destroyers given suspended sentences”. Canberra Times. 19. 11. 2012. Архивирано из оригинала 5. 2. 2018. г. Приступљено 8. 11. 2013.
- ^ Kozak, Robert (14. 12. 2014). „Peru Says Greenpeace Permanently Damaged Nazca Lines”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. Приступљено 3. 2. 2015.
- ^ Greenpeace International. „How is Greenpeace structured?”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2011. г. Приступљено 4. 3. 2016.
Литература
[uredi | uredi izvor]- Hunter, Robert (2004). The Greenpeace to Amchitka: an environmental odyssey. Arsenal Pulp Press. ISBN 1-55152-178-4.
- Hunter, Robert and McTaggart, David (1978) Greenpeace III: Journey into the Bomb (Collins). ISBN 0002118858
- Hunter, Robert (1979) Warriors of the Rainbow: A Chronicle of the Greenpeace Movement (Holt, Rinehart and Winston). ISBN 0-03-043736-9
- King, Michael (1986) Death of the Rainbow Warrior (Penguin Books). ISBN 0-14-009738-4
- McCormick, John (1995) The Global Environmental Movement (John Wiley)
- Robie, David (1987) Eyes of Fire: The Last Voyage of the Rainbow Warrior (New Society Press). ISBN 0-86571-114-3
- Brown, Michael; May, John (1989) The Greenpeace Story (Dorling Kindersley, 1991). ISBN 1-879431-02-5
- Ostopowich, Melanie (2002). Greenpeace. Weigl Publishers. ISBN 1-59036-020-6.
- Weyler, Rex (2004), Greenpeace: How a Group of Ecologists, Journalists and Visionaries Changed the World, Rodale ISBN 1594861064
- Mulvaney, Kieran; Warford, Mark (1996): Witness: Twenty-Five Years on the Environmental Front Line, Andre Deutsch.
- Zelko, Frank (2013): Make it a Green Peace. The Rise of Countercultural Environmentalism (Oxford University Press, 2013) ISBN 978-0-19-994708-9, book review: Jan-Henrik Meyer (2016): Where did Environmentalism come from
- Zelko, Frank (2017): Scaling Greenpeace: From Local Activism to Global Governance, in: Historical Social Research 42 (2), 318-342.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Zvanična stranica (jezik: engleski)
- Greenpeace Еurope Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2007) (jezik: engleski)
- FBI file on Greenpeace