Gumene rukavice
Gumene rukavice su rukavice napravljene od prirodne ili sintetičke gume. Gumene rukavice mogu biti bez podloge (samo guma) ili podržane (gumene prevlake na tekstilnim rukavicama). Njegova primarna svrha je zaštita ruku tokom obavljanja zadataka koji uključuju hemikalije. Tokom pranja posuđa možete nositi gumene rukavice kako biste zaštitili ruke od deterdženta i omogućili upotrebu toplije vode. Ponekad negovatelji koriste gumene rukavice tokom procesa zamene pelena kako bi sprečili kontakt sa fekalnim materijalom/urinom. Zdravstveni radnici prilikom izvođenja hirurških operacija koriste medicinske rukavice, a ne gumene.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
1894. godine, Vilijam Stjuart Halsted, prvi šef hirurgije u bolnici Džons Hopkins, izumeo je gumene rukavice za svoju suprugu jer je primetio da joj na ruke utiču svakodnevne operacije koje obavlja i kako bi sprečio da se kod medicinskog osoblja pojavi dermatitis od hirurških hemikalija.[1]
Upotreba u domaćinstvu[uredi | uredi izvor]
Gumene rukavice koriste se u domaćinstvu za pranje posuđa i čišćenje u kući od 1960-ih. Mnogo različitih dizajna rukavica bilo je dostupno u mnoštvu boja, ali tradicionalno su žute ili ružičaste boje sa dugim manžetnama. Iako su ovakve i danas najpopularnije, mogu se naći i rukavice koje se kreću od dužine do zgloba pa do onih do ramena. Postoje čak i rukavice koje su pričvršćuju na košulje i bodi za dodatnu zaštitu.[traži se izvor]
Najbolje je da gumene rukavice čvrsto prianjaju za kožu ruke, i dalje omogućavajući koži da diše, olakšavajući držanje i manipulaciju predmetima. Nošenje rukavica štiti ruke od grubih deterdženata i drugih proizvoda za čišćenje koji se koriste u kući i izvan nje.
Ove rukavice tradicionalno koriste ljudi koji čiste u kući i popularne su među profesionalnim čistačima i za čišćenje u prodavnicama, kafićima i drugim javnim mestima. Debljina rukavica pruža izvrsnu zaštitu za sve opšte zadatke čišćenja i korisne su za sve poslove gde ruke treba staviti u vodu i pružaju zaštitu prilikom usisavanja, brisanja prašine i poliranja.
Najčešći materijal koji se koristi za izradu rukavica za domaćinstvo je lateks. Lateks je stabilna disperzija (emulzija) polimernih mikročestica u vodi. Lateksi se nalaze u prirodi, ali se proizvode i sintetički. Obično rukavice imaju postavu od pamuka za lako skidanje i oblačenje. Problemi sa lateks gumom uključuju alergijske reakcije i lošu zaštitu od supstanci kao što su rastvarači. Ostali materijali koji se koriste za ublažavanje ovoga su PVC, nitril i neopren.
Rukavice se koriste u prehrambenoj industriji za minimiziranje kontakta sa gotovom hranom. Generalno, zaposleni u prehrambenim uslugama moraju da operu ruke pre početka rada ili oblačenja jednokratnih rukavica. Zbog učestalosti alergija na lateks, mnogi ljudi prelaze na vinil ili nitril rukavice.[traži se izvor] Polietilenske rukavice su vrlo jeftina alternativa. Lateks, vinil i nitril rukavice su dostupne u sortama bez pudera i praha. Prah u rukavicama napravljen je od kukuruznog skroba. Rukavice bez pudera su obično skuplje od rukavica sa puderom, jer rukavice moraju biti sa puderom da bi se uklonile sa kalupa na kome su napravljene. Većina rukavica za jednokratnu upotrebu proizvodi se u Kini, Maleziji, Indoneziji i Vijetnamu.
Rukavice za jednokratnu upotrebu ponekad se koriste kako bi zaštitile negovateljicu od kontakta sa detetovim fekalnim materijalom/urinom. Mnoge negovateljice koriste rukavice dok dodiruju detetovu zadnjicu ili genitalije prilikom brisanja ili nanošenja krema. Ove rukavice su napravljene od lateksa, vinila ili nitrila.
Upotreba u medicini[uredi | uredi izvor]
Gumene rukavice se u medicini koriste iz dva razloga:
- da bi se onaj koji ih nosi zaštitio od infekcija
- da bi se pacijent zaštitio od prenosa bakterija (jatrogenije).
Kako se infekcija najlakše prenosi fizičkim kontaktom, važno je medicinsko osoblje između tretiranja dva ili više pacijenta uvek promene rukavice i dobro opere ruke. time se izbegava da se bakteriološka infekcija sa jednog pacijenta zbog toga što rukavice nisu bile promenjene zarazi drugi pacijent.
Koje će se rukavice koristiti u medicini zavisi od namene, jer ne postoji vrsta rukavica koja zadovoljava sve potrebe korisnika. Sve zavisi od toga za koju vrstu posla se koriste i rizika koje prate datu vrstu posla. – lateks, vinilne, nitrilne; sterilne ili nesterilne.
U slučaju da medicinsko osoblja ima neki oblik alergije, u zavisnosti od vrste alergijske reakcije. Takva osoba ne sme da koristi rukavice koje joj izazivaju alergijsku reakciju. Kako najčešće puder, kojim se oblažu rukavice i lateks uzrok alergijske reakciju, osobe sa alrgijom tokom rada trebalo bi da se odluče za korišćenje nitrilnih rukavica.
Jedna od karakteristika nitrilnih rukavica je da one perforiraju kada se probuše. Ovo nije znak lošeg kvaliteta već pokazatelj da je došlo do izloženosti potencijalnom riziku. Druge vrste rukavica, kao što su lateks i vinilne, nemaju ovo svojstvo i ne može se znati da li sadrže rupe ili ne, pa će sa takvim rukavicama najvjerovatnije medicinsko osoblje nastaviti da obavljate svoj radni zadatak nesvesno potencijalnih rizika.
Upotreba za sakrivanje otisaka prstiju[uredi | uredi izvor]
Kriminalci ponekad nose rukavice dok čine zločine kako bi izbegli ostavljanje otisaka prstiju koji se mogu koristiti kao dokaz protiv njih. Međutim, kada se koriste tanke rukavice, otisci prstiju zapravo mogu proći, kao otisci rukavica, prenoseći tako otiske korisnika na površine.[2] [3] Otisci prstiju takođe se ostavljaju na samoj rukavici, a moguće je razviti latentne otiske prstiju od rukavica ostavljenih na mestu zločina ili blizu njega.[4]
Ograničenja[uredi | uredi izvor]
Karen Veterhan ubijena je trovanjem živom nakon što je nekoliko kapi dimetilžive palo na njenu rukavicu tokom eksperimenta. Testovi su kasnije pokazali da dimetilživa može brzo da prožme različite vrste lateks rukavica i uđe u kožu u roku od oko 15 sekundi.[5] [6] Smrt Veterhanove dovela je do mnogo veće svesti o problemima poroznosti rukavica i hemijskoj sigurnosti, što je dovelo do obavezne upotrebe plastičnih laminatnih rukavica za rukovanje dimetilživom[7] i proizvelo trajno i značajno poboljšanje laboratorijske bezbednosti.[8]
Gumene rukavice u Srbiji[uredi | uredi izvor]
U Srbiji se proizvodi širok asortiman gumenih rukavica, za jednokratnu ili višekratnu upotrebu, sa ili bez pudera, od vinila, lateksa, nitrila, polietilena, sa ili bez podloge od pamuka, za različite namene: nega bolesnika, dentalna medicina, veterinarska medicina, saloni lepote, prehrambena industrija, kućna upotreba, industrija nameštaja, mehaničarski radovi, auto-industrija, štamparije, saloni za tetovažu i dr.[9][10]
Čišćenje i održavanje gumenih rukavica[uredi | uredi izvor]
Gumene rukavice za višekratnu upotrebu se temeljno peru ili ispiraju nakon svake upotrebe. Skladište se dalje od toplotnih izvora i sunčeve svetlosti. Obavezno se štite od propuštanja tečnosti, ako nisu za jednokratnu upotrebu, kontrolisanjem eventualnih proreza ili rupa od oštrih predmeta. Treba odvojiti rukavice prema upotrebi (za kupatilo, kuhinju, negu dece i sl.).[11][12]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Born in the USA: The Book of American Origins
. Skyhorse Publishing Inc. 2009. str. 186. „William Halsted and rubber gloves.”
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2014-07-14. g. Pristupljeno 2012-12-14. Do latex gloves conceal fingerprints? If so, Why?
- ^ https://web.archive.org/web/20090522102440/http://scienceman.org/Archives/forensics/perident.html Personal Identification: Fingerprints
- ^ http://www.iowaiai.org/latent-fingerprints-on-latex-gloves/
- ^ Cotton, Simon (oktobar 2003). „Dimethylmercury and Mercury Poisoning: The Karen Wetterhahn story”. Molecule of the Month. Bristol University School of Chemistry. doi:10.6084/m9.figshare.5245807. Arhivirano iz originala 17. 4. 2012. g. Pristupljeno 6. 1. 2021.
- ^ Nierenberg, David W.; Nordgren, Richard E.; Chang, Morris B.; Siegler, Richard W.; Blayney, Michael B.; Hochberg, Fred; Toribara, Taft Y.; Cernichiari, Elsa; Clarkson, Thomas (1998). „Delayed Cerebellar Disease and Death after Accidental Exposure to Dimethylmercury”. New England Journal of Medicine. 338 (23): 1672—1676. PMID 9614258. doi:10.1056/NEJM199806043382305.
- ^ Witt, Steven F. (9. 3. 1998). „Dimethylmercury”. OSHA Hazard Information Bulletins. Office of Science and Technology Assessment, Occupational Safety and Health Administration. Pristupljeno 6. 1. 2021.
- ^ Cavanaugh, Ray (februar 2019). „The dangers of dimethylmercury”. Chemistry World. Royal Society of Chemistry. Pristupljeno 6. 1. 2021.
- ^ „JEDNOKRATNE RUKAVICE”. lacuna.rs. Pristupljeno 16. 2. 2021.
- ^ „Zaštita ruku”. deltex.rs. Arhivirano iz originala 24. 06. 2020. g. Pristupljeno 16. 2. 2021.
- ^ Aguirre, Sarah. „Kako očistiti i održavati gumene rukavice”. bs.insterne.com. Pristupljeno 16. 2. 2021.
- ^ „Gumene rukavice štite ruke, ali mogu i naštetiti ako ih koristite pogrešno”. prva.rs. Pristupljeno 16. 2. 2021.
