Pređi na sadržaj

Gljivična kontaminacija kontaktnih sočiva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oko sa neulceroznim sterilnim keratitisom.

Gljivična kontaminacija kontaktnih sočiva spada u grupu mikrobima izazvanih infekcija rožnjače koje spadaju u najozbiljniju i „najčešću opasnost za vid“.[1] Takve infekcije „sve više se prepoznaju kao važan uzrok morbiditeta i slepila“[2] i „mogu čak biti opasne po život“.[2] Iako se verovalo da je rožnjača najčešće mesto gljivičnih infekcija oka, istraživanjima je utvrđeno da se gljivičnih infekcija oka može jeviti i na orbiti, skleri, očnim kapcima i drugim strukturama oka.[2] Imajući u vidu moguće komplikacije bolje razumevanje različitih patogenetskih mehanizama gljivične kontaminacije kontaktnih sočiva treba da omogućići razvoj molekula i metoda za neutralizaciju ovih mehanizama i poboljšanje antifungalne terapije.

Pacijenti sa infekcijama oka izazvanom kontaminiranim kontaktnim sočivima trebalo bi da se što pre jave oftlamologu.

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Gljive su oportunistički mikroorganizmi u oku, jer retko inficiraju zdrava, netaknuta očna tkiva. Čak i trivijalna trauma čestica prašine koja pada na rožnjaču može poremetiti integritet epitela rožnjače, predisponirajući je za mikotični keratitis. Kod kompromitovane ili imunosupresivne osobe, ozbiljne infekcije mogu biti opasne po vid i život, kao što je rinoorbitocerebralna zigomikoza.[3]

Samo u Sjedinjenim Američkim Državama oko 25 miliona osoba nosi kontaktna sočiva,[4] a njihova upotreba iz kozmetičkih i afakičnih razloga je u stalnom porastu. Među ovim korisnicima kontaktnih sočiva više od 80% njih koristi meka kontaktna sočiva. [5]

Mikrobni keratitis je ozbiljna komplikacija nošenja kontaktnih sočiva. U određenim zajednicama u Sjedinjenim Američkim Državama, nošenje kontaktnih sočiva je utvrđeno kao najznačajniji faktor rizika za razvoj ulceroznog keratitisa. Takođe upotreba kontaktna sočiva, kao i futrole za kontaktna sočiva, sve više se navodi kao jedan od glavnih izvori infekcija rožnjače.[5]

U jednom izveštaju, pseudomonas aeruginosa je bio najčešći izolovani patogen,[6] dok su gljivični, virusni i amebom (Acanthamoeba) izazvan keratitis nešto rešto ređi u drugoj studiji.[7]

Sadašnja meka kontaktna sočiva variraju u sadržaju vode od 37 do 80%. Njihovo pravilno čuvanja i svakodnevna nega obuhvata: obavezno pranje deterdžentom i vodom kako bi se površina sočiva očistila od ostataka iz okoline, suznih proteina i mikroorganizama, nakon čega sledi namakanje u dezinfekcioni rastvoru 4-12 časova.[5] Ako se to ne uradi, nastaje taloženje i klijanje gljivica na površini mekog sočiva što može dovesti do prodiranja hifa (množina hife, od Grčkog ὑφή, huphḗ) dugačke, končaste struktura gljiva, oomiceta ili aktinobakterija, u sočivo i naknadnog rasta micelijuma unutar matriksa mekog sočiva.[8]

Studije o penetraciji matriksa i rasta filamentoznih gljivica u hidrogelnim sočivima sugerišu da su sočiva sa višim nivoom vode, kao što su ona za produženo nošenje, podložnija kontaminaciji, mada i plastična sočiva mogu sama po sebi delovati kao supstrat za rast hifa.[9][10]

Takva kontaminacija je značajan uzrok kvarenja hidrogelnih sočiva, posebno u tropskim regionima.[11][12]

Fusarium verticillioides

Iako je gljivična kontaminacija hidrogelnog sočiva, bez ozbiljnih očnih posledica, ka čest slučaj prijavljeni su i povremeni slučaj keratomikoze povezani sa nošenjem tako kontaminiranog sočiva.

Na sočivima namenjenim za kozmetičko ili afakično nošenje, hipomicete se češće primećuju kao agensi kvarenja a Curvularia lunata, Fusarium spp. i Paecilomyces lilacinus su dokumentovani izolati infekcije rožnjače povezani sa mekim sočivima kontaminiranim gljivama.[13][14][15][16]

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se utvrđuje „prepoznavanjem tipičnih kliničkih karakteristika i direktnom mikroskopskom detekcijom gljivica u strugotinama, uzorcima biopsije i drugim uzorcim, što potvrđuje dijagnozu.[2]

Drugi testovi koji se takođe mogu koristiti uključuju histopatološke, imunohistohemijske ili DNK testove.[2]

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Na osnovu dijagnoze, može se primeniti odgovarajuća specifična terapija protiv gljivica.[2] Jedan od najpopularnijih i najčešćih tretmana koji se koristi za po život opasne i teške oftalmološki mikoze je amfotericin B koji je specifičan lek protiv gljivica.[2]

Za lečenje filamentoznog gljivičnog keratitisa, topikalno natamicin je obično prvi lek izbor.[2]

Za lečenje gljivičnog keratitisa, topikalno amfotericin B je obično prvi izbor.[2]

Trenutni napredak u daljim tretmanima uključuje evaluaciju triazola kao što su itrakonazol i flukonazol "kao terapijske opcije oftalmoloških mikoza.[17]

Za invazivne gljivične infekcije oka, skleritis i keratitis, sama medicinska terapija obično nije dovoljna za lečenje infekcija zbog invazivne prirode određenih vrsta uzročnika.[2] Takve invazivnih gljiva uključuju Fusarium, Pithium i Lasiodiplodia.[2] Za ove ozbiljnije. vrste infekcija koje ne reaguju na medikamentoznu medicinsku terapiju moraće dalje da se leče „hirurškim debridmanom i drugim različitim hirurškim procedurama.[2]

Mnoge gljivične infekcije oka takođe će biti povezane sa kortikosteroidima, za koje se traže metode „kontrole upalnog oštećenja tkiva.[2]

Neposredan tretman za kontaktna sočiva kontaminirana gljivicama je odbacivanje tih kontaktnih sočiva i zamenite potpuno novim kontaktnim sočivima. Takođe se preporučuje zamena kutije za kontaktna sočiva jer može biti izvor patogena.[18][19]

Prevencija

[uredi | uredi izvor]
U sklopu prevencije gljivične kontaminacije kontaktnih sočiva futrole za kontaktna sočiva treba redovno održavati i povremeno menjati

Mikrobna kontaminacija koja potiče iz različitih izvora životne sredine je značajan predisponirajući faktor za mikrobni keratitis povezan sa kontaktnim sočivima.[20] Mnogi korisnici kontaktnih sočiva koji ne poštuju propisanu higijensku proceduru kod upotrebe sočiva razvijaju mikrobni keratitis povezan sa kontaktnim sočivima.[21]

Zbog toga je neophodno preduzeti mere predostrožnosti kako bi se smanjio rizik od takvih komplikacija. Pošto su mnogim kontaktnim sočivima u toku istraživanja izolovane gljive,[8] higijensko održavanje kontaktnih sočiva i kutija za skladištenje je od velike važnosti.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Gray, Trevor B; Ray T M Cursons; Jane F Sherwan; Paul R Rose (1995). "Acanthamoeba, bacterial, and fungal contamination of contact lens storage cases". British Journal of Ophthalmology. 79 (6): 601–605.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Thomas, Philip A. (2003). „Current Perspectives on Ophthalmic Mycoses”. Clinical Microbiology Reviews. 16 (4): 730—797. ISSN 0893-8512. PMID 14557297. doi:10.1128/CMR.16.4.730-797.2003. 
  3. ^ Yee, R. W., C. J. Cheng, S. Meenakshi, T. M. Ludden, J. E. Wallace, and M. G. Rinaldi. 1997. Ocular penetration and pharmacokinetics of topical fluconazole. Cornea 16:64-71.
  4. ^ Schein, O.D., 1993. Contact lens abrasions and nonophthalmologist. Am. J. Emerg. Med., 11: 606-608.
  5. ^ a b v Ghadjari, A. „Contamination of Soft Contact Lenses and Their Storage Cases with Fungi: A Problem Which Causes Fungal Keratitis”. Pakistan Journal of Biological Sciences (na jeziku: engleski). 9 (15): 2927—2929. doi:10.3923/pjbs.2006.2927.2929. 
  6. ^ Mela, E.K., I.P. Giannelou, J.X. Koliopoulos and S.P. Gartaganis, 2003. Ulcerative keratitis in contact lens wearers. Eye Contact Lens, 29: 207-209.
  7. ^ Sharma, S., S. Gopalakrishnan, M.K. Aasuri, P. Garg and G.N. Rao, 2003. Trends in contact lens-associated microbial keratitis in Southern India. Ophthalmology, 110: 138-143.
  8. ^ a b Wilson, L.A. and L. Ajello, 1999. Agents of Oculomycosis: Fungal Infections of the Eye. In: Topley and Wilsons Microbiology and Microbial Infections, Collir, L., A. Balows and M. Sussman (Eds.). 9th Edn., Arnold, London, pp: 526-567
  9. ^ Yamagushi, T., A. Hubbard, A. Fukushima, T. Kimura and H.E. Kaufman, 1984. Fungus growth in soft contact lenses with different water contents. CLAO J., 10: 166-171.
  10. ^ Simmons, R.B., J.R. Buffington, M. Ward, L.A. Wilson and D.G. Ahearn, 1986. Morphology and ultrastructure of fungi in extended-wear soft contact lens. J. Clin. Microbiol., 24: 21-25.
  11. ^ Magran, B.C. and I. Hurtado, 1989. Soft contact lens damage: A one year study in caracas, Venezuella. CLAO J., 15: 274-278.
  12. ^ Hurtado, I., C. Hartung B.L. Magran and J. Alson, 1995. Identification of fungi growing in soft contact lenses: A report from the neotropics. CLAO J., 21: 35-36.
  13. ^ Wilson, L.A. and D.C.Ahran, 1986. Association of fungi with extended-wear soft contact lenses. Am. J. Ophthalmol., 101: 434-436.
  14. ^ Starr, M., 1987. Paecilomyces lilacinus keratitis: Two case reports in extended wear contact lens wearers. CLAO. J., 13: 95-101.
  15. ^ Strelow, S.A., H.D. Kent R.C. Eagle and E.J. Cohen, 1992. A case of Fusarium solani keratitis. CLAO J., 18: 125-127.
  16. ^ Choi, D.M., M.H. Goldstein, A. Salierno and W.T. Driebe, 2001. Fungal keratitis in a daily disposable soft contact lens wearer. CLAO J., 27: 111-112.
  17. ^ Thomas 2003.
  18. ^ Grai 1995.
  19. ^ Ahearn 2011.
  20. ^ Bowden, F.W., E.J. Cohn, J.J. Arentsen and P.R. Laibson, 1989. Patterns of lens care practices and lens product contamination in contact lens associated microbial Keratitis. CLAO J., 15: 49-54.
  21. ^ Donizis, P.B., B.J. Mondino, B.A. Weissman and D.A. Bruckner, 1987. Microbial contamination of contact lens care systems. Am. J. Ophthalmol., 104: 325-333.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гљивична_контаминација_контактних_сочива&oldid=27442452”