Daltonski plan

Daltonski plan je progresivan obrazovni model koji je stvorila Helen Parkherst 1920. godine u Daltonu, Masačusets, SAD. Originalna škola koju je osnovala Parkherst, sada pod nazivom „Daltonska škola“, nalazi se u Njujorku,jedna je od prvih petnaest pratećih škola u SAD, sa prosekom od 30% učenika prihvaćenih na univerzitetima kao što su „Stanford“ i „MIT“.

Zahvaljujući jedinstvenosti i uspehu Daltonskog obrazovnog plana, Parkherst je dobila brojne nagrade i priznanja od vlada Kine, Holandije, Japana, Danske i drugih država. Takođe je dobila nagradu od kraljice Italije, carice Japana i kraljice Holandije. Daltonski plan se sada primenjuje u preko 200 škola širom sveta, uključujući i neke od najelitnijih škola. Prema rečima Helen Parkherst, kada je učeniku data odgovornost za izvođenje posla, on instinktivno traži najbolji način da to postigne. Diskusija pomaže da se razjasne njegove ideje, ali i njegov plan postupka, a kada dođe do kraja, završeno dostignuće oličava sve što je razmišljao i osećao.

Ciljevi Daltonskog plana

Daltonski plan je zasnovan na snažnom uverenju Helen Parkherst da kad god deca imaju odgovornost za njihovo učenje, instinktivno traže najbolji način da to postignu i izvrše svoje odluke sa fokusom i rigoroznošću, što dovodi do uspeha. Na osnovu ovog uverenja, po definiciji Helen Parkherst i Daltonske škole na Menhetnu, ciljevi Daltonskog plana su:

• Prilagođavanje programa svakog učenika njegovim potrebama, interesima i sposobnostima;
• Promovisanje nezavisnosti i pouzdanosti; i
• Poboljšanje društvene sposobnosti učenika i osećaj odgovornosti prema drugima.

Da bi se postigli ovi ciljevi, Parkherst je razvila trodelni model koji reorganizuje obrazovanje od nastavnika do centra sa više dece, prenoseći kritične odgovornosti u učenju od nastavnika do deteta.

Ova tri dela, odnosno „dom“ zadatak i laboratorija, formiraju kritičnu, strukturalnu osnovu Dalton edukacije. Kroz ova tri dela nastavnici i učenici rade zajedno na individualnim ciljevima koji razvijaju um, telo i duh.

Osnove Daltonske edukacije

Postoje dva važna načela u konceptu Daltonskog plana:

• Ukidanje frontalnog obrazovanja
• Uverenje da su studenti sposobni samostalno da razvijaju sadržaj učenja

Ovi principi rezultiraju Daltonskim nastavnim aranžmanom, u kontekstu kojih studenti samostalno razvijaju predmetni sadržaj.Tri osnovna načela koja je Helen Parkherst formulirala 1925. godine glase ovako:

• Sloboda učenika u učenju
• Saradnja studenata
• Kontrolisano planiranje rada i implementacija

Ovo zahteva uvođenje takozvanih daltonskih faza, koje se nadovezuju sa redovnim instrukcijama. Ove daltonske faze se odvijaju u specijalno dizajniranim laboratorijama.

Organizacija nastave po Daltonskom planu

U Daltonskom planu, nastavni plan je podeljen na male radne pakete, koji se daju učenicima za obradu u obliku nedeljnih ili mesečnih planova sa konkretnim radnim uputstvima. Studenti samostalno odlučuju o tome koliko dugo rade na kojim delovima plana rada. Međutim, u određenom vremenskom periodu moraju ispuniti sve zadatke. Da bi učenicima bila ponuđena autonomija u procesu obrade, nameštene su specijalizovane sobe, u kojima se pored različitih medija nalazi i specijalizirani nastavnik. Svaki učenik mora da ostane u specijalnoj sobi po svom izboru tokom Dalton faze i da radi na odgovarajućim zadacima. Student odlučuje da li želi da radi sam ili u grupama. Ako je potrebno, može se tražiti pomoć nastavnika.

Posebne odlike Daltonskog plana

Studenti koji se podučavaju po Daltonskom planu moraju u početku potpisati ugovor o učenju sa odgovarajućom školom. U tom slučaju su navedena prava i obaveze. Na početku školske godine, ili kvartalno, studenti dobijaju listu svojih rezultata učenja, koji moraju da popune do navedenog datuma. U ovoj postavci, učenici mogu obeležiti završene zadatke učenja, tako da uvek imaju pregled predstojećih zadataka.

Pisani studijski vodiči (zadaci), prostorije specifične za predmet (laboratorije), kao i prisutni nastavnici podržavaju rad učenika. Slobodna komunikacija i saradnja studenata je dozvoljena i izričito poželjna.

Evaluacija performansi se vrši isključivo podnošenjem pisanih rezultata rada. Uputstvo sa usmenim učešćem, koje dozvoljava ocenjivanje, ne postoji u školi Daltonskog plana.

Dom

Prema Daltonskom planu, svaki student pripada manjoj zajednici, Domu, u okviru veće škole. Dom je grupa u kojoj bi svako dete učilo, pod nadzorom razrednog nastavnika, veštine koje je trebalo da budu uspešni deo grupe. Kuća je osnovna baza za svakog daltonskog učenika. Vodič nastave u Domu trenira i pomaže učenicima, razvijajući bliske odnose s studentima i roditeljima koji pripadaju njegovom Domu.

Organizacija Doma i funkcija nastavnika Doma se menjaju dok studenti sazre. U vrtiću, Dom se sastoji od učenika istog uzrasta. Učitelji u Domu su ključni nastavnici u učionicama. U okviru Doma, održavaju se predavanja. Vreme se troši na direktno uputstvo i objašnjavanje sadržaja i veština koje su osnovne i fundamentalne. Grupa u Domu je mala, kako bi se osigurala individualna pažnja i fleksibilnost. Dok deca pohađaju osnovnu i kasnije srednju školu, nasavnik u Domu će delovati više kao savetnik, za razliku od učitelja u učionici.

Zadatak

Zadatak je efektivni ugovor o učenju između učenika i nastavnika, koji definiše rad koji učenik mora da završi u dogovorenom vremenskom roku. Daltonski zadatak je jedinstveno strukturiran i dizajniran da:

• Objasni studentima krupan plan i svrhu rada;
• Bude interdiscipliniran kad god je to moguće da bi deci omogućio da vide znanje kao celinu, a ne kao samostalni školski predmet
• Obezbedi dovoljnu podršku u smislu pitanja koja vode, predlozi istraživanja i dobro definisane prekretnice i rokovi;
• Dozvoli prilagođavanje individualnim interesima, prednostima i potrebama; i
• Promoviše internacionalizaciju i preciznost upravljanja vremenom i organizacionih veština.

Laboratorija

Laboratorijsko vreme je vreme tokom nedeljnog rasporeda za učenike namenjeno za rad sa nastavnicima pojedinačno ili u malim grupama. Ovo je vreme za istraživanje, direktno iskustvo i saradnju. Vreme se može koristiti za završavanje zadataka, praćenje tema od interesa ili učenje. Takvo vreme se zove laboratorija, jer, kako je objasnila Helen Parkherst, učenici eksperimentišu i slobodno rade na njihovom poslu.

U srednjoj školi, studenti dobijaju značajan stepen slobode i nezavisnosti kako da struktuiraju svoje laboratorijsko vreme, kako bi završili svoje zadatke i druge ciljeve učenja. Iskustvo i istraživanje ukazuju na to da omogućavajući učenicima da preuzmu odgovornost za sopstveno učenje, razvijaju ne samo upravljanje vremenom i nezavisnost, već unutrašnju motivaciju usled zadovoljstva i autonomije takve odgovornosti. Korak po korak im se pruža mogućnost da odlučuju o obrazovanju, o učenju i u tom procesu otkrivaju kako da identifikuju svoje interese i preuzmu odgovornost za njihovo sprovođenje.

Daltonski plan danas

Danas, kao i ranijih godina, Dalton je posvećen obrazovanju studenata u skladu sa Daltonskim planom koji je razvila Helen Parkherst. Ova jedinstvena filozofija obrazovanja, zajedno sa finim objektima i posvećenim fakultetom, nastavlja da unapređuje ugled Daltona kao jedne od najinovativnijih i najuspešnijih obrazovnih institucija u državi.