Danilo Jauković

danilo jauković
Danilo Jauković
Lični podaci
Datum rođenja	(1918-12-19)19. decembar 1918.
Mesto rođenja	Bukovica, kod Šavnika, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	9. jul 1977.(1977-07-09) (58 god.)
Mesto smrti	Žabljak, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija
Profesija	vojno lice, istoričar
Delovanje
Član KPJ od	1940.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941—1977.
Čin	general-potpukovnik
Heroj
Narodni heroj od	13. marta 1945.
Odlikovanja

Danilo Jauković (Bukovica, kod Šavnika, 19. decembar 1918 — Žabljak, 9. jul 1977) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, magistar istorijskih nauka, general-potpukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 19. decembra 1918. godine u Bukovici, kod Šavnika, u siromašnoj porodici. Gimnaziju je učio u Pljevljima i Nikšiću, a pravo studirao u Beogradu. Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) postao je 1937. godine, a član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) 1940. godine. Do rata bio je sekretar Sreskog komiteta KPJ u Sjenici i član SK u Pljevljima.

Narodnooslobodilačka borba

Bio je jedan od organizatora ustanka u Pljevaljskom srezu. Kad su pred napad na Pljevlja 1. decembra 1941. godine traženi dobrovoljci bombaši, iako je imao drugi zadatak, Danilo se odmah javio, i predvodio bombaše na italijanske bunkere. Iako je bio ranjen, nastavio je borbu.

Više puta tokom rata Danilo se nalazio sam protiv više neprijateljskih vojnika. Jedanput se sa bataljonom probio u pozadinu, i u selu Zabrđu, kod Pljevalja, sam je upao u kuću u kojoj se nalazilo 15 četnika i sve ih razoružao. Kad je avgusta 1942. godine Peti bataljon Treće proleterske brigade, čiji je Danilo bio politički komesar, dobio zadatak da iznad Livna zauzme brdo Basajkovač, na kome su se nalazile dve utvrđene kule. Već u prvom naletu, bataljon je zauzeo jedno od utvrđenja, Jefrem-kulu, dok su iz drugog utvrđenja, Vejs-kule, davali grčevit otpor. Kako je kula imala samo jedna vrata, Danilo je sa odšrafljenim bombama preskočio preko žice i našao se kraj samih vrata, pozivajući neprijatelja na predaju. Tada se 20 vojnika iz kule predalo pobacavši mu pred noge oružje. Prilikom napada na železničku stanicu na pruzi Sarajevo–Mostar, početkom jula 1942. godine, u trenutku kad je neprijateljski voz već krenuo iz stanice za Sarajevo, Danilo je sa još jednim drugom uskočio u lokomotivu i zaustavio voz. U noći 7. februara 1942. godine, partizanske jedinice iz Srbije trebalo je da se od sela Lučice i Divaca prebace na levu obalu Lima. Danilo je predložio da spusti niz Lim čamac kojim će prebaciti teške ranjenike. Dok su ostali sumnjali u uspeh takvog poduhvata, on je bio uporan i krenuo sa dva druga, ali ih je milicija otkrila i napala. Čamac je bio izrešetan i potopljen, a oni su se našli u vodi i doplivali do obale na koju su krenuli, ali tu ih je čekala borba u probijanju. Na temperaturi od minus 30 stepeni i u zaleđenom odelu, Danilo je nastavio put do Kamene Gore. To je bio samo jedan od više njegovih uspešnih prelazaka iz Crne Gore u Srbiju, kuda je upućivan preko okupirane teritorije. Juna 1942, bio je postavljen za političkog komesara Petog bataljona Treće proleterske brigade.

Maja 1943. godine, u vreme neprijateljske ofanzive na Sutjesci, bio je teško ranjen. Pokosio ga je po nogama rafal iz puškomitraljeza i zadao mu pet teških rana na obema nogama, zbog čega je bio smešten u bataljon teških ranjenika u Centralnoj bolnici NOVJ. Tako se on, kao težak ranjenik, našao na Tjentištu, kada su Nemci, razbivši Treću diviziju, krenuli da pobiju ranjenike. Tada su Danilo i još 16 ranjenika krenuli u pravcu Crne Gore, teško se krećući na štakama preko Perućice i dalje do Golije. Odatle je on opet nastavio put prema Durmitoru, gde je stigao posle 13 dana i po zadatku koji je dobio od Ivana Milutinovića u Goliji, odmah krenuo da radi na organizovanju novog bataljona.

Kada je 21. avgusta 1944. godine formirana Peta sandžačka udarna brigada, bio je postavljen za njenog komandanta. U noći 19. septembra 1944. godine, Peta sandžačka brigada izvršila je napad na Prijepolje. U gradu je bilo znatno više četnika i Nemaca nego što su partizani bili obavešteni, tako da su naišli na jak otpor i imali su više mrtvih i ranjenih. Danilo se kretao sam prema centru grada, vodeći borbu i nadajući se da će se sastati sa jedinicom koja je napadala iz suprotnog pravca. Međutim, ta jedinica se bila povukla, te se on našao sam u centru grada. Vodio je borbu do svitanja, kada mu je stiglo u pomoć pet boraca. Kad je ponestalo metaka, krenuo je da iziđe iz grada, ali je naišao na jaku četničku prepreku. Tada ga je pogodio metak iznad leve obrve i teško ga ranio. Da ne bi živ pao neprijatelju u ruke, rešio je da se ubije. Pre nego što je uspeo da ispali metak u sebe, onesvestio se od teške rane. Kad se u ponovno osvestio, uspeo je da stigne do svojih ljudi i opet pao u nesvest. Došao je k sebi tek nakon punih 14 dana. U jesen 1946. godine, otišao je u sanatorijum na Golniku, kod Kranja, da bude uz svog ratnog komandanta i druga Velimira Jakića, koji mu je 3. oktobra i preminuo na rukama.

Posleratni period

Posle rata se nalazio na odgovornim dužnostima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), gde je obavljao dužnosti komesara divizije, komandanta vojne škole i komandanta Vojnog područja Titograd. Dva puta je bio član Konferencije organizacije SKJ u JNA. Neprekidno je bio i aktivni društveno-politički radnik. Istovremeno, izučavao je istoriju NOB, završio 3. stepen studija i 1965. godine postao magistar istorijskih nauka. Objavio je veći broj naučnih i publicističkih radova iz istorije NOR i vojne teorije. Sarađivao je u „Vojnoistorijskom glasniku“ (1958—1961) i u monografijama „Prilog u krvi“ (1969) i „Treća proleterska sandžačka brigada“ (1987).

Bio je član Centralnog komiteta SK Crne Gore, delegat u Saveznom veću Savezne skupštine SFRJ i član Glavnog odbora Saveza rezervnih vojnih starešina Jugoslavije. Imao je čin general-potpukovnika JNA.

Iznenada je preminuo 9. jula 1977. prilikom planinarenja na Durmitoru. Sahranjen je u Žabljaku.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem i Orden za hrabrost. Ordenom narodnog heroja odlikovan je, među prvim borcima NOV i POJ, 13. marta 1945. godine.

Memorijal Danilo Jauković

Samo četiri dana nakon Jaukovićeve nenadane smrti, 13. jula 1977, na Dan ustanka naroda Crne Gore, organizovan je prvi po redu memorijal „Danilo Jauković“, odnosno grupno planinarenje na najvši vrh Durmitora, Bobotov kuk, u pomen na Jaukovićev herojski marš od Perućice do Durmitora nakon teškog ranjavanja na Sutjesci, 1943. godine. Memorijal se održava svake godine, a 2013. je po prvi puta u njegovoj organizaciji uzela učešća i Vojska Crne Gore.

Literatura

• Jugoslovenski savremenici: Ko je ko u Jugoslaviji. „Sedma sila“, Beograd 1957. godina.
• Narodni heroji Jugoslavije. Ljubljana — Beograd — Titograd: Partizanska knjiga — Narodna knjiga — Pobjeda. 1982. 
• Srpski biografski rečnik (knjiga četvrta), „Matica srpska“, Novi Sad 2009. godina.