Двадесет хиљада миља под морем
| Dvadeset hiljada milja pod morem | |
|---|---|
 Izdanje iz 1871. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Vingt mille lieues sous les mers |
| Autor | Žil Vern |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1870. |
Dvadeset hiljada milja pod morem (fr. Vingt mille lieues sous les mers) je naučnofantastično-avanturistički roman francuskog pisca Žila Verna.
Roman je isprva objavljivan u nastavcima od marta 1869. do juna 1870. u dvonedeljnom časopisu Magasin d'éducation et de récréation. Deluks oktavo izdanje, objavljeno u novembru 1871, uključivalo je 111 ilustracija Alfonsa de Nevila i Eduara Riua.[1] Knjiga je naišla na pozitivan prijem kritičara, koji je zadržala do današnjeg dana; smatra se jednim od najistaknutijih avanturističkih romana i jednim od Vernovih najboljih dela, zajedno sa Putem oko sveta za osamdeset dana i Putem u središte Zemlje. Vernov prikaz podvodnog broda kapetana Nema, Nautilusa, smatra se ispred svog vremena, jer tačno opisuje mnoge karakteristike današnjih podmornica, koje su 1860-ih bile relativno primitivna plovila.
Žil Vern je video model francuske podmornice Plonžer na Svetskoj izložbi u Parizu 1867. godine, što ga je inspirisalo prilikom pisanja romana.[2][3][4]
Naslov[uredi | uredi izvor]
Naslov se odnosi na razdaljinu pređenu pod različitim morima: 20.000 metričkih liga (80.000 kilometara, preko 40.000 nautičkih milja), skoro više od obima Zemlje.[5]
Likovi[uredi | uredi izvor]
- Profesor Pjer Aronaks − pripovedač priče; predavač u muzeju Prirodnih nauka u Parizu, pozvan u ovu avanturu zahvaljujući reputaciji stečenoj napisanom knjigom pod nazivom Misterije okeanskih dubina.
- Ned Land − ne deli kvalitete profesora Aronaksa, temperamentan i vrlo jednostavan čovek. Žali za kopnom i svojim domom kroz čitavo putovanje i želi da pobegne iako je i sam bio fasciniran avanturom u kojoj se našao.
- Konsej − asistent i sluga profesora Aronaksa i vrlo lojalna osoba. Veran svojim načelima i vešt sa rukama. Više puta tokom avanture ugrožava sebe da bi pomogao ljudima do kojih mu je stalo.
- Kapetan Nemo − kapetan Nautiulusa o čijoj prošlosti se ne zna skoro ništa. Nanesene nepravde su od naučnika i inženjera stvorile tešku i mračnu osobu nepoverljivu prema ljudima.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Tokom 1866. godine, brodovi različitih država počinju da vide misteriozno morsko čudovište, za koje se pretpostavlja da je džinovski narval. Vlada Sjedinjenih Američkih Država okuplja ekspediciju u Njujorku da pronađe i uništi čudovište.[6] Profesor Pjer Aronaks, francuski morski biolog i pripovedač priče, u to vreme je u gradu i dobija poziv u poslednjem trenutku da se pridruži ekspediciji. Kanadski kitolovac i harpunaš Ned Land, kao i Aronaksov verni sluga Konsej su takođe među članovima ekspedicije.
Ekspedicija napušta Bruklin na fregati američke mornarice Abraham Linkoln, a zatim putuje na jug oko rta Horn u Tihi okean. Nakon petomesečne potrage koja se završila kod Japana, fregata locira i napada čudovište, koje oštećuje kormilo broda. Aronaks i Land su bačeni u more, a Konsej skače u vodu za njima. Oni preživljavaju tako što se penju na „čudovište”, koje je, kako su zapanjeni otkrili, futuristička podmornica. Oni čekaju na palubi broda do jutra, kada bivaju uhvaćeni i predstavljeni misterioznom konstruktoru i komandantu podmornice, kapetanu Nemu.
Ostatak romana opisuje avanture protagonista na brodu Nautilus, koji je izgrađen u tajnosti i koji sada luta morima van domašaja kopnenih vlada. U samonametnutom egzilu, kapetan Nemo izgleda ima dvostruku motivaciju — potragu za naučnim saznanjima i želju da pobegne od zemaljske civilizacije. Nemo objašnjava da njegova podmornica funkcioniše na električni pogon i da može da sprovodi napredna istraživanja mora; on takođe govori svojim novim putnicima da tajno postojanje podmornice znači da ih ne može pustiti da odu – moraju trajno ostati na brodu.
Oni posećuju mnoge okeanske regione (neki od njih stvarno postoje, dok su drugi fiktivni). Putnici vide koralne formacije, potopljena plovila iz bitke kod zaliva Vigo, ledenu barijeru Antarktika, transatlantski telegrafski kabl i legendarno podvodno ostrvo Atlantidu. Oni čak putuju na Južni pol i po povratku bivaju zarobljeni prevrnutim ledenim bregom, zaglavljeni u ledenom pojasu iz kojeg su prinuđeni da se iskopaju. Putnici takođe oblače ronilačka odela, love ajkule i drugu morsku faunu vazdušnim oružjem u podvodnim šumama ostrva Krespo i prisustvuju podvodnoj sahrani člana posade koji je poginuo tokom misterioznog sudara koji je doživeo Nautilus. Kada se podmornica vrati u Atlantski okean, jata gigantskih lignji napadaju brod i ubijaju drugog člana posade.
Kasnije stranice romana sugerišu da je kapetan Nemo otišao u podmorsko izgnanstvo nakon što je njegova domovina osvojena i njegova porodica poklana od strane moćne imperijalističke nacije. Nakon epizode sa gigantskim lignjama, Nemo uglavnom izbegava Aronaksa, koji počinje da staje na stranu Neda Landa. Na kraju, Nautilus napada ratni brod misteriozne države koja je Nemu nanela toliku patnju. U potrazi za osvetom, Nemo — koga Aronaks naziva „arhanđelom mržnje” — napada brod ispod vode i šalje ga na morsko dno, na veliki profesorov užas. Posle toga, Nemo kleči pred portretom svoje pokojne žene i dece, a onda tone u duboku depresiju.
Okolnosti na podmornici se drastično menjaju: više se ne drže straže, a brod besciljno luta. Ned postaje toliko povučen da se Konsej plaši za harpunašev život. Jednog jutra, on objavljuje da je kopno na vidiku i da imaju priliku da pobegnu. Profesor Aronaks je više nego spreman da napusti kapetana Nema, koji ga sada užasava, ali ga i dalje inspiriše. Plašeći se da bi Nemovo prisustvo moglo da oslabi njegovu odlučnost, izbegava kontakt sa kapetanom. Pre njihovog odlaska, profesor prisluškuje Nema i čuje ga kako mučno viče: „O svemogući Bože! Dosta! Dosta!”. Aronaks se odmah pridružuje svojim saputnicima dok sprovode svoje planove za bekstvo, ali prilikom ukrcavanja na čamac podmornice, shvataju da je Nautilus naizgled zalutao u najsmrtonosniji okeanski vrtlog, Malstrem. Oni beže i nalaze utočište na ostrvu kraj norveške obale.[7] Konačna sudbina podmornice ostala je nepoznata sve do događaja romana Tajanstveno ostrvo.
Teme[uredi | uredi izvor]
Pretpostavljeno ime kapetana Nema podseća na Homerovu Odiseju, kada Odisej nailazi na monstruoznog Kiklopa Polifema tokom svojih lutanja. Polifem pita Odiseja kako se zove, a Odisej odgovara da je njegovo ime Outi] (Οὖτις) „niko”, prevedeno na latinski kao Nemo. Poput kapetana Nema, Odisej luta morima u izgnanstvu (iako samo 10 godina) i na sličan način tuguje zbog tragične smrti svoje posade.
U romanu se više puta pominje komandant američke mornarice Metju Fontejn Mori, okeanograf koji je istraživao vetrove, mora i struje, sakupljao uzorke iz dubina i mapirao svetske okeane. Mori je bio međunarodno poznat, a Vern je možda znao za njegovo francusko poreklo.
Roman aludira na druge Francuze, uključujući Laperuza, proslavljenog istraživača čija su dva ratna slupa nestala tokom putovanja oko sveta; Žila Dimona d'Irvila, kasnijeg istraživača koji je pronašao ostatke jednog od Laperuzovih brodova; i Ferdinanda de Lesepsa, graditelja Sueckog kanala i nećaka jedinog preživelog Laperuzove nesrećne ekspedicije. Nautilus ide stopama ovih ljudi: posećuje vode gde su nestala Laperuzova plovila; ulazi u Toresov moreuz i tu se nasukava, kao i d'Irvilov brod, Astrolab; i prolazi ispod Sueckog kanala kroz fiktivni podvodni tunel koji spaja Crveno sa Sredozemnim morem.
U verovatno najpoznatijoj epizodi romana, bici sa jatom džinovskih lignji, jedno od čudovišta hvata jednog člana posade. Osvrćući se na bitku u sledećem poglavlju, Aronaks piše: „Da bi se preneli takvi prizori, bilo bi potrebno pero našeg najčuvenijeg pesnika, Viktora Igoa, autora Rabotnika na moru.” Bestseler roman iz Vernovog doba, Rabotnici na moru takođe uključuje pretećeg glavonošca: radnik se bori sa hobotnicom, za koju kritičari veruju da je simbol industrijske revolucije. Svakako je na Verna uticao Igoov roman, i, pišući ovu varijaciju o susretu sa hobotnicom, možda je nameravao da simbol takođe uzme u obzir Revolucije 1848.
Drugi simboli i teme izazivaju savremene kritičare. Margaret Drabl, na primer, tvrdi da je Vernovo remek delo takođe anticipiralo ekološki pokret i uticalo na francuske avangardne slike.[8] Što se tiče dodatnih motiva u romanu, kapetan Nemo se više puta bori za progonjene i potlačene u svetu. Dok je bio u vodama Sredozemnog mora, kapetan pruža finansijsku podršku pobunjenicima koji su se odupirali otomanskoj vlasti tokom Kritske pobune 1866–1869, dokazujući profesoru Aronaksu da nije prekinuo sve odnose sa čovečanstvom. U jednoj drugoj epizodi, Nemo spasava indijskog ronioca bisera od napada ajkule, a zatim mu daje kesicu punu bisera, više nego što je čovek mogao da prikupi nakon godina svog opasnog posla. Nemo kasnije primećuje da ronilac, rodom iz britanske Indije, „živi u zemlji potlačenih”.
Roman ima politički komentar nagovešten u liku i pozadini samog kapetana Nema. Nemo kaže profesoru Aronaksu: „Taj Indijanac, gospodine, stanovnik je potlačene zemlje; a ja sam još uvek, i biću, do poslednjeg daha, jedan od njih!”[9] U početnim nacrtima romana, misteriozni kapetan je bio poljski plemić, čiju su porodicu i domovinu poklale ruske snage tokom poljskog januarskog ustanka 1863. godine. Međutim, ove specifičnosti su potisnute u fazama uređivanja na insistiranje Vernovog izdavača Pjer-Žila Ecela, za koga današnji stručnjaci veruju da je odgovoran za mnoge modifikacije Vernovih originalnih rukopisa. U to vreme Francuska je bila navodni saveznik Ruske Imperije, pa je Ecel zahtevao da Vern potisne identitet Nemovog neprijatelja, ne samo da bi izbegao političke komplikacije već i da bi sprečio manju prodaju ukoliko se roman pojavi u ruskom prevodu. Stoga profesor Aronaks nikada ne otkriva Nemovo poreklo.
Čak i tako, ostaje jedan trag od prvobitne koncepcije romana, detalj koji je Ecelu možda promakao: njegova aluzija na neuspešnu pobunu pod poljskim herojem Tadeušom Košćuškom, vođom ustanka protiv ruske i pruske kontrole 1794. godine;[10] Košćuško je oplakivao prethodni poraz svoje zemlje latinskim uzvikom Finis Poloniae! („Poljske više nema!”).
Pet godina kasnije, i ponovo na Ecelovo insistiranje, Kapetan Nemo je vraćen za još jedan Vernov roman Tajanstveno ostrvo. Pisac menja kapetanovu nacionalnost iz poljske u indijsku, pretvarajući ga u izmišljenog potomka Tipu Sultana, istaknutog vladara Majsora koji se borio protiv Britanske istočnoindijske kompanije u Anglo-majsorskim ratovima. Tako je Nemov neimenovani neprijatelj pretvoren u tradicionalnog francuskog antagonistu, Britansku imperiju. Rođen kao indijski aristokrata, princ Dakar, Nemo je učestvovao u velikom ustanku iz 19. veka, Indijskoj pobuni 1857. godine, koju su Britanci na kraju ugušili. Nakon što su njegovu porodicu ubili Britanci, Nemo je pobegao ispod mora, a zatim se konačno ponovo pojavio na završnim stranicama kasnijeg romana.
Vern je preuzeo ime Nautilus od jedne od najranijih uspešnih podmornica, koju je 1800. godine izgradio Robert Fulton, koji je takođe izumeo prvi komercijalno uspešan parobrod. Fulton je svoju podmornicu nazvao po morskom mekušcu, komornom nautilusu. Kao što je gore navedeno, Vern je takođe proučavao model novorazvijene podmornice Plonžer francuske mornarice na Svetskoj izložbi u Parizu 1867. godine, što ga je vodilo u razvoju Nautilusa iz romana.[11]
Ronilačka oprema koju koriste putnici na Nautilusu predstavljena je kao kombinacija dva postojeća sistema: 1) površinski snabdeveno[12] odelo, koje je snabdevano kiseonikom sa obale preko cevi; 2) kasniji, samostalni aparat koji su dizajnirali Benoa Rukerol i Ogust Denaruz 1865. godine. Njihov pronalazak je imao rezervoare pričvršćene na poleđinu, koji su snabdevali vazduhom masku za lice preko prvog poznatog regulatora potražnje.[12][13][14] Ronilac nije plivao već je hodao uspravno preko morskog dna. Ovaj uređaj se zvao aerofor (grčki za „nosač vazduha”). Njegovi rezervoari za vazduh mogli su da izdrže samo trideset atmosfera, međutim Nemo tvrdi da bi njegova futuristička adaptacija mogla da prođe mnogo bolje: „Nautilusove pumpe omogućavaju mi da skladištim vazduh pod značajnim pritiskom... moja ronilačka oprema može da obezbedi vazduh za disanje devet ili deset sati.”
Vern se vratio temi kapetana podmornice odmetnika u svojoj mnogo kasnijoj knjizi Pozdrav zastavi (1896). Glavni negativac ovog romana, Ker Karaje, jednostavno beskrupulozni je gusar koji deluje isključivo radi lične koristi, potpuno lišen spasonosne milosti koja je kapetanu Nemu dala određenu plemenitost karaktera.
Opis podmorskog istraživanja je bio revolucionaran za vreme romana, baš kao i ideje u ostalim Vernovim delima tog doba.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dehs, Volker; Jean-Michel Margot; Zvi Har'El, „The Complete Jules Verne Bibliography: I. Voyages Extraordinaires”, Jules Verne Collection, Zvi Har’El, Pristupljeno 2012-09-06
- ^ Payen, J. (1989). De l'anticipation à l'innovation. Jules Verne et le problème de la locomotion mécanique.
- ^ Notice at the Musée de la Marine, Rochefort
- ^ Compère, D. (2006). Jules Verne: bilan d'un anniversaire. Romantisme, (1), 87-97.
- ^ F. P. Walter's Project Gutenberg translation of Part 2, Chapter 7, reads: "Accordingly, our speed was 25 miles (that is, twelve four–kilometer leagues) per hour. Needless to say, Ned Land had to give up his escape plans, much to his distress. Swept along at the rate of twelve to thirteen meters per second, he could hardly make use of the skiff."
- ^ Lektire
- ^ Tabanović
- ^ Margaret Drabble (8. 5. 2014). „Submarine dreams: Jules Verne's Twenty Thousand Leagues Under the Seas”. New Statesman. Pristupljeno 2014-05-09.
- ^ Verne, Jules. Twenty Thousand Leagues Under The Sea. New York, Charles Scribner's Sons. 1937, p. 221
- ^ Who was also served as a military officer for the cause of American independence from the British during the American Revolutionary War.
- ^ Notice at the Musée de la Marine, Rochefort
- ^ a b Davis, RH (1955). Deep Diving and Submarine Operations (6th izd.). Tolworth, Surbiton, Surrey: Siebe Gorman & Company Ltd. str. 693.
- ^ Thomas, Theodore L. (decembar 1961). „The Watery Wonders of Captain Nemo”. Galaxy Science Fiction. str. 168—177.
- ^ Acott, C. (1999). „A brief history of diving and decompression illness.”. South Pacific Underwater Medicine Society Journal. 29 (2). ISSN 0813-1988. OCLC 16986801. Arhivirano iz originala 27. 6. 2008. g. Pristupljeno 2009-03-17.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- 20000 milja pod morem analiza
- Kompletne mrežne (onlajn) knjige (na engleskom):
- 20,000 Leagues under the Sea na projektu Gutenberg, prevod Lewis Mercier, 1872.
- 20,000 Leagues under the Sea na projektu Gutenberg, prevod James Miller i Frederick Paul Walter, 1993.
- Twenty Thousand Leagues under the Seas (pun tekst), prevod sa uvodom i bilješkama William Butcher, Oxford University Press, 1999.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
