Pređi na sadržaj

Декалог

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dekalog
Žanrdrama
RežijaKšištof Kješlovski
ScenarioKšištof Kješlovski
Kšištofom Pisevic
ProducentRišard Čutkovski
Direktor
fotografije		Vjeslav Zdort
Pjotr Sobočinski
MontažaEva Smal
Godina1989.
Trajanje572 minuta
ZemljaPoljska
Jezikpoljski
Budžet100.000 dolara
IMDb veza

Dekalog (izgovoreno [dɛˈkalɔg], takođe poznat kao Dekalog: Deset zapovesti i Dekalog) je poljska dramska serija filmova iz 1988. koju je režirao Kšištof Kješlovski za televiziju.[1] Kješlovski je napisao scenario sa Kšištofom Pisevicem.[2] Dekalog se sastoji se od deset jednočasovnih filmova, inspirisanih Deset Božjih zapovesti.[3] Svaki film istražuje likove koji se suočavaju sa jednim ili nekoliko moralnih ili etičkih dilema, dok žive u stambenom bloku u Poljskoj tokom 1980-ih.

Dekalog je najpriznatije delo Kješlovskog,[4] opisano i kao „najbolje dramsko delo ikada urađeno posebno za televiziju“.[5] Serija je osvojila brojne međunarodne nagrade, iako nije bila masovno emitovana van Evrope sve do kasnih 1990-ih.[6] To je jedan od petnaest filmova koji se nalaze u okviru kategoriji „Vrednosti“ na listi filmova Vatikana. Godine 1991. reditelj Stenli Kjubrik napisao je divan predgovor objavljenom scenariju.[7] Prema Kjubriku, Dekalog je za njega jedino remek delo.[8]

Cela serija je bila prikazana na 46. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Serija je nastala kada je scenarista Kšištof Pisevic, koji je video umetničko delo iz 15. veka koje ilustruje Božje Zapovesti u scenama iz tog vremenskog perioda. Predložio je ideju o snimanju modernog ekvivalentua Filmski stvaralac Kšištof Kješlovski bio je zainteresovan za filozofski izazov, a takođe je želeo da seriju iskoristi kao portret nedaća poljskog društva, namerno izbegavajući politička pitanja koja je prikazivao u ranijim filmovima. Prvobitno je nameravao da angažuje deset različitih reditelja, ali je odlučio da sam režira filmove. Koristio je drugačijeg snimatelja za svaku epizodu izuzev treće i devete, u kojima je Pjotr Sobočinjski bio direktor fotografije.[9]

Velika glumačka ekipa uključuje i poznate i nepoznate glumce, od kojih je mnoge Kješlovski angažovao i u svojim drugim filmovima.

Teme

[uredi | uredi izvor]

Deset filmova su jednostavno naslovljeni brojevima, npr Dekalog: Jedan. Prema uvodu filmskog kritičara Rodžera Iberta u DVD setu, Kješlovski je rekao da filmovi ne odgovaraju u potpunosti zapovestima i da nikada nije koristio njihova imena.[10] Iako je svaki film nezavisan, većina njih deli istu lokacijsku postavku u Varšavi, a neki od likova se međusobno poznaju. Svaki film istražuje likove koji se suočavaju sa jednom ili nekoliko moralnih ili etičkih dilema dok žive u velikom stambenom bloku u Poljskoj tokom 1980-ih.[2] Teme se mogu tumačiti na mnogo različitih načina; međutim, svaki film ima svoju doslovnost.[11]

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Seriji je dodeljena ocena od 97% na portalu Rotten Tomatoes na osnovu 53 kritike kritičara, sa prosečnom ocenom od 8,95/10. Konsenzus veb-sajta glasi: „...Dekalog stoji kao jedinstveno dostignuće u filmografiji pisca-reditelja Kšištofa Kješlovskog – kao i u istoriji poljske kinematografije.[12] Serija je dobila prosečnu ocenu 100 od 100 na Metakritiku, na osnovu 13 kritika, što ukazuje na „univerzalno priznanje“.[13] Dekalog je ssvojio 1991. godine TV nagradu BAFTA za najbolji međunarodno ostvarenje[14] kao i nagradu Bodil za najbolji evropski film.[15] Film je takođe osvojio nagradu za najbolji strani film Francuskog sindikata filmskih kritičara.[16]

Seriju su pohvalili renomirani filmski kritičari, uključujući Rodžera Iberta [10] i Roberta Fulforda,[5] kao i važnih ličnosti iz filmske industrije, poput Stenlija Kjubrika.[6]

U anketi Sight & Sound iz 2002. za određivanje najboljih filmova svih vremena, Dekalog i Kratki film o ubijanju dobili su glasove 4 kritičara i 3 reditelja.[17] Pored toga, u anketi Sight & Sound održanoj iste godine sa ciljem da se odredi 10 najboljih filmova u prethodnih 25 godina, Kješlovskii je proglašen za #2 na listi najboljih reditelja, a glasovi za njegove filmove su podeljeni između Dekaloga, Tri boje Crveno/ Plavo i Veronikin dupli život.[18] U anketama iz 2012. Dekaložgje dobio šest glasova kritičara uključujući Keneta Turana i jedan glas reditelja Milča Mančevskog kao najbolji film svih vremena.[19]

The Village Voice je postavio Dekalog na 112. mesto na svojoj listi 250 najboljih filmova veka 1999. godine, na osnovu ankete kritičara.[20] U januaru 2002. godine, film je uvršten među 100 najboljih „esencijalnih filmova“ svih vremena od strane Nacionalnog društva filmskih kritičara.[21] Film je zauzeo 36. mesto na listi „100 najboljih filmova svetske kinematografije“ časopisa Empajr iz 2010.[22]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Biography of Krysztof Kieślowski”. Facets. Arhivirano iz originala 24. 7. 2010. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  2. ^ a b Tanzer, Joshua (20. 1. 2001). „A perfect 10 - film review THE DECALOGUE (Dekalog 1 through Dekalog 10)”. Offoffoff. Arhivirano iz originala 27. 12. 2009. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  3. ^ „Dekalog: The Ten Commandments”. Close-Up Film Centre. Pristupljeno 2020-10-21. 
  4. ^ „Krzysztof Kieślowski's Acclaimed Films”. They Shoot Pictures, Don't They?. Arhivirano iz originala 11. 4. 2020. g. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  5. ^ a b Fulford, Robert (14. 5. 2002). „Kieslowski's magnificent Decalogue”. RobertFulford.com. Pristupljeno 2020-10-21 — preko The National Post. 
  6. ^ a b „The Critics on The Decalogue”. Facets. Arhivirano iz originala 24. 7. 2010. g. Pristupljeno 13. 5. 2020. 
  7. ^ Kieślowski, Krzysztof; Piesiewicz, Krzysztof; Kubrick, Stanley (januar 1991). Kubrick on Kieslowski. The Kubrick FAQ. London. ISBN 978-0571144983. Pristupljeno 2020-10-21 — preko Faber & Faber. 
  8. ^ „Why The Decalogue Still Matters After Twenty Years”. HuffPost (na jeziku: engleski). 2008-06-23. Arhivirano iz originala 26. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-26. 
  9. ^ „Behind the Camera: Poland's Best Cinematographers”. Facets. Arhivirano iz originala 25. 7. 2010. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  10. ^ a b Ebert, Roger (2. 4. 2000). „The Decalogue movie review & film summary (1988)”. RogerEbert.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 2. 2013. g. Pristupljeno 2020-10-20. 
  11. ^ Kickasola, Joseph G. (2006). The Films of Krzysztof Kieślowski:The Liminal Image. Continuum (Bloomsbury Publishing). str. 164. ISBN 978-0-826-41559-2. 
  12. ^ „The Decalogue: Series 1”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 20. 10. 2020. 
  13. ^ „Dekalog (1988)”. Metacritic. Pristupljeno 20. 10. 2020. 
  14. ^ „Television in 1991”. bafta.org. 
  15. ^ „1991”. Bodilprisen (na jeziku: Danish). 19. 10. 2015. Pristupljeno 29. 6. 2021. 
  16. ^ „SFCC Critics' Award 1990”. Syndicate de la Critique. 
  17. ^ „The 100 Greatest Films of All Time”. British Film Institute (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 02. 09. 2012. g. Pristupljeno 2020-10-21. 
  18. ^ „Modern Times - UK Critics' Top Ten Poll”. British Film Institute. decembar 2002. Arhivirano iz originala 7. 3. 2012. g. Pristupljeno 13. 5. 2020. 
  19. ^ „votes for Dekalog”. bfi. Arhivirano iz originala 01. 04. 2017. g. Pristupljeno 31. 05. 2022. 
  20. ^ „Take One: The First Annual Village Voice Film Critics' Poll”. The Village Voice. 1999. Arhivirano iz originala 26. 8. 2007. g. Pristupljeno 27. 7. 2006. 
  21. ^ Carr, Jay (2002). The A List: The National Society of Film Critics' 100 Essential FilmsNeophodna slobodna registracija. Da Capo Press. str. 81. ISBN 978-0-306-81096-1. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  22. ^ „The 100 Best Films of World Cinema | 36. Dekalog”. Empire. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Декалог&oldid=26427998”