Pređi na sadržaj

Demokratsko-republikanska stranka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Demokratsko-republikanska stranka
Democratic-Republican Party
Osnivači
Osnovana13. maj 1792.; pre 232 godine (1792-05-13)
Raspuštena1825.; pre 199 godina (1825)
Naslednik
SedišteVašington
NovineNational Gazette (1791—1793)
Ideologija
Boje
  plava   bela   crvena

Republikanska stranka, retroaktivno nazvana Demokratsko-republikanska stranka (izraz koji su skovali istoričari i politikolozi), a između ostalih nazivana i Džefersonova republikanska partija, bila je američka politička partija koju su osnovali Tomas Džeferson i Džejms Medison ranih 1790-ih koji se zalagao za republikanizam, individualnu slobodu, jednaka prava, decentralizaciju, slobodna tržišta, slobodnu trgovinu, agrarizam i simpatije prema Francuskoj revoluciji. Stranka je postajala sve dominantnija nakon izbora 1800. godine pošto je protivnička federalistička stranka propala.[1][2]

Sve veća dominacija nad američkom politikom dovela je do sve većih frakcijskih podela unutar stranke. Stari republikanci, predvođeni Džonom Tejlorom iz Karoline i Džonom Rendolfom iz Roanoka, verovali su da su administracije Džefersona, Medisona i Monroa – i Kongresi koje je predvodio Henri Klej – na neki način izdali republikanske „principe ’98. proširenjem veličine i delokruga nacionalne vlade. Republikanci su se raspali tokom predsedničkih izbora 1824. Oni koji su pozivali na povratak starijim osnivačkim principima stranke često su nazivani „demokratskim republikancima“ (kasnije demokrate), dok su oni koji su prihvatili novije nacionalističke principe „američkog sistema“ često nazivani nacionalnim republikancima (kasnije vigovcima).

Republikanska stranka je nastala u Kongresu kako bi se suprotstavila nacionalističkoj i ekonomski intervencionističkoj politici Aleksandra Hamiltona, koji je služio kao sekretar za trezor pod predsednikom Džordžom Vašingtonom. Republikanci i suprotstavljena federalistička partija postali su kohezivniji tokom drugog mandata Vašingtona, delimično kao rezultat debate o Džej sporazumu. Iako ga je porazio federalista Džon Adams na predsedničkim izborima 1796, Džeferson i njegovi republikanski saveznici došli su na vlast posle izbora 1800. Kao predsednik, Džeferson je predsedavao smanjenjem državnog duga i državne potrošnje, i završio kupovinu Luizijane sa Francuskom.

Medison je nasledio Džefersona na mestu predsednika 1809. i vodio je zemlju tokom uglavnom neuspešnog rata 1812. sa Britanijom. Posle rata, Medison i njegovi saveznici u Kongresu su osnovali Drugu banku Sjedinjenih Država i primenili zaštitne tarife, označavajući udaljavanje od ranijeg naglaska stranke na pravima država i striktnu konstrukciju Ustava Sjedinjenih Država. Federalisti su propali nakon 1815. godine, započevši period poznat kao Era dobrih osećanja. U nedostatku efektivne opozicije, republikanci su se podelili u rivalske grupe nakon predsedničkih izbora 1824: jedna frakcija je podržala predsednika Džona Kvinsija Adamsa, dok je druga podržala generala Endrua Džeksona. Džeksonove pristalice su se na kraju udružile u Demokratsku stranku, dok su Adamsove pristalice postale poznate kao Nacionalna republikanska partija, koja se kasnije spojila u Vigovsku partiju.

Republikanci su bili duboko posvećeni principima republikanizma, za koji su se plašili da su ugroženi aristokratskim tendencijama federalista. Tokom 1790-ih, partija se snažno protivila federalističkim programima, uključujući i nacionalnu banku. Posle rata 1812, Medison i mnogi drugi partijski lideri su prihvatili potrebu za nacionalnom bankom i infrastrukturnim projektima finansiranim iz savezne države. U spoljnim poslovima, partija je zagovarala zapadnu ekspanziju i težila je favorizovanju Francuske u odnosu na Britaniju, iako je profrancuski stav stranke izbledeo nakon što je Napoleon preuzeo vlast. Demokratski republikanci su bili najjači na jugu i zapadnoj granici, a najslabiji u Novoj Engleskoj.

Demokratsko-republikanski predsednici

[uredi | uredi izvor]
Ime Predsednik SAD (hronološki) Period
Tomas Džeferson 3. predsednik 1801–1809
Džejms Medison 4. predsednik 1809–1817
Džejms Monro 5. predsednik 1817–1825
Džon Kvinsi Adams 6. predsednik 1825–1829

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Populism, American Style”. nationalaffairs.com. Pristupljeno 2023-08-16. 
  2. ^ Cobb, Jelani (2021-03-08). „What Is Happening to the Republicans?”. The New Yorker (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 2023-08-16. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]