Pređi na sadržaj

Deportacije Jevreja iz Slovačke 1938.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Deportacije Jevreja iz Slovačke 1938.
Vladina propaganda nalaže Jevrejima „Marš iz Slovačke!”
Jezici
slovački, hebrejski (ladino i jidiš)
Religija
judaizam
Srodne etničke grupe
Jevrejska dijaspora

Deportacije Jevreja iz Slovačke 1938. naziv je za organizovanu akcija sprovedena od 4. do 7. novembra 1938. godine, kada je hiljade Jevreja deportovano iz Slovačke u ničiju zemlju na slovačko-mađarskoj granici. Iako su prethodna istraživanja holokausta u Slovačkoj bila uglavnom povezana sa periodom postojanja slovačke države, najnovija istraživanja, pokazala su da se već u periodu slovačke autonomije, neposredno nakon Bečke arbitraže, u Slovačkoj dogodila prva značajnija intervencija protiv jevrejske zajednice u novembru 1938. godine, kada je autonomna vlada izvršila deportaciju više od 7.500 Jevreja iz Slovačke.[1][2]

Sve je počelo posle mađarskih teritorijalnih dobitaka na Prvoj bečkoj arbitraži održanoj 2. novembra 1938. godine, kada su slovački Jevreji optuženi su za favorizovanje Mađarske u sporu između ove dve zemlje. Uz pomoć Adolfa Ajhmana, lideri Slovačke narodne partije planirali su deportaciju, koju su izveli lokalna policija i garda Hlinka. Sudbonosna naređenja odnosila su se kako na Jevrejima koji su bili siromašni tako i na one koji nisu imali slovačko državljanstvo, što je rezultovalo haosom.

Mnogi deportovani Jevreji uspeli su da se vrate kućama u roku od nekoliko dana, ali više od 800 njih je mesecima ostalo u šatorskim kampovima u blizini Miloslavova (Annamajor), Veljkog Kira (Niitranagiker) i Šamorina (Somorja) na ničijoj zemlji duž granice. Neke grupe su ostale do januara ili februara 1939. godine. Takođe je i nekoliko stotina Jevreja deportovano iz Mađarske u ničiju zemlju.

Tokom ovog egzila Jevreji su bili izloženi zimskom vremenu sa malo ili nimalo skloništa, iako su im pomogle jevrejske organizacije u Bratislavi.

Deportacija je predstavljale fijasko za rukovodstvo Slovačke narodne partije, a ovaj čin je naružio reputaciju zemlje u inostranstvu i uzrokovao odliv kapitala prestrašenih Jevreja koji su nameravali da emigriraju iz Slovačke.

Ova deportacija predstavljala je ujedno neku vrstu pripreme za mnogo veću deportaciju Jevreja tokom 1942. godine, kada su poslati u geta i logore za istrebljenje u od strane Nemačke okupiranoj Poljskoj.

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Sinagoga u Zlinu 1931.

Posle Minhenskog sporazuma iz septembra 1938. godine, Slovačka je jednostrano proglasila svoju autonomiju u sastavu Čehoslovačke, ali je izgubila značajnu teritoriju od Mađarske sporazumom Prva bečka nagrada, potpisanom u novembru. Sledeće godine, uz nemačko ohrabrenje, vladajuća etno-nacionalistička Slovačka narodna partija proglasila je nezavisnost od Čehoslovačke. Državna propaganda krivila je Jevreje za teritorijalne gubitke. Jevreji su bili na meti diskriminacije i uznemiravanja, uključujući konfiskovanje imovine i preduzeća. Isključenje Jevreja iz ekonomije osiromašilo je zajednicu, što je ohrabrilo vladu da ih regrutuje na prinudni rad.

Pre 1939. Slovačka nikada nije bila nezavisna zemlja; njena teritorija je hiljadu godina bila deo Kraljevine Ugarske.[3][4] Na teritoriji današnje Slovačke dokumentovano je sedamnaest srednjovekovnih jevrejskih zajednica[5] ali značajno jevrejsko prisustvo okončano je proterivanjima posle mađarskog poraza u bici kod Mohača 1526. godine.[5] Mnogi Jevreji su se doseljavali u sedamnaestom i osamnaestom veku. Jevreji iz Moravske su se naselili zapadno od planina Tatre, formirajući Jevreje iz Oberlanda, dok su se Jevreji iz Galicije naselili istočno od planina, formirajući posebnu zajednicu (Unterlander Jevreji) pod uticajem hasidizma.[5][6] Zbog raskola u mađarskom jevrejstvu, zajednice su se sredinom devetnaestog veka podelile na pravoslavne (većinu), Status Quo (mađarske jevreje) i više asimilirane neološke frakcije. Nakon jevrejske emancipacije, završene do 1896. godine, mnogi Jevreji su usvojili mađarski jezik i običaje kako bi napredovali u društvu.[3]

Iako nisu bili toliko integrisani kao Jevreji Češke i Moravske, mnogi slovački Jevreji preselili su se u gradove i pridružili se svim profesijama; drugi su ostali na selu, uglavnom radeći kao zanatlije i trgovci. Jevreji su predvodili ekonomske promene devetnaestog veka koje su dovele do veće trgovine u ruralnim oblastima; do kraja veka oko 70 procenata bankara i biznismena u slovačkim zemljama bili su Jevreji.[7][7] [8] Iako je nešto Jevreja podržavalo slovački nacionalizam, do sredine 19. veka antisemitizam je postao tema u slovačkom nacionalnom pokretu, a Jevreji su označeni kao „agenti mađarizacije“ i „najmoćnija potpora mađarskoj vladajućoj klasi“, prema navodima istoričara Tomasa Lormana.[3][6] U zapadnim slovačkim zemljama izbili su antijevrejski neredi u osvit Revolucije 1848;[9] više nereda dogodilo se zbog Tisaeslarove klevete u krvi (ubistvo hrišćanske dece kako bi se njihova krv koristila u vršenju verskih rituala) 1882–1883. godine. Tradicionalnom verskom antisemitizmu pridružili su se stereotipni pogled na Jevreje kao eksploatatore siromašnih Slovaka (ekonomski antisemitizam) i nacionalni antisemitizam: Jevreji su bili snažno povezani sa mađarskom državom i optuženi da saosećaju sa mađarskim na račun slovačkih ambicija.[3][10][11]

Posle Prvog svetskog rata Slovačka je postala deo nove zemlje Čehoslovačke. Jevreji su živeli u 227 zajednica (1918. godine), a njihova populacija procenjena je na 135.918 (1921. godine).[12] Anti-jevrejski neredi izbili su nakon proglašenja nezavisnosti (1918–1920), iako nasilje nije bilo ni približno ozbiljno kao u Ukrajini ili Poljskoj.[13] Slovački nacionalisti povezali su Jevreje sa čehoslovačkom državom i optužili ih da podržavaju čehoslovaštvo. Optužbe za klevete u krvi dogodile su se u Trenčinu i Šalavski Gemeru 1920. 1930-ih je Velika depresija pogodila jevrejske biznismene i takođe povećala ekonomski antisemitizam.[12] Ekonomska nerazvijenost i percepcija diskriminacije u Čehoslovačkoj naveli su veliki deo (oko jedne trećine) Slovaka da podrže konzervativnu, etno-nacionalističku Slovačku narodnu stranku (Hlinkova slovenská ľudová strana: HSLS).[14][15][16] HSLS je manjinske grupe kao što su Česi, Mađari, Jevreji i Romi smatrala destruktivnim uticajem na slovačku naciju,[16] i predstavljala je slovačku autonomiju kao rešenje slovačkih problema.[17]. Stranka je počela da potencira antisemitizam krajem kasnih 1930-ih, nakon talasa jevrejskih izbeglica iz Austrije 1938. i antijevrejskih zakona koje su usvojili Mađarska, Poljska i Rumunija.[18]

Slovačka nezavisnost[uredi | uredi izvor]

Administrativne regije Slovačke države (1939–1945)

Minhenski sporazum iz septembra 1938. godine ustupio je Nemačkoj Sudetsku oblast, nemačku regiju češkog govornog područja. HSLS je iskoristila politički haos koji je usledio da proglasi slovačku autonomiju 6. oktobra. Jozef Tiso, katolički sveštenik i lider HSLS-a, postao je premijer slovačke autonomne regije.[14][19] Katoličanstvo, religija 80 posto stanovnika zemlje, bilo je ključno za režim, jer su mnoge njegove vođe bili biskupi, sveštenici ili svetovnjaci.[20] [21] [22] Pod Tisovim vođstvom, slovačka vlada otvorila je pregovore u Komarnu sa Mađarskom u vezi sa njihovom granicom. Spor su na arbitražu u Beč predale nacistička Nemačka i fašistička Italija. Mađarska je 2. novembra nagrađena velikim delom južne Slovačke, uključujući 40 posto slovačke obradive zemlje i 270.000 ljudi koji su se izjasnili za čehoslovačku nacionalnost.[23][24]

HSLS je učvrstio svoju moć donošenjem posebnog akta, koji omogućava zabranjivanje opozicionih partija, zatvaranje nezavisnih novina, distribuciju antisemitske i anti-češke propagande i osnivanje paravojne garde Hlinke.[14][25] Stranke za nemačku i mađarsku manjinu bile su dozvoljene pod hegemonijom HSLS, a nemačka stranka formirala je Freiwillige Schutzstaffel (dobrovoljni zaštitni odred milicije).[14][26] HSLS je zatvorio hiljade svojih političkih protivnika,[27] [28] ali nikada nije izrekao smrtnu kaznu.[29] Neslobodni izbori u decembru 1938. godine rezultirali su sa 95 posto glasova za HSLS.[14]

Slovačka država je 14. marta 1939. proglasila svoju nezavisnost uz nemačku podršku i zaštitu. Nemačka je anektirala i izvršila invaziju na smanjenu češku državu sledećeg dana, a Mađarska je zauzela Karpatsku Ruteniju sa nemačkim pristankom.[30] [31] Ugovorom potpisanim 23. marta Slovačka se odrekla velikog dela svoje spoljne politike i vojne autonomije u korist Nemačke, u zamenu za granične garancije i ekonomsku pomoć.[31] [32] Nije bila ni potpuno nezavisna ni nemačka marionetska država, već je zauzimala srednji status.[a] U oktobru 1939. Tiso, vođa konzervativno-klerikalnog ogranka HSLS, postao je predsednik; Vojteh Tuka, vođa radikalnog fašističkog krila stranke, imenovan je za premijera. Oba krila stranke borila su se za naklonost Nemačke.[31] [36] Radikalno krilo stranke bilo je pronemačko, dok su konzervativci favorizovali autonomiju od Nemačke;[37] [36] radikali su se oslanjali na gardu Hlinke i nemačku podršku,[36] [38] dok je Tiso bio popularan među sveštenstvom i stanovništvom.[39] [40]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Nakon Minhenskog sporazuma, u kojem je Čehoslovački Sudet pripojila nacistička Nemačka, Slovačka narodna stranka (HSLS) - videla je u tome korist i kroz slovačku autonomije ili nezavisnosti - jednostrano je najavila autonomiju Slovačke u okviru Druge čehoslovačke republike.[41] HSLS je bila etnonacionalistička stranka,[42] koja je imala paravojno krilo, gardu Hlinka. Pronacistička nemačka stranka slovačkih Nemca, takođe je imala svoje paravojno krilo (nem.Freiwillige Schutzstaffel).

Jozef Tiso, katolički sveštenik i vođa HSLS-a, postao je premijer slovačke autonomne regije i pod Tisovim vođstvom slovačka vlada otvorila je pregovore u Komarnu sa Mađarskom u vezi sa njihovom granicom.[41] Spor kroz arbitražu u Beču vodile su nacistička Nemačka i fašistička Italija. Mađarska je dobila zemlju u južnoj Slovačkoj 2. novembra 1938. godine, uključujući 40 posto obradive zemlje u Slovačkoj i 270.000 stanovnika koji su se izjasnili za čehoslovačku nacionalnost.[41][43] Tokom 1. novembra, nekoliko Jevreja je uhapšeno na pro-mađarskoj demonstraciji u hotelu Karlton u Bratislavi, agitujući da grad bude pripojen Mađarskoj. To je pogoršalo prethodni antisemitski osećaj HSLS-a i pružilo HSLS izgovor za akcije protiv slovačkih Jevreja.[44]

Ničija zemlja[uredi | uredi izvor]

Slovački teritorijalni gubici od Mađarske 1938. (2) i 1939 (3). Nemačka je pripojila lokaciju (4) i uspostavila zonu zaštite (5). (1) je Čehoslovačka pripojila posle rata.

U novembru 1938. godine, posle Prve bečke arbitraže i gubitka Južne Slovačke, rukovodstvo autonomne Slovačke pokrenulo je deportacije hiljada Jevreja u region koji je Mađarska trebala preuzeti. Mnogi od njih su bili primorani da uđu u pojas zemlje duž nove linije razgraničenja, između čehoslovačkih i mađarskih postojanja, u ničiju zemlju, ili ničiju izbegličku zemlju koja je nastala pomeranjem granica istočno-centralne Evrope 1938. godine.[45]

Ova ničija zemlja bila je nestabilan i promenljiv prostor tokom prenosa vlasti na Južnu Slovačku, kao i kasnije širenje ove ničije zemlje unutar slovačke teritorije - kao eksteritorijalni prostor u kojima su neželjeni Jevreji bili u limbu, na primer kampovi na periferiji Bratislave i oko Crvenog mosta.[45]

O ničijoj zemlji i logorima u njoj sačuvano je nekoliko svedočenja. Jedno od njih je članak O. Neumana objavljen u Jevrejskoj novini:[46][47][48] U današnjoj terminologiji postoji nova grozna reč - reč iza koje naizgled beznačajna, krije ljudske tragedije, neizrecive nedaće ... reč „ Ničija zemlja “... A ovo obično beznačajno parče dobija svoje surovo značenje samo u trenutku kada se dogodi tragedija nasilnog dovođenja ljudi na ovaj prostor, koji su iznenađeni činjenicom da su na ovom tlu blagosloveni kao beskućnici postali ljudi bez zakona i bez zaštite. Biti beskućnik u ničijoj zemlji, okružen samo oblacima iznad sebe i bajonetima, možda čak i bodljikavom žicom, sigurno je najgora sudbina, najsurovija kazna koja može zadesiti čoveka danas, danas u vreme najviših tehničkih pogodnosti. Ili okrutna činjenica za ove ljude koji decenijama svakodnevno radili svoj uobičajeni posao, zanatlije, lekare, desničari, ljude koji nikome u životu nisu naudili, Muškarci, žene, starci i deca najmlađeg doba, iznenada su izvučeni iz stanova, loše odeveni, bez hrane i dovedeni posle dugog noćnog putovanja uz pratnju bajoneti do takvog „ostrva mira“.

Deportacija Jevreja na ničiju zemlju[uredi | uredi izvor]

Odmah po uspostavljanju Slovačke kao države 1938. godine, vlada je počela otpuštati svoje zaposlene Jevreje.[49] Komitet za rešenje jevrejskog pitanja osnovan je 23. januara 1939. godine da bi raspravljao o antijevrejskom zakonodavstvu.[50] [51] [52] Mediji koje je sponzorisala država označavali su Jevreje kao „neprijatelje države“ i slovačke nacije.[51] [53] Pljačkana su jevrejska preduzeća[54] a fizički napadi na Jevreje događali su se spontano, podstaknuti od garde Hlinke i Freiwillige Schutzstaffel.[55] U svom prvom obraćanju na radiju nakon uspostavljanja slovačke države 1939. godine, Tiso je naglasio svoju želju da „reši jevrejsko pitanje“;[56] antijevrejsko zakonodavstvo je bila jedina konkretna mera koju je obećao.[57] Progon Jevreja bio je ključni element unutrašnje politike države.[51] [58] Diskriminatorne mere uticale su na sve aspekte života, služeći izolovanju i raseljavanju Jevreja pre nego što su deportovani.[51]

U danima nakon proglašenja Prve bečke arbitraže, u Bratislavi su izbili antisemitski neredi; novine su nerede pravdale navodnom podrškom Jevreja Mađarskoj tokom pregovora o podeli.[59] Adolf Ajhman, nacistički zvaničnik koji je poslat u Bratislavu, koautor je plana sa Tisom i drugim HSLS političarima za deportaciju osiromašenih i stranih Jevreja na teritoriju ustupljenu Mađarskoj.[59] [50]

Između 4. i 7. novembra,[51] 4.000 [60] ili 7600 Jevreja je deportovano, u haotičnoj operaciji sličnoj pogromu u kojoj su učestvovali straža Hlinka, Freiwillige Schutzstaffel i nemačka stranka.[50] Deportovana su mala deca, starci i trudnice.[61]

Žrtve su sakupljene, ukrcavane u autobuse i odvožene pored nove granice.[62] Oko 260 su bili stranci, poput austrijskih Jevreja koji su pobegli u Čehoslovačku nakon anšlusa.[63] Glavninu deportovanih činili su Jevreji sa nekada poljskim državljanstvom, koji su bili bez državljanstva jer su poljsko državljanstvom izgubili živeći u inostranstvu.[63] Među deportovanim bila su i mala deca, starci i trudnice.[64]

Deportovani su se suočili sa maltretiranjem i zastrašivanjem garde Hlinke[65] i upozorenjima da njihovo prisustvo u Slovačkoj nije poželjno i da će se suočiti sa krivičnom prijavom ako pokušaju da se vrate.[66]

Međutim, većina deportovanih - ne samo slovačkih Jevreja, već i poljskih državljana i ljudi bez državljanstva - ignorisala je upozorenje i vratila se kući, iako je to bila nezakonita akcija, koja je prećutno tolerisana.[65][63] Na mnogim mestima revnost straže Hlinke bila je takva da su akciju nastavili i nakon ukidanja naredbe; Jevreji iz Vranova nad Topžouom proterani su 7. novembra.[65] Četiri Jevreja koji su pokušali da se vrate u Bansku Bistricu ponovo su deportovani, ali 70% od 292 Jevreja deportovanih iz Mihalovca vratilo se do 19. novembra 1938. godine.[63]

Privremeni pasoš izdat 1940. Jevrejinu koji je prebegao u Italiju

U početku su mnogi Jevreji verovali da će mere preduzete protiv njih biti privremene.[67][68] Ipak, neki su pokušali da emigriraju i sa sobom ponesu svoju imovinu. Između decembra 1938. i februara 1939. godine, više od 2,25 miliona kruna ilegalno je prebačeno u Češku, Holandiju i Ujedinjeno Kraljevstvo; neki iznosi su prebačeni legalno. Slovački vladini službenici iskoristili su okolnosti za kupovinu imovine bogatih jevrejskih emigranata uz značajan popust, preteču državnog prenosa jevrejske imovine u okviru arijenizacije.[69]

Nekoliko dana kasnije, Tiso je otkazao operaciju; većini Jevreja je dozvoljeno da se vrate kućama u decembru.[70] [71]

Međutim preko 800 Jevreja je tokom zime bilo zatvoreno u improvizovane kampove u Veljkom Kiru, Miloslavovu i Šamorinu na novoj slovačko-mađarskoj granici.[63] Slovačke deportacije koje su se dogodile neposredno nakon nemačke deportacije hiljada poljskih Jevreja,[50][63] privukle su međunarodne kritike,[51] smanjile britanske investicije, povećale zavisnost od nemačkog kapitala,<refWard, J. M. (2015). „The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia”. Holocaust and Genocide Studies. 29: 76—108. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcv004. </ref> i bile su proba za mnogo opasnije deportacije počev od 1942. godine.[72]

Interesovanje Jevreja za emigraciju iz Slovačke[uredi | uredi izvor]

Interes za emigraciju među Jevrejima porastao je nakon invazije na Poljsku, pošto su jevrejske izbeglice iz Poljske govorile o tamošnjim zverstvima.[27]

Deportacija Poljskih Jevreja

Iako je slovačka vlada podsticala Jevreje da emigriraju, odbila je da dozvoli izvoz deviza, osiguravajući da većina pokušaja bude neuspešna. Pa su tako Jevreji sa vlasništvom neto vrednosti preko 500.000 čehoslovačkih kruna uhapšeni u neuspelom pokušaju iznošenja kapitala.[51] [59]

Nijedna zemlja nije bila željna da prihvati jevrejske izbeglice, a uske granice koje je Ujedinjeno Kraljevstvo nametnulo (Bela knjiga 1939.) legalnoj emigraciji za Palestinu sprečavale su Jevreje da tamo potraže utočište. Bratislava je 1940. postala središte operativaca Aliyah Bet koji su organizovali ilegalnu imigraciju u Palestinu, od kojih je jedan, Aron Grinhut, pomogao da 1.365 slovačkih, čeških, mađarskih i austrijskih Jevreja emigriraju.

Početkom 1941. dalja emigracija bila je nemoguća; čak ni Jevrejima koji su dobili važeće američke vize nisu dozvoljene tranzitne vize kroz Nemačku. Ukupan broj slovačkih jevrejskih emigranata procenjuje se na 5.000 do 6.000.[73][74] Kako je 45.000 živelo u oblastima ustupljenim Mađarskoj,[73] [74] popis 1940. je utvrdio da je u slovačkoj državi živelo 89.000 Jevreja, 3,4 posto stanovništva.[75][76]

Pregled broja Jevreja proteranih od 4. do 5. 11. 1938. po okruzima Slovačke.[77]
Banovce nad Bebravou 62 16
Banska Bistrica 40 14
Banska Štiavnica 52 nepoznat broj
Bardejov 157 "skoro svi"
Bratislava (selo) 19
Bratislava (grad) 4000 Nepoznat broj
Brezno 37 20
Čadca 16 7
Dobšina nepoznat broj nepoznat broj
Dolnji Kubin nepoznat broj nepoznat broj
Gelnica 78 "skoro svi"
Giraltovce 69 nepoznat broj
Hlohovec 101 "skoro svi"
Hnuštja   (Rimavska Sobota) 1 osoba + 4 porodice nepoznat broj
Humenje 123 "skoro svi"
Ilava 30 nepoznat broj
Kežmarok 238 nepoznat broj
Kremnica 2 1
Krupina 32 3 +?
Kisucke Nove Mesto 0 0
Levoča 83 nepoznat broj
Lovinobanja (Lučenec) 1 nepoznat broj
Liptovski Mikulaš 70 33
Malacki 28 porodica 0
Martine 20 3
Medzila oko 20 porodica nepoznat broj
Michalovce 299 „Oko 250“
Plavi 78 5
Plavi kamen 8 0
Mijava nepoznat broj 1
Namestovo 33 33
Nova Bana 3 +? 0
Nitra 209 67
Nove Mesto nad Vahom 75 72
Pieštani 101 8 +?
Poprad 228 nepoznat broj
Prešov 197 nepoznat broj
Prievidza 10+? 4
Považska Bistrica 17 +? 7
Puchov 18 +? nepoznat broj
Pukanec nepoznat broj nepoznat broj
Revuca 41 nepoznat broj
Ružomberok 30 "Neki"
Sabinov 155 141
Senica 21 1
Sered nepoznat broj nepoznat broj
Skalica 22 0
Snina 99 nepoznat broj
Sobrance 102 +? 102
Ves 95 nepoznat broj
Spisska   Stara Ves 27 27
Stropkov 0 0
Topolčani 157 28 +?
Trebišov 0 0
Trenčin 84 nepoznat broj
Trnava 30 + 1 porodica 10
Trstena 23 nepoznat broj
Velika Bitka (sada Bitča) 8 nepoznat broj
Vranov nepoznat broj nepoznat broj
Zlate Moravce 83 8
Izabran nepoznat broj 4
Žilina 106 nepoznat broj

Epilog[uredi | uredi izvor]

Ova mapa prikazuje sve nemačke nacističke logore za istrebljenje (ili logore smrti), većinu velikih koncentracionih logora, radnih logora, zatvorskih logora, geta, glavne rute deportacije i mesta velikih masakra.

Ne radi se samo o tome da su deportacije bile okrutna, nehumana akcija ili oblik kolektivne kazne. Sprovođenje ovih deportacija   zahtevalo je direktni fanatizam jer su u to vreme deportacije vršene uglavnom u noći 4. na 5. novembar 1938. godine, a deportovani su i muškarci, žene (uključujući trudnice) i starci i deca, uključujući i novorođenčad.

S druge strane, sama ideja o izvozu dela (skoro 4%) tadašnjeg jevrejskog stanovništva iz Slovačke u povučena područja od strane Mađarske bila je ne samo antidemokratska, već u suštini sumnjiva. Zašto bi Mađarska pristala na takav postupak i na svoju teritoriju prihvatila deportovane ako nisu mađarski državljani?[78] Istovremeno, slovačka autonomna vlada nije racionalno gledala na činjenicu da su joj u to doba bila potrebna prevozna sredstva i organizaciono raspoređivanje administracije, policije ili vojske za evakuaciju okupiranih južnih teritorija.

Deportacija od strane Slovaka izazvala je i reakciju druge strane, pa su na mađarskoj strani sumnjali da slanje Jevreja ima suprotne namere. Mađarski izaslanik u Pragu napisao je u izveštaju od 1. oktobra 1938. godine:

Deportovani Jevreji poslati su da razviju snažnu propagandu za Čehoslovačku.[79]

Pod takvim utiskom početkom decembra 1938. godine, mađarske vlasti takođe su proterale nekoliko stotina Jevreja sa stranim državljanstvom, iako su čehoslovački Jevreji iz južne Slovačke de fakto tretirani kao mađarski državljani.

Veljki Kir u koji je deportovan veliki broj Jevreja

Slovačke vlasti su 8. decembra izdale još jednu naredbu da se deportacija Jevreja ne vrši masovno već od slučaja do slučaja i u skladu sa čehoslovačkim zakonom. Jevreje iz drugih zemalja (poput Poljske ili Češke) trebalo je vratiti kući, dok su Jevreji bez državljanstva bili zatvoreni u kampovima duž granice. Iako ove naredbe nisu bile izričite, podrazumevale su da će većini deportovanih Jevreja sa čehoslovačkim državljanstvom bude dozvoljen povratak kući. Posle ovoga, preostala deportovana lica su uglavnom bili bez državljanstva.[80]

U Veljkom Kiru ovo je sprovedeno početkom 12. decembra.[81] Dok je 19. decembra 118 deportovanih u Miloslavovu,[44] premešteno je u gostionicu Kuhmajkirer na periferiji Bratislave (u području Červenы Most [cs; sk]) i odatle u bivšu fabriku municije u Patronki, gde su i ostali (prema Aron Grunhutu) do deportacija 1942.[82]

Prema dokumentima Slovačke nacionalne arhive, mnogi Jevreji iz Miloslavova mogli su da emigriraju, a ostali su deportovani preko noći u Mađarsku u januaru 1939, kako bi se smanjio njihov broj.[44] Dana 21. februara 1939. godine iz Veljkog Kira je pušteno 158 Jevreja, ali nije jasno kada je logor zatvoren.[81]

Zajedno sa nemačkim Polenaktionom[44] i mađarskim proterivanjem Jevreja sa područja koja je anektirala 1938. godine,[80][82][83] slovačke deportacije bile su prve te vrste u srednjoj Evropi.[27][78]

Bilo je i proterivanja nakon anšlusa, aneksije Sudeta i Kristalnahta.[44][84]

Uplašeni deportacijom, mnogi slovački Jevreji pokušali su da emigriraju i sa sobom prenesu svoju imovinu u inostranstvo.[85] Preko zime su mnogi izbegli Jevreji iz Nemačke i Austrije uspeli da napuste zemlju.[27] Između decembra 1938. i februara 1939. godine, više od 2,25 miliona čehoslovačkih kruna ilegalno je prebačeno u Češku, Holandiju i Ujedinjeno Kraljevstvo; dodatni iznosi preneti su legalno.[85]

Deportacije su smanjile britanske investicije, povećavajući zavisnost Slovačke od nemačkog kapitala.[83]

Ove deportacije poslužile su kao generalna proba za deportacije koje će uslediti 1942. godine,[86] u kojima su dve trećine slovačkih Jevreja deportovane u geta i logore za istrebljenje u okupiranoj Poljskoj.[41]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Izraelski istoričar Ješajahu Jelinek smatra da je slovačko državno rukovodstvo (uključujući Tisa) bili „dobrovoljni asistent Hitlera“.[33]
    Nemačka istoričarka Tatjana Tonsmejer ne slaže se da je vlada Tiso bila marionetska država jer su slovačke vlasti često izbegavale sprovođenje mera koje su Nemci gurali kada takve mere nisu odgovarale slovačkim prioritetima. Prema nemačkoj istoričarki Barbari Hutzelmann, „Iako zemlja nije bila nezavisna, u punom smislu te reči, bilo bi previše pojednostavljeno gledati na ovu državu pod zaštitom Nemačke (SS) jednostavno kao na„ marionetski režim “.[34]
    Ivan Kamenec naglašava nemački uticaj na slovačku unutrašnju i spoljnu politiku i opisuje ga kao „nemački satelit“.[35]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ James Mace Ward, The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia, Holocaust and Genocide Studies 29, no. . 1 (2015): 76—108.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ Eduard Nižňanský and Veronika Slneková, ‘Die Deportationen der Juden in der Zeit des autonomen Landes Slowakei am 4./5. 11. 1938’, Bohemia 39, no. . 1 (1998): 33—51.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ a b v g Hutzelmann, Barbara (2018). "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933–1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933–1945] (in German). 13. Slowakei, Rumänien und Bulgarien. Munich: De Gruyter. 19. 3. 2018. str. 18. ISBN 978-3-11-049520-1. 
  4. ^ Ward 2013, str. 12
  5. ^ a b v Borský, Maroš (2005). Synagogue Architecture in Slovakia Towards Creating a Memorial Landscape of Lost Community (PDF) (PhD thesis). Center for Jewish Studies Heidelberg.
  6. ^ a b Lorman 2019, str. 47–48
  7. ^ a b Hutzelmann, Barbara. Einführung: Slowakei [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933–1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933–1945] (in German). 13. Slowakei, Rumänien und Bulgarien. Munich: De Gruyter. 19. 3. 2018. str. 18—19. ISBN 978-3-11-049520-1. 
  8. ^ Lorman 2019, str. 47–48.
  9. ^ Dojc & Krausová 2011
  10. ^ Nižňanský, Eduard (2014). „On Relations between the Slovak Majority and Jewish Minority During World War II”. Yad Vashem Studies. 42 (2): 47—90. 2018. ISSN 0084-3296. .
  11. ^ Láníček 2013, str. 35
  12. ^ a b Hutzelmann, Barbara (2018). "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933–1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933–1945] (in German). 13. Slowakei, Rumänien und Bulgarien. Munich: De Gruyter. 19. 3. 2018. str. 19. ISBN 978-3-11-049520-1. 
  13. ^ Láníček 2013, str. 6, 10.
  14. ^ a b v g d Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. str. 842. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  15. ^ Ward 2013, str. 19
  16. ^ a b Paulovičová, Nina (2013). "The "Unmasterable Past"? The Reception of the Holocaust in Postcommunist Slovakia". In Himka, John-Paul; Michlic, Joanna Beata (eds.). Bringing the Dark Past to Light. The Reception of the Holocaust in Postcommunist Europe. Lincoln: University of Nebraska Press. r. 5. Himka, John-Paul; Michlic, Joanna Beata (jul 2013). Bringing the Dark Past to Light: The Reception of the Holocaust in Postcommunist Europe. U of Nebraska Press. str. 549—590. ISBN 978-0-8032-2544-2. 
  17. ^ Ward 2013, str. 79
  18. ^ Ward 2013, str. 87
  19. ^ Láníček, Jan (2013). Czechs, Slovaks and the Jews, 1938–48: Beyond Idealisation and Condemnation. Czechs, Slovaks and the Jews, 1938-48: Beyond Idealisation and Condemnation. New York: Springer. 31. 5. 2013. str. 16—17. ISBN 978-1-137-31747-6. 
  20. ^ Kamenec 2011a, str. 179–180.
  21. ^ Kornberg 2015, str. 81–82.
  22. ^ Hutzelmann 2018, str. 23.
  23. ^ Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. str. 842—843. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  24. ^ Ward 2013, str. 161, 163, 166
  25. ^ Hutzelmann 2018, str. 20.
  26. ^ Nižňanský, Eduard; Rajcan, Vanda; Hlavinka, Ján (2018a). "Nováky". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Translated by Kramarikova, Marianna. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. str. 874—877. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  27. ^ a b v g Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. str. 18—45. ISBN 978-3-11-036500-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  28. ^ Paulovičová 2012, str. 91.
  29. ^ Ward 2013, str. 9.
  30. ^ Láníček 2013, str. 16–17.
  31. ^ a b v Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, str. 843.
  32. ^ Ward 2013, str. 184.
  33. ^ Lorman 2019, str. 312.
  34. ^ Hutzelmann 2016, str. 168.
  35. ^ Kamenec 2011a, str. 180–182.
  36. ^ a b v Kamenec 2011a, str. 184.
  37. ^ Ward 2013, str. 203.
  38. ^ Ward 2013, str. 216.
  39. ^ Kamenec 2011a, str. 184–185.
  40. ^ Ward 2013, str. 172, 216.
  41. ^ a b v g Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. str. 842—852. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  42. ^ Nina Paulovičová (2018). „Holocaust Memory and Antisemitism in Slovakia: The Postwar Era to the Present”. Antisemitism Studies. 2: 4—34. S2CID 165383570. doi:10.2979/antistud.2.1.02. 
  43. ^ Ward 2013
  44. ^ a b v g d Rajcan, Vanda (2018a). "Miloslavov". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. str. 871—873. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  45. ^ a b „No Man's Land in 1938. Deportation beyond the Bounds of Citizenship | Forum Historiae”. www.forumhistoriae.sk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-05. 
  46. ^ Židovské noviny, 1.12.1938, s.1. Článok  V mene ľudskosti!. Pozri aj článok V zemi nikoho od M.Jesenskej v Přítomnosti, dec.1938, s.828-9.
  47. ^ P.Heumos v svojej štúdii “Flüchtlingslager, Hilfsorganisationen, Juden im Niemaldsland. Zur Flüchtlings- und Emigrationsproblematik in der Tschechoslowakei im Herbst 1938” (In: Bohemia, 25, 1985, s.245-285)
  48. ^ ŠOKA Pezinok (so sídlom v Modre), fond Styčný dôstojník Bratislava 1938-39, kartón 1, č.j.64.
  49. ^ Ward 2013, str. 165
  50. ^ a b v g Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. str. 22. ISBN 978-3-11-036500-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  51. ^ a b v g d đ e Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, str. 844.
  52. ^ Hallon 2007, str. 149.
  53. ^ Kamenec 2011a, str. 188.
  54. ^ Legge 2018, str. 226.
  55. ^ Paulovičová 2013, str. 551–552.
  56. ^ Paulovičová 2018, str. 11.
  57. ^ Lorman 2019, str. 226.
  58. ^ Paulovičová 2018, str. 8.
  59. ^ a b v Ward 2015, str. 92. sfn greška: više ciljeva (3×): CITEREFWard2015 (help)
  60. ^ Frankl 2019, str. 97. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFrankl2019 (help)
  61. ^ Kubátová 2014, str. 506.
  62. ^ Sokolovič, Peter (2013). Hlinkova Garda 1938 – 1945 [Hlinka Guard 1938 – 1945] (PDF) (in Slovak). Hlinkova garda: 1938-1945. Bratislava: National Memory Institute. 2009. ISBN 978-80-89335-10-7. 
  63. ^ a b v g d đ Frankl, Michal (2019). „Země nikoho 1938. Deportace za hranice občanství”. Forum Historiae. 13: 92—115. S2CID 201508858. doi:10.31577/forhist.2019.13.1.7. 
  64. ^ Kubátová, Hana (2014). "Jewish Resistance in Slovakia, 1938–1945". In Henry, Patrick (ed.). Jewish Resistance Against the Nazis. Jewish Resistance Against the Nazis. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. 20. 4. 2014. str. 506. ISBN 978-0-8132-2589-0. 
  65. ^ a b v Sokolovič, Peter (2013). Hlinkova Garda 1938 – 1945 [Hlinka Guard 1938 – 1945] (PDF) (in Slovak). Bratislava: National Memory Institute. rr. 116–117. Sokolovič, Peter (2009). Hlinkova garda: 1938-1945. Ústav pamäti národa. ISBN 978-80-89335-10-7. 
  66. ^ Sokolovič, Peter (2013). Hlinkova Garda 1938 – 1945 [Hlinka Guard 1938 – 1945] (PDF) (in Slovak). Bratislava: National Memory Institute. rr.115. Sokolovič, Peter (2009). Hlinkova garda: 1938-1945. Ústav pamäti národa. ISBN 978-80-89335-10-7. 
  67. ^ Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. str. 26. ISBN 978-3-11-036500-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  68. ^ Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. str. 27. ISBN 978-3-11-036500-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  69. ^ Hallon 2007, str. 149–150.
  70. ^ Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. str. 23. ISBN 978-3-11-036500-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  71. ^ Ward 2015, str. 93. sfn greška: više ciljeva (3×): CITEREFWard2015 (help)
  72. ^ Johnson 2005, str. 316. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFJohnson2005 (help)
  73. ^ a b Ward, J. M. (2015). „The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia”. Holocaust and Genocide Studies. 29: 76—108. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcv004. 
  74. ^ a b Legge 2018, str. 227.
  75. ^ Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. str. 845. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  76. ^ Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, str. 845.
  77. ^ NIŽŇANSKÝ, Eduard. „PRVÉ DEPORTÁCIE ŽIDOV Z ÚZEMIA SLOVENSKA V NOVEMBRI 1938 A ÚLOHA JOZEFA FALÁTHA A ADOLFA EICHMANNA”. www.dejiny.sk. Pristupljeno 2021-05-05. 
  78. ^ a b Johnson, O. V. (2005). „Zidovska komunita na Slovensku medzi ceskoslovenskou parlamentnou demokraciou a slovenskym statom v stredoeuropskom kontexte, Eduard Niznansky (Presov, Slovakia: Universum, 1999), 292 pp., 200 crowns (Slovak)”. Holocaust and Genocide Studies. 19 (2): 314—317. doi:10.1093/hgs/dci033. 
  79. ^ LIPSCHER, L.: Židia v slovenskom štáte 1939-1945. Bratislava 1992, s.18
  80. ^ a b Frankl, Michal (2019). „Země nikoho 1938. Deportace za hranice občanství”. Forum Historiae. 13: 92—115. S2CID 201508858. doi:10.31577/forhist.2019.13.1.7. 
  81. ^ a b Rajcan, Vanda (2018b). "Veľký Kýr". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. str. 885—887. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  82. ^ a b Segal, Raz (2016). Genocide in the Carpathians: War, Social Breakdown, and Mass Violence, 1914-1945. Genocide in the Carpathians: War, Social Breakdown, and Mass Violence, 1914-1945. Stanford: Stanford University Press. 18. 5. 2016. ISBN 978-0-8047-9897-6. 
  83. ^ a b Ward, J. M. (2015). „The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia”. Holocaust and Genocide Studies. 29: 76—108. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcv004. 
  84. ^ Osterloh, Jörg (2015). "Sudetenland". In Gruner, Wolf; Osterloh, Jörg (eds.). The Greater German Reich and the Jews: Nazi Persecution Policies in the Annexed Territories 1935–1945War and Genocide. Translated by Heise, Bernard. The Greater German Reich and the Jews: Nazi Persecution Policies in the Annexed Territories 1935-1945. New York: Berghahn Books. januar 2015. str. 75—76. ISBN 978-1-78238-444-1. 
  85. ^ a b Hallon, Ľudovít (2007). „Aryanization in Slovakia 1939-1945”. Acta Oeconomica Pragensia. 15 (7): 148—160. ISSN 1804-2112. doi:10.18267/j.aop.187. 
  86. ^ Johnson, O. V. (2005). „Zidovska komunita na Slovensku medzi ceskoslovenskou parlamentnou demokraciou a slovenskym statom v stredoeuropskom kontexte, Eduard Niznansky (Presov, Slovakia: Universum, 1999), 292 pp., 200 crowns (Slovak)”. Holocaust and Genocide Studies. 19 (2): 314—317. doi:10.1093/hgs/dci033. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dojc, Yuri; Krausová, Katya (2011). Last Folio: Textures of Jewish Life in Slovakia. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-22377-7. 
  • Láníček, Jan (2013). Czechs, Slovaks and the Jews, 1938–48: Beyond Idealisation and Condemnation. New York: Springer. str. 35. ISBN 978-1-137-31747-6. 
  • Lorman, Thomas (2019). The Making of the Slovak People's Party: Religion, Nationalism and the Culture War in Early 20th-Century Europe. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-350-10938-4. 
  • Ward, James Mace (2013). Priest, Politician, Collaborator: Jozef Tiso and the Making of Fascist Slovakia. Ithaca: Cornell University Press. str. 12. ISBN 978-0-8014-6812-4. 
  • Nižňanský, Eduard (1998). "Deportácie Židov v novembri 1938 zo Slovenska v hláseniach styčných dôstojníkov". Studia Historica Nitriensia (in Slovak). 7: 259–285. ISBN 80-8050-227-7.
  • Nižňanský, Eduard (1999). "Prvé deportácie židov z územia Slovenska v novembri 1938 a úloha Jozefa Falátha a Adolfa Eichmanna" [The First Deportation of Jews from Slovakia in November 1938 and the Role of Jozef Faláth and Adolf Eichmann]. Židovská komunita na Slovensku medzi československou parlamentnou demokraciou a slovenským štátom v stredoeurópskom kontexte [The Jewish Community in Slovakia between Czechoslovak Parliamentary Democracy and the Slovak State in the Central European Context] (in Slovak). Prešov: Universum. ISBN 978-80-967753-3-0.
  • NIŽÒANSKÝ, E. (1999). Židovská komunita na Slovensku medzi èeskoslovenskou parlamentnou demokraciou a slovenským štátom v stredoeurópskom kontexte. Pre- šov : Universum, 1999.
  • NIŽÒANSKÝ, E. (2001). Holokaust na Slovensku. Obdobie autonómie (6. 10. 1938–14. 3. 1939) – Dokumenty. Bratislava : 2001.
  • NIŽÒANSKÝ, E.; KAMENEC, I. (2003). Holokaust na Slovensku, 2., Prezident, vláda, Snem SR, Štátna rada o idovskej otázke (1939–1945). Zvolen – Bratislava : Nadácia Milana Šimeèku; idovská náboenská obec, 2003.
  • NIŽÒANSKÝ, E. (2003). Holokaust na Slovensku, 4., Dokumenty nemeckej proveniencie (1939–1945). Zvolen – Bratislava : Klemo, Nadácia Milana Šimeèku, Židovská náboenská obec, 2003.
  • NIŽÒANSKÝ, E.; BAKA, I.; KAMENEC, I. (2004). Holokaust na Slovensku, 5., idovské pracovné tábory a strediská na Slovensku 1938–1944. Zvolen – Bratislava :Klemo, Nadácia Milana Šimeèku, Židovská náboenská obec, 2004.
  • KAMENEC, I.(1991). Po stopách tragédie. Bratislava : Archa, 1991.
  • JANÈÍK, D.; KUBÙ, E. (2005). „Arizace“ a arizátoøi. Drobný a støední idovský majetek v úvìrech Kreditanstalt der Deutschen (1939–1945). Praha : Karolinum, 2005.
  • JAMES, H. (2001). Die Deutsche Bank und Arisierung. München : Beck, 2001.
  • ZIEGLER, D. (2006). Die Dresdner Bank und die deutschen Juden. München, Oldenburg : 2006.
  • WIXFORTH, H. (ed.) (2006). Die Expansion der Dresdner Bank im Europa. München, Oldenburg : 2006.
  • LIPTÁK, ¼. (1960). Ovládnutie slovenského priemyslu nemeckým kapitálom. Bratislava : Vydavate¾stvo Slovenskej akadémie vied, 1960.
  • CAMBEL, S. (1996). Slovenská dedina 1938–1944 Bratislava:Slovak Academic Press, 1996.

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Депортације_Јевреја_из_Словачке_1938.&oldid=27867550”