Decenija

Za druga značenja pogledajte stranicu Decenija (višeznačna odrednica).

Decenija ili desetleće (od grčkog deka (δέκα [déka] — deset; dok je desetleće nastalo kombinovanjem reči deset i leto, što je arhaičan izraz za godinu) vremenski je interval koji traje 10 godina.

Desetleće može biti bilo koji period od deset godina, ali je ipak odomaćeno da se godine računaju od prve pa do desete. Tako imamo da se za godine u rasponu od 1. do 10. kaže da su prva decenija, od 1901. do 1910. su prva decenija dvadesetog veka, a od 2001. do 2010. prva decenija trećeg milenijuma. Ovo stoga što nije postojala nulta godina.

Pored ovih, ponekad se koristi izraz dekada. Međutim, dekada je period od deset dana. U francuskom revolucionarnom kalendaru je dekada od deset dana bila zamena za sedmicu.

Upotreba

Svaki period od deset godina je „decenija“. Na primer, izjava da je „tokom svoje poslednje decenije Mocart istraživao hromatsku harmoniju do stepena retkog u to vreme“ samo se odnosi na poslednjih deset godina života Volfganga Amadeusa Mocarta bez obzira na to koje su kalendarske godine obuhvaćene. Takođe, 'prva decenija' života osobe počinje na dan njenog rođenja i završava se na kraju njene 10. godine života kada navršava 10. rođendan; druga decenija života počinje sa njihovom 11. godinom života (tokom koje se obično još uvek naziva „10”) i završava se na kraju njihove 20. godine života, na njihov 20. rođendan; slično tome, treća decenija života, kada je neko u dvadesetim godinama, počinje sa 21. godinom života, i tako dalje, sa narednim decenijama života na sličan način opisanim pozivanjem na desetine cifre starosti.

0-9 decenija

Najrasprostranjeniji metod za denominaciju decenija je grupisanje godina na osnovu njihovih zajedničkih desetica, od godine koja se završava na 0 do godine koja se završava na 9 – na primer, period od 1960. do 1969. je 1960-e, a period od 1990. do 1999. su 1990-e godine. Ponekad se pominje samo deo desetice (’60-e ili šezdesete, i ’90-e ili devedesete), iako to može ostaviti nejasnoće na koji vek se misli. Međutim, ovaj metod grupisanja decenija ne može se primeniti na deceniju koja je neposredno prethodila 10. godini, jer nije bilo godine 0.

Naročito u 20. veku, decenije od 0 do 9 počele su da se pominju sa povezanim nadimcima, kao što su „svinging siktis“ (1960-ih), „ratne četrdesete“ (1940-e i „roaring tventis“ (1920-e). Ova praksa se povremeno primenjuje i na decenije ranijih vekova; na primer, pozivajući se na 1890-e kao na „gej devedesete” ili „nestašne devedesete”.

1-do-0 decenija

Ređi pristup grupiše godine od početka nove kalendarske ere, ali se često predstavlja koristeći „gospodnje“, da bi se označile uzastopne decenije od godine koja se završava na 1 do godine koja se završava na 0, sa godinama 1–10 opisanim kao „prva decenija“, godinama 11–20 „druga decenija“ i tako dalje; kasnije decenije se češće opisuju kao „N-ta decenija M-tog veka“ (koristeći striktno tumačenje 'veka'). Na primer, „druga decenija 12. veka“. (sic); „Poslednja decenija tog veka“; „1. decenija 16. veka“; „treća decenija 16. veka“; „prva decenija 18. veka“. Ovo decenijsko grupisanje se takođe može eksplicitno identifikovati; na primer, „1961–1970“; „2001–2010“; „2021–2030“. Kalendarska era pre nove ere završila se sa 1. godinom pre nove ere, a kalendarska era nove ere počela je sledeće godine, 1. nove ere. Nije bilo godine 0.

Upoređene metode upotrebe

Godina	1	2	3	...	9	10	11	12	...	19	20	...	2000	2001	2002	...	2009	2010	2011	2012	...	2019	2020	2021	2022	...	2029	2030
0-do-9 dekade	0-e					10-e					...		2000-e					2010-e					2020-e					...
1-do-0 dekade	1. decenija 1. veka						2. decenija 1. veka					...		1. decenija 21. veka					2. decenija 21. veka					3. decenija 21. veka

Javna upotreba dve metode

Anketa YouGov-a sprovedena je 2. decembra 2019. godine, u kojoj su 13.582 odrasle osobe u Sjedinjenim Državama pitane: „Šta mislite kada će naredna decenija početi i završiti se?“ Rezultati su pokazali da je 64% odgovorilo da će „sledeća decenija“ početi 1. januara 2020. i završiti se 31. decembra 2029. (metod od 0 do 9); 17% je odgovorilo da će „sledeća decenija“ početi 1. januara 2021. i završiti se 31. decembra 2030. (metoda 1 prema 0); 19% je odgovorilo da ne zna.

Vidi još

• Godina
• Vek
• Milenijum

Literatura

• 1837 HALLAM Hist. Lit. I. i. 19. The Compact Edition of the Oxford English Dictionary. 
• Barbour, Julian (1999). The End of Time: The Next Revolution in Our Understanding of the Universe. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514592-2. 
• Craig Callendar, Introducing Time, Icon Books, 2010, ISBN 978-1-84831-120-6
• Das, Tushar Kanti (1990). The Time Dimension: An Interdisciplinary Guide. New York: Praeger. ISBN 978-0-275-92681-6.  – Research bibliography
• Davies, Paul (1996). About Time: Einstein's Unfinished Revolution. New York: Simon & Schuster Paperbacks. ISBN 978-0-684-81822-1. 
• Feynman, Richard (1994) [1965]. The Character of Physical Law. Cambridge (Mass): The MIT Press. str. 108–126. ISBN 978-0-262-56003-0. 
• Galison, Peter (1992). Einstein's Clocks and Poincaré's Maps: Empires of Time. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-02001-4. 
• Benjamin Gal-Or, Cosmology, Physics and Philosophy, Springer Verlag, 1981, 1983, 1987, ISBN 0-387-90581-2.
• Charlie Gere, (2005) Art, Time and Technology: Histories of the Disappearing Body, Berg
• Highfield, Roger (1992). Arrow of Time: A Voyage through Science to Solve Time's Greatest Mystery. Random House. ISBN 978-0-449-90723-8. 
• Landes, David (2000). Revolution in Time. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00282-1. 
• Lebowitz, Joel L. (2008). „Time's arrow and Boltzmann's entropy”. Scholarpedia. 3 (4): 3448. Bibcode:2008SchpJ...3.3448L. doi:10.4249/scholarpedia.3448 . 
• Mermin, N. David (2005). It's About Time: Understanding Einstein's Relativity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12201-4. 
• Morris, Richard (1985). Time's Arrows: Scientific Attitudes Toward Time. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-61766-0. 
• Penrose, Roger (1999) [1989]. The Emperor's New Mind: Concerning Computers, Minds, and the Laws of Physics. New York: Oxford University Press. str. 391—417. ISBN 978-0-19-286198-6. Arhivirano iz originala 26. 12. 2010. g. Pristupljeno 9. 4. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Price, Huw (1996). Time's Arrow and Archimedes' Point. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511798-1. Pristupljeno 9. 4. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Reichenbach, Hans (1999) [1956]. The Direction of Time. New York: Dover. ISBN 978-0-486-40926-9. 
• Rovelli, Carlo (2006). What is time? What is space?. Rome: Di Renzo Editore. ISBN 978-88-8323-146-9. Arhivirano iz originala 27. 1. 2007. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rovelli, Carlo (2018). The Order of Time. New York: Riverhead. ISBN 978-0735216105. 
• Stiegler, Bernard, Technics and Time, 1: The Fault of Epimetheus
• Roberto Mangabeira Unger and Lee Smolin, The Singular Universe and the Reality of Time, Cambridge University Press, 2014, ISBN 978-1-107-07406-4.
• Whitrow, Gerald J. (1973). The Nature of Time. Holt, Rinehart and Wilson (New York). 
• Whitrow, Gerald J. (1980). The Natural Philosophy of Time. Clarendon Press (Oxford). 
• Whitrow, Gerald J. (1988). Time in History. The evolution of our general awareness of time and temporal perspective. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285211-3. 
• Taff, Lawrence G. (1985). Celestial Mechanics: A Computational Guide for the Practitioner. New York: John Wiley & Sons. str. 103. ISBN 978-0-471-89316-5. 
• U.S. Naval Observatory Nautical Almanac Office and Her Majesty's Nautical Almanac Office (2010). Astronomical Almanac for the year 2011. Washington: U.S. Government Printing Office. str. C2, L8. 
• Astronomical Almanac for the Year 2011. Washington and Taunton: U.S. Government Printing Office and the U.K. Hydrographic Office. 2009. str. M18 (Glossary). Arhivirano iz originala 19. 08. 2017. g. Pristupljeno 25. 07. 2017. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated izd.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 

Spoljašnje veze

• Definition from Etymology Online
• Different systems of measuring time
• Time in the Internet Encyclopedia of Philosophy, by Bradley Dowden.
• Le Poidevin, Robin (zima 2004). „The Experience and Perception of Time”. Ur.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 9. 4. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)