Dečansko pitanje (knjiga)
| Dečansko pitanje | |
|---|---|
 Korice knjige Dečansko pitanje, 2007. godina | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Dušan T. Bataković |
| Zemlja | SFR Jugoslavija |
| Jezik | Srpski |
| Žanr / vrsta dela | stručna monografija |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Prosveta |
| Datum | 1989. |
Dečansko pitanje je stručna monografija Dušana T. Batakovića, objavljena 1989. godine u izdanju Prosvete iz Beograda.[1]
O autoru
[uredi | uredi izvor]Dušan T. Bataković (1957—2017) je bio istoričar i diplomata, direktor Balkanološkog instituta SANU, nekadašnji ambasador u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj, savetnik predsednika Srbije, član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije, šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu.[2] Bio je član Svetske akademije umetnosti i nauke, sa sedištem u Cirihu, potpredsednik svetske Asocijacije za balkanološke studije sa sedištem u Bukureštu, predsednik Nacionalnog komiteta AIESEE za Srbiju.[3]
Završio je studije istorije na Filozofskom fakultetu 1982. i magistrirao 1988, a doktorirao je 1996. godine na Sorboni u Parizu.[3]Bataković je autor, koautor i priređivač dvadesetak knjiga i preko 170 članaka i studija na srpskom, francuskom i engleskom jeziku. Knjige su mu prevođene na ruski, rumunski, korejski i albanski jezik. Za zasluge u naučnom radu odlikovan je francuskim ordenom Akademske palme u rangu oficira (2010).[3]
O knjizi
[uredi | uredi izvor]Monografija Dečansko pitanje se bavi o važnom diplomatskom pitanju s početka 20. veka, o sporu nastalom oko Manastira Dečana. Autor je uzornom, detaljnom analizom pojava i ličnosti, osvetlio sve pojave sukoba ruskih kaluđera iz skita Sv. Jovana Zlatoustog u Sv. Gori, sa narodom u Metohiji i srpskim sveštenstvom u eparhiji rasko-prizrenskoj. Taj sukob je, potom prerastao u diplomatski spor između Kraljevine Srbije i carske Rusije.[4]
Dečansko pitanje je temeljna istorijska knjiga, pisana u svrhu istine i samo istine, ali kao posledica odbrane Kosova i Metohije, za spas Srbije i sopstvene duše.[5]
U prvom poglavlju knjige koji nosi naziv Visoki Dečani autor je citirao Mirjanu Šakotu (Manastir Dečani, 1978, Beograd):
| „ | ... Svi putopisci koji su pohodili zadužbinu Stefana Dečanskog, ostajali su zadivljeni njenom lepotom – jedni skladom arhitekture i očuvanošću živopisa, drugi lepotom ikona, skulpturalnih ukrasa, bogatstvom riznice i brojem iluminarnih rukopisa. Jedan anonimni Beograđanin je još u 15. stoleću opisao čudesnu lepotu Dečana: "Stefan Uroš III koga i Dečanski nazivamo, sazida crkvu prekrasnu Sv. Vaznesenja na reci Bistrici, na Dečanima. Svaku misao prevazilazi lepotom crkva njegova, mramorjem i veličinom i različitim likovima, zašta nije dovoljna godina da se ispriča, a izgled crkve vid i oči koje gledaju umara, od silne svetlosti mramora kao neka zvezda Danica koja izjutra sija.[6] | ” |
U uvodnim poglavljima knjiga hronološki prati život dečanskog bratstva, u zbivanjima koja su nakon Istočne krize (1875—1878) određivala i sudbinu manastira i naroda u Staroj Srbiji, da bi potom detaljnije bili ispitani događaji iz istorije manastira koji su prouzrokovali dolazak ruskih kaluđera u Visoke Dečane. U drugom delu, razvoj samog dečanskog pitanja autor je prikazao u tri problemske ravni, u tri događajna sloja: na diplomatskom planu, na terenu - u samoj Metohiji, i preko odjeka u Srbiji.[6]
Najznačajnija građa koja je autoru poslužila za nastanak ove knjige je pronađena u fondovima Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije, posebno u fondovima političkog i prosvetno-političkog odeljenja, konzulata u Prištini i carigradskog poslanstva, Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Poslužila je potom i nevelika građa iz samog manastira Visoki Dečani. Korišćena je i ruska građa koja se nalazi u fondu Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije, Arhivu Srbije, Arhivu manastira Hilandara na Svetoj Gori, Državni arhiv u Beču, Diplomatski arhiv Ministarstva inostranih spoljnih poslova Francuske u Parizu. Tu su i originalni dnevnici ruskih kaluđera, zbornici domaće diplonmatske građe, beogradska štampa tog perioda, itd.[6]
Monografija Dečansko pitanje je rađena u okviru naučnog projekta u Istorijskom institutu u Beogradu, nastala iz magistarskog rada koji je pod naslovom Dečansko pitanje 1903-1911. odbranjen 29. aprila 1988. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu.[6]
Sadržaj
[uredi | uredi izvor]Knjiga sadrži sledeće celine i poglavlja:[6]
- Visoki Dečani
- Kult svetga kralja
- U razdoblju nacionalne obnove
- Između Arbanasa, Porte, Srbije i Austro-Ugarske
- Arbanaška liga
- Arbanasi pod zaštitom sultana
- Diplomatska akcija Srbije
- Prevlast uticaja Austro-Ugarske
- Sukob interesa Austro-Ugarske i Srbije
- Kriza u manastiru
- Joanikije
- Akcija mitropolita Nićifora
- Opsada Dečana
- Rusko posredovanje
- Predaja uprave ruskim kaluđerima
- Zamisao o dovođenju ruskih keliota u Dečane
- Pregovori i sklapanje ugovora
- Početak rada ruskih keliota u Dečanima
- Otvaranje srpsko-ruskog spora
- Sporazum Grujić-Zinovjev
- Neposredni pregovori s ruskim kaluđerima
- Hilandar i pitanje skita
- Zvanični srpsko-ruski pregovori
- Odjek u Srbiji
- Pitanje odgovornosti
- Debata u Skupštini
- Odbrana Svetislava Simića
- Apel vladike Save Dečanca
- Metohija - težište sukoba
- Zaoštravanje sukoba
- Stav mitropolita Nićifora
- Proruska agitacija u Pećkoj nahiji
- Sukobi i nasilja
- Predlozi konzula Tuholke
- Mitropolitove inicijative
- U sklopu novih odnosa na Balkanu
- Pokušaj smenjivanja ruskog igumana
- Ponuda Arbanasa
- Pritisci ruske diplomatije
- Predlog Stojana Novakovića
- Inicijativa Milana Rakića
- Dečanska komisija
- Gledište srpske vlade
- Ruski odgovor
- Svedočenje Gavrila Dražića i nova kampanja
- Odbrana Jovana M. Jobvanovića
- Nesporazumi i nesuglasice
Ostavka mitropolita Nićifora
- Epilog
- The Dečani Question
- Zaključak
- Prilozi
- 1. Popis bratstva Visokih Dečana
- 2. Memoar Save Dečanca o Visokim Dečanima 1890. godine
- 3. Predstavka žičkog episkopa Save o Visokim Dečanima 1909. godine
- 4. Dečani u Velikom ratu - jedan izveštaj
- 5. Izveštaj Koste Pećanca o oslobađanju Metohije 1918. godine
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Dečansko pitanje”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 16. 6. 2023.
- ^ „Preminuo Dušan Bataković”. rts.rs. Pristupljeno 16. 6. 2023.
- ^ a b v „Dušan Bataković”. prometej.rs. Pristupljeno 16. 6. 2023.
- ^ „DEČANSKO PITANJE”. makart.rs. Pristupljeno 16. 6. 2023.
- ^ „Dečansko pitanje”. knjizara.com. Pristupljeno 16. 6. 2023.
- ^ a b v g d Bataković, Dušan T. (1989). Dečansko pitanje. Beograd: Prosveta. str. 5—22, 327—331, 353—355.
