Pređi na sadržaj

Dečansko pitanje (knjiga)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dečansko pitanje
Korice knjige Dečansko pitanje, 2007. godina
Nastanak i sadržaj
AutorDušan T. Bataković
ZemljaSFR Jugoslavija
JezikSrpski
Žanr / vrsta delastručna monografija
Izdavanje
IzdavačProsveta
Datum1989.

Dečansko pitanje je stručna monografija Dušana T. Batakovića, objavljena 1989. godine u izdanju Prosvete iz Beograda.[1]

O autoru

[uredi | uredi izvor]

Dušan T. Bataković (1957—2017) je bio istoričar i diplomata, direktor Balkanološkog instituta SANU, nekadašnji ambasador u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj, savetnik predsednika Srbije, član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije, šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu.[2] Bio je član Svetske akademije umetnosti i nauke, sa sedištem u Cirihu, potpredsednik svetske Asocijacije za balkanološke studije sa sedištem u Bukureštu, predsednik Nacionalnog komiteta AIESEE za Srbiju.[3]

Završio je studije istorije na Filozofskom fakultetu 1982. i magistrirao 1988, a doktorirao je 1996. godine na Sorboni u Parizu.[3]Bataković je autor, koautor i priređivač dvadesetak knjiga i preko 170 članaka i studija na srpskom, francuskom i engleskom jeziku. Knjige su mu prevođene na ruski, rumunski, korejski i albanski jezik. Za zasluge u naučnom radu odlikovan je francuskim ordenom Akademske palme u rangu oficira (2010).[3]

O knjizi

[uredi | uredi izvor]

Monografija Dečansko pitanje se bavi o važnom diplomatskom pitanju s početka 20. veka, o sporu nastalom oko Manastira Dečana. Autor je uzornom, detaljnom analizom pojava i ličnosti, osvetlio sve pojave sukoba ruskih kaluđera iz skita Sv. Jovana Zlatoustog u Sv. Gori, sa narodom u Metohiji i srpskim sveštenstvom u eparhiji rasko-prizrenskoj. Taj sukob je, potom prerastao u diplomatski spor između Kraljevine Srbije i carske Rusije.[4]

Dečansko pitanje je temeljna istorijska knjiga, pisana u svrhu istine i samo istine, ali kao posledica odbrane Kosova i Metohije, za spas Srbije i sopstvene duše.[5]

U prvom poglavlju knjige koji nosi naziv Visoki Dečani autor je citirao Mirjanu Šakotu (Manastir Dečani, 1978, Beograd):

U uvodnim poglavljima knjiga hronološki prati život dečanskog bratstva, u zbivanjima koja su nakon Istočne krize (1875—1878) određivala i sudbinu manastira i naroda u Staroj Srbiji, da bi potom detaljnije bili ispitani događaji iz istorije manastira koji su prouzrokovali dolazak ruskih kaluđera u Visoke Dečane. U drugom delu, razvoj samog dečanskog pitanja autor je prikazao u tri problemske ravni, u tri događajna sloja: na diplomatskom planu, na terenu - u samoj Metohiji, i preko odjeka u Srbiji.[6]

Najznačajnija građa koja je autoru poslužila za nastanak ove knjige je pronađena u fondovima Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije, posebno u fondovima političkog i prosvetno-političkog odeljenja, konzulata u Prištini i carigradskog poslanstva, Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Poslužila je potom i nevelika građa iz samog manastira Visoki Dečani. Korišćena je i ruska građa koja se nalazi u fondu Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije, Arhivu Srbije, Arhivu manastira Hilandara na Svetoj Gori, Državni arhiv u Beču, Diplomatski arhiv Ministarstva inostranih spoljnih poslova Francuske u Parizu. Tu su i originalni dnevnici ruskih kaluđera, zbornici domaće diplonmatske građe, beogradska štampa tog perioda, itd.[6]

Monografija Dečansko pitanje je rađena u okviru naučnog projekta u Istorijskom institutu u Beogradu, nastala iz magistarskog rada koji je pod naslovom Dečansko pitanje 1903-1911. odbranjen 29. aprila 1988. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu.[6]

Sadržaj

[uredi | uredi izvor]

Knjiga sadrži sledeće celine i poglavlja:[6]

  • Visoki Dečani
    • Kult svetga kralja
    • U razdoblju nacionalne obnove
  • Između Arbanasa, Porte, Srbije i Austro-Ugarske
    • Arbanaška liga
    • Arbanasi pod zaštitom sultana
    • Diplomatska akcija Srbije
    • Prevlast uticaja Austro-Ugarske
    • Sukob interesa Austro-Ugarske i Srbije
  • Kriza u manastiru
    • Joanikije
    • Akcija mitropolita Nićifora
    • Opsada Dečana
    • Rusko posredovanje
    • Predaja uprave ruskim kaluđerima
    • Zamisao o dovođenju ruskih keliota u Dečane
    • Pregovori i sklapanje ugovora
    • Početak rada ruskih keliota u Dečanima
  • Otvaranje srpsko-ruskog spora
    • Sporazum Grujić-Zinovjev
    • Neposredni pregovori s ruskim kaluđerima
    • Hilandar i pitanje skita
    • Zvanični srpsko-ruski pregovori
    • Odjek u Srbiji
    • Pitanje odgovornosti
    • Debata u Skupštini
    • Odbrana Svetislava Simića
    • Apel vladike Save Dečanca
    • Metohija - težište sukoba
    • Zaoštravanje sukoba
    • Stav mitropolita Nićifora
    • Proruska agitacija u Pećkoj nahiji
    • Sukobi i nasilja
    • Predlozi konzula Tuholke
    • Mitropolitove inicijative
  • U sklopu novih odnosa na Balkanu
    • Pokušaj smenjivanja ruskog igumana
    • Ponuda Arbanasa
    • Pritisci ruske diplomatije
    • Predlog Stojana Novakovića
    • Inicijativa Milana Rakića
    • Dečanska komisija
    • Gledište srpske vlade
    • Ruski odgovor
    • Svedočenje Gavrila Dražića i nova kampanja
    • Odbrana Jovana M. Jobvanovića
    • Nesporazumi i nesuglasice

Ostavka mitropolita Nićifora

  • Epilog
  • The Dečani Question
  • Zaključak
  • Prilozi
    • 1. Popis bratstva Visokih Dečana
    • 2. Memoar Save Dečanca o Visokim Dečanima 1890. godine
    • 3. Predstavka žičkog episkopa Save o Visokim Dečanima 1909. godine
    • 4. Dečani u Velikom ratu - jedan izveštaj
    • 5. Izveštaj Koste Pećanca o oslobađanju Metohije 1918. godine

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Dečansko pitanje”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 16. 6. 2023. 
  2. ^ „Preminuo Dušan Bataković”. rts.rs. Pristupljeno 16. 6. 2023. 
  3. ^ a b v „Dušan Bataković”. prometej.rs. Pristupljeno 16. 6. 2023. 
  4. ^ „DEČANSKO PITANJE”. makart.rs. Pristupljeno 16. 6. 2023. 
  5. ^ „Dečansko pitanje”. knjizara.com. Pristupljeno 16. 6. 2023. 
  6. ^ a b v g d Bataković, Dušan T. (1989). Dečansko pitanje. Beograd: Prosveta. str. 5—22, 327—331, 353—355. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]