Pređi na sadržaj

Dejan Cukić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejan Cukić
Dejan Cukić početkom 2000-ih
Lični podaci
Datum rođenja(1959-11-04)4. novembar 1959. (65 god.)
Mesto rođenjaBeograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
ObrazovanjeEkonomski fakultet u Beogradu
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Zanimanjemuzičar · novinar · publicista · pisac · prevodilac · radijski i TV voditelj
Porodica
SupružnikMilica Cukić (v. 1988)
Deca2
Muzički rad
Aktivni period1978—danas
Žanrnovi talas · pank rok · pop rok
Instrumentvokal · gitara
Izdavačka kućaPGP RTS · Komuna · W.I.T. · RTV BK Telecom · Multimedia Records · Lampshade Media
Bivši član grupeBajaga i instruktori · Bulevar · YU rok misija
Diskografija
Kalendar
(2002) 		Ubrzanje!
(2008) 		Ulica bez brojeva
(2019)
Dejan Cukić na koncertu u Nišu, početkom 2000-tih

Dejan Cukić (Beograd, 4. novembar 1959) srpski je muzičar, novinar, publicista, pisac i prevodilac.

Muzička karijera

[uredi | uredi izvor]

Muzičku karijeru je započeo u grupi Dizel. Nakon napuštanja Dizela došao je u grupu Tilt, a zatim u Bulevar, gde je snimio dva studijska albuma. Po raspadu grupe postao je član sastava Bajaga i instruktori, zajedno sa kolegom iz Bulevara, gitaristom Nenadom Stamatovićem. Tu je ostao sve do objavljivanja albuma Jahači magle (1987), kada je osnovao svoju novu grupu — Spori ritam bend.[1]

Riblja čorba je u aprilu 1999, u vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, snimila pesmu Samo sloga Srbina spašava, u kojoj su gostovali Cukić, Momčilo Bajagić, Zvonimir Đukić, Đorđe David i Nele Karajlić.[2][3] Cukić je bio jedan od muzičara koji su zajednički snimili pesmu Kuća heroja, himnu sportista koji su predstavljali Srbiju na Letnjim olimpijskim igrama 2016. godine.[4]

Slušaoci Radio Beograda 202 su u leto 2011. godine, u okviru emisije PGP na 202, Cukićevu obradu Azrine numere A šta da radim izabrali za jednu od 60 najboljih pesama koje je PGP RTB/PGP RTS objavio tokom prvih šest decenija postojanja.[5] Pesma Ruža ispod pepela našla se na 63. mestu top-liste 100 najboljih jugoslovenskih rok balada, koju je 2016. godine priredio Balkanrok.[6]

Novinarska karijera

[uredi | uredi izvor]

Štampani mediji

[uredi | uredi izvor]

Po raspadu Bulevara počeo je da se bavi rok-novinarstvom za Politikin časopis Rok 82 (kasnije Rok). Uradio je veliki broj intervjua sa svetskim rok-zvezdama: Dire Straits, Uriah Heep, Saxon, Tina Tarner, Sting, Kim Vajld su najpoznatije od njih. Bio je jedan od urednika časopisa Žica (izlazio tokom 2001). Redovno piše za Politikin Zabavnik.

Radio i televizija

[uredi | uredi izvor]

Od 2014. godine je scenarista RTS-ove muzičke emisije Tri boje zvuka, nastale po uzoru na BBC-jev serijal Kasno uveče sa Džulsom Holandom. Autorskoj ekipi emisije Cukić se priključio nakon pete snimljene epizode, a glavni zadatak mu je da voditeljima priprema materijal za najave i razgovore sa gostima.[7]

Od 5. oktobra 2020. na Radio Beogradu 202 uređuje i vodi muzičku emisiju Ode ponedeljak!, koja je na programu svakog ponedeljka u ponoć.[8]

Književna karijera

[uredi | uredi izvor]

Godine 2001. je objavio knjigu Muzika je najbolja — lik i delo Frenka Vinsenta Zape Mlađeg, a 2007. knjigu 45 obrtaja — priče o pesmama, skup tekstova koje je objavio u Zabavniku.

Autor je monografije priređene povodom sedam decenija postojanja Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije.[9]

Ostalo

[uredi | uredi izvor]

Cukić je glumački debi imao 1986. godine, kada je tumačio je jednu od glavnih uloga u TV drami Poslednja priča, po scenariju Davida Albaharija i u režiji Miloša Pavlovića. Za potrebe te drame snimio je pesmu Kako te želim, za koju je i napisao muziku na tekst Momčila Bajagića.[1][10] Učestvovao je u televizijskoj rok opereti Kreatori i kreature, koju je komponovao Vladimir Milačić. Ova opereta, čiji je reditelj Milutin Petrović, premijerno je emitovana 1. maja 1988. na Televiziji Beograd.[11] U okviru TV programa za doček 1991. godine, pojavio se u mjuziklu Ljubav je hleb sa devet kora, koji je režirao Stanko Crnobrnja.[12] Glumio je dirigenta u 46. epizodi TV serije Andrija i Anđelka, premijerno prikazanoj u maju 2016. godine.[13]

Učestvovao je i u rijaliti-programu Dvor, koji se početkom 2011. emitovao na TV Pink.[14]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Cukić je pohađao Ekonomski fakultet u Beogradu, ali ga nije završio.[15] U mladosti je trenirao košarku u Radničkom i Crvenoj zvezdi.[16] Izjašnjava se kao navijač Zvezde.[17]

Od 29. juna 1988. je u braku sa istoričarkom umetnosti Milicom Cukić i imaju dvoje dece — sina Aleksu i ćerku Anu. Supruzi je i posvetio pesmu Mokre ulice, koju je napisao u saradnji sa Branimirom Štulićem.[18][19]

Zanimljivosti

[uredi | uredi izvor]

Njegov deda po majci bio je Risto iz Ljubinja koji je od 1904. živeo i radio u Americi. Planirao je da se 1912. iz Evrope vrati za Ameriku brodom Titanik, ali je zbog oluje zakasnio.[20]

Diskografija

[uredi | uredi izvor]

Bulevar

[uredi | uredi izvor]

Bajaga i instruktori

[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi

[uredi | uredi izvor]

Solo i sa grupom Spori ritam

[uredi | uredi izvor]

Učešća na festivalima

[uredi | uredi izvor]

Knjige

[uredi | uredi izvor]
  • Muzika je najbolja — lik i delo Frenka Vinsenta Zape Mlađeg (2001)
  • The Rolling Stones — uputstvo za upotrebu (2007)
  • 45 obrtaja — priče o pesmama (2007)

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
God. Naziv Uloga Napomena
1987. Poslednja priča — TV film
1988. Kreatori i kreature Maksim TV rok opereta
1990. Ljubav je hleb sa devet kora — TV mjuzikl
2016. Andrija i Anđelka dirigent TV serija, 1 ep.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „EX YU ROCK enciklopedija 1960—2006.”. archive.org. Arhivirano iz originala 17. 12. 2022. g. Pristupljeno 16. 12. 2022. 
  2. ^ „Priče u senci rata (3): Ko to tamo peva?”. vreme.com. 3. 7. 1999. Arhivirano iz originala 12. 6. 2024. g. Pristupljeno 16. 12. 2022. 
  3. ^ „Riblja čorba — hronologija: 1999.”. riblja-corba.com. Arhivirano iz originala 8. 2. 2007. g. Pristupljeno 16. 12. 2022. 
  4. ^ „Poslušajte himnu Olimpijskog tima Srbije”. atvbl.rs. 1. 8. 2016. Arhivirano iz originala 12. 11. 2024. g. Pristupljeno 11. 11. 2024. 
  5. ^ „PGP na 202 — izabrane pesme”. facebook.com. 22. 9. 2011. Arhivirano iz originala 15. 1. 2022. g. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  6. ^ „Sanjam: 100 najboljih domaćih rok balada”. balkanrock.com. 14. 2. 2016. Arhivirano iz originala 11. 8. 2022. g. Pristupljeno 16. 12. 2022. 
  7. ^ „Dejan Cukić o uspehu "Tri boje zvuka": Sukobi i “ljudska drama” zanimljiviji od muzike”. blic.rs. 16. 2. 2015. Arhivirano iz originala 26. 7. 2022. g. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  8. ^ „Širom zatvorenih očiju: Dejan Cukić — Ode ponedeljak!”. rts.rs. 5. 10. 2020. Arhivirano iz originala 7. 11. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  9. ^ „Stjepko Gut i Big bend RTS-a ovogodišnji laureati Goduma”. rts.rs. 12. 10. 2023. Arhivirano iz originala 14. 10. 2023. g. Pristupljeno 14. 10. 2023. 
  10. ^ „Dejan Cukić — Kako te želim (Tema iz TV filma Poslednja priča)”. discogs.com. Arhivirano iz originala 13. 8. 2024. g. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  11. ^ „Kreatori i kreature — rok opereta”. rts.rs. 30. 4. 2023. Arhivirano iz originala 16. 7. 2024. g. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  12. ^ „Ljubav je hleb sa devet kora”. imdb.com. Arhivirano iz originala 5. 2. 2023. g. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  13. ^ „Pogledajte 46. epizodu Andrije i Anđelke”. superzena.b92.net. 3. 5. 2016. Arhivirano iz originala 13. 8. 2024. g. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  14. ^ „Cukić je šokirao rokere ulaskom u rialiti „Dvor””. blic.rs. 18. 1. 2011. Arhivirano iz originala 11. 11. 2024. g. Pristupljeno 11. 11. 2024. 
  15. ^ „Šta su studirali poznati”. politika.rs. 28. 6. 2009. Arhivirano iz originala 31. 10. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  16. ^ „Da moj deda nije zakasnio na Titanik, ja danas ne bih postojao! Životna ispovest Dejana Cukića: Svirao violinu i igrao u Zvezdi”. kurir.rs. 26. 9. 2021. Arhivirano iz originala 26. 9. 2021. g. Pristupljeno 29. 8. 2023. 
  17. ^ „„Tijana, ti si naše srce””. sd-crvenazvezda.net. 27. 12. 2012. Arhivirano iz originala 30. 8. 2023. g. Pristupljeno 29. 8. 2023. 
  18. ^ „Dejan Cukić: Emotivno sećanje na ljubav koja traje tri decenije (foto)”. gloria.rs. 29. 6. 2017. Arhivirano iz originala 31. 10. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  19. ^ „Dejan Cukić: Oreol ljubavi i umetnosti”. hellomagazin.rs. 6. 10. 2011. Arhivirano iz originala 7. 11. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  20. ^ „Da moj deda nije zakasnio na TITANIK, ja danas ne bih postojao”. objektiv.rs. 3. 11. 2021. Pristupljeno 5. 11. 2021. 
  21. ^ „Razni izvođači — Beograde: Hitovi Beogradskog proleća”. discogs.com. Pristupljeno 16. 12. 2022. 
  22. ^ „Razni izvođači — Mediteranski muzički festival Budva ’96”. discogs.com. Pristupljeno 16. 12. 2022. 
  23. ^ „Razni izvođači — Mediteranski muzički festival Budva ’97”. discogs.com. Pristupljeno 16. 12. 2022. 
  24. ^ „Razni izvođači — 14. muzički festival Budva 07: Novi hitovi leta”. discogs.com. Pristupljeno 16. 12. 2022. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејан_Цукић&oldid=28969624”