Pređi na sadržaj

Dejvid P. Anderson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejvid Poup Anderson
Ime po rođenjuDejvid Poup Anderson
Datum rođenja(1955{{month}}{{{day}}})1955.(69/70 god.)
Mesto rođenjaOukland (Kalifornija)SAD
PrebivališteBerkli (Kalifornija)
ObrazovanjeUniverzitet Veslijan
Univerzitet Viskonsin-Medison
ZanimanjeInformatika
DelovanjeVolontersko računanje
NagradeNSF Presidential Young Investigator Award
IBM Faculty Development Grant

Dejvid Poup Anderson (engl. David Pope Anderson; rođen 1955. godine) je američki istraživač u Laboratoriji za Svemirske Nauke (engl. Space Sciences Laboratories - SSL), na kalifornijskom Univerzitetu Berkli (engl. University of California, Berkeley), kao i vanredni profesor kompjuterskih nauka na Univerzitetu u Hjustonu (engl. University of Houston). Anderson takođe vodi i SETI@home, BOINC, BOSSA i Bolt softverske projekte.

Edukacija

[uredi | uredi izvor]

Anderson je završio osnovne akademske studije iz matematike na Univerzitetu Veslijan (engl. Wesleyan University) i iz informatike na Univerzitetu Viskonsin-Medison (engl. University of Wisconsin-Madison). Tokom master-studija, objavio je četiri istraživačka rada koja su se bavila računarskom grafikom[1]. Njegov doktorski rad bavio se korišćenjem gramatika sa poboljšanim atributima zarad bližeg određivanja i implementacije komunikacionih protokola.

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Od 1985. do 1992. godine bio je asistent na kalifornijskom Univerzitetu Berkli u odeljku za kompjuterske nauke, gde je dobio „Presidential Young Investigator” nagradu od strane Nacionalne Fondacije za Nauku (engl. National Science Foundation) i „Faculty Development” nagradu od strane IBM-a. Tokom ovog perioda vodio je nekoliko istraživačkih projekata:

  • FORMULA (Forth Music Language), programski jezik i rantajm sistem za ekspresivnu računarsku muziku baziran na Fort-u.[2]
  • MOOD (Musical Object-Oriented Dialect), paralelni programski jezik i rantajm sistem za računarsku muziku baziran na C++.
  • DASH, distribuirani operativni sistem sa podrškom za digitalni audio i video.[3]
  • Continuous Media File System (CMFS), sistem datoteka za digitalni audio i video.[4]
  • Comet, U/I server za digitalni audio i video.[5]

Od 1992. do 1994. godine, Anderson je radio za kompaniju Sonic Solutions, gde je razvio Sonic System, prvi distribuirani sistem za profesionalno editovanje digitalnog audio sadržaja.[6]

Godine 1994. izumeo je „Virtual Reality Television”, televizijski sistem koji je dozvoljavao korisnicima da upravljaju njihovom virtuelnom pozicijom i orijentacijom. Nagrađen je patentom za ovaj izum 1996. godine.[7]

Godine 1994. je razvio jedan od prvih sistema za kolaborativno filtriranje(engl. collaborative filtering), i razvio veb-sajt rare.com, koji je davao predloge za filmove u odnosu na ocene korisnika.

Od 1995. do 1998. godine bio je tehnički direktor (engl. Chief Technical Officer) Tunes.com-a, gde je razvio sistem baziran na Veb-u za pronalazak muzike zasnovan na kolaborativnom filtriranju, akustici, i drugim modelima.

Godine 1995. pridružio se Dejvidu Gediju (engl. David Gedye) i Denu Vertimeru (engl. Dan Werthimer) da bi kreirali SETI@home, tek osnovan volonterski kompjuterski projekat. Anderson nastavlja da upravlja SETI@home.

Od 2000. do 2002. godine bio je tehnički direktor (engl. Chief Technical Officer) United Devices-a, kompanije koja je razvijala softver za raspodeljeno izračunavanje.

Berkli Otvorena Infrastruktura za mrežno računanje

[uredi | uredi izvor]

Godine 2002. osnovao je projekat Berkli Otvorenu Infrastrukturu za mrežno računanje (engl. Berkeley Open Infrastructure for Network Computing - BOINC) koji razvija platformu za softver otvorenog koda za volontersko računanje (engl. Volunteer Computing). Projekat je finansiran od strane Nacionalne Fondacije za Nauku (engl. National Science Foundation) i sedište se nalazi u laboratoriji za svemirske nauke (engl. Space Science Laboratories), na kalifornijskom Univerzitetu Berkli. BOINC koristi oko 100 projekata, uključujući i SETI@home, Einstein@home, Rosetta@home, Climateprediction.net, kao i IBM World Community Grid. Koristi se kao platforma za distribuirane aplikacije na poljima kao što su matematika, medicina, molekularna biologija, klimatologija, i astrofizika.[8]

Anderson je bio uključen i u projekat Stardust@home, u kom je učestvovalo 23,000 volontera koji su u slikama na Veb-u tražili međuzvezdane čestice prašine - pristup koji se naziva podeljeno razmišljanje (engl. distributed thinking). Godine 2007, Anderson je pokrenuo dva nova softverska projekta: BOSSA (posredni softver za podeljeno razmišljanje) i Bolt (platforma za obuku baziranu na Veb-u i edukaciju u kontekstu volonterskog računanja ili podeljenog razmišljanja).

Berkli otvoreni sistem za prikupljanje veština

[uredi | uredi izvor]

Berkli otvoreni sistem za prikupljanje veština (engl. The Berkeley Open System for Skill Aggregation - BOSSA) je softverska platforma za podeljeno razmišljanje (engl. distributed thinking)[9], koristi volontere na Internetu za ispunjavanje zadataka koji zahtevaju ljudsku inteligenciju, znanje, ili veštine prepoznavanja.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Hidden Line Elimination in Projected Grid Surfaces”. 
  2. ^ „Formula: a programming language for expressive computer music”. 
  3. ^ „The DASH Project: An Overview | EECS at UC Berkeley”. www2.eecs.berkeley.edu. Pristupljeno 2019-10-04. 
  4. ^ „A File System for Continuous Media”. 
  5. ^ „A Continuous Media I/O Server and its Synchronization Mechanism”. 
  6. ^ Anderson, D.; Doris, R.; Moorer, J. (1994). „A Distributed Computer System for Professional Audio”. Proceedings of the Second ACM International Conference on Multimedia. MULTIMEDIA '94. New York, NY, USA: ACM: 373—379. ISBN 9780897916868. doi:10.1145/192593.192702. 
  7. ^ „U.S. Patent 5,714,997: Virtual Reality Television System”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2020. g. 
  8. ^ BOINC - Berkeley Open Infrastructure for Network Computing (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2019-10-16 
  9. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2012-03-06. Arhivirano iz originala 06. 03. 2012. g. Pristupljeno 2019-10-16. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]