Pređi na sadržaj

Digitalna kultura

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Digitalna kultura podrazumeva određeni način života koji karakteriše upotreba digitalnih sredstava kao osnovnih sredstava za funkcionisanje života. Svoju punu primenu dobija sa početkom novog milenijuma, iako korene vuče i iz onoga što je njemu predhodilo.

Kontekst[uredi | uredi izvor]

Većina digitalnih sredstava čija primena dostiže vrhunac u 21. veku nastala je u okviru vojnih projekata u kontekstu hladnog rata[1], a neprimetna zavisnost od njih konačno se oličava u Milenijumskom problemu[2]

Milenijumski problem[uredi | uredi izvor]

S obzirom na ograničenu memoriju prvih računarskih sistema, tadašnji programeri koristili su skraćenice kako bi uštedeli prostor. Sa dolaskom nove 2000. godine čija skraćenica bi bila 00 rodili su se novi apokaliptički scenariji.[2] S obzirom da su već devedesetih godina bankarski sistemi već skoro u potpunosti počivali na digitalnim tehnologijama, vojni sistem, takođe, (nuklearno oružje izmeđuostalog) strahovalo se da će možda doći do propasti bankarskog sistema, pa i do nuklearne katastrofe. Razlog za ostvarenje ovog apokaliptičnog scenarija navodno je bio strah da digitalna tehnologija neće uspeti da razume skraćenicu koja se odnosi na novu 2000. godinu, već da će greškom ili aktivirati nuklearne bombe ili srušiti čitav bankarski sistem.[2]

Veruje se da su ovakav scenario još dodatno „naduli“ oni koji su imali interes da unovče svoje znanje o računarima.[3]

Ono što je izrodilo iz ovog slučaja, a što je imalo najapokaliptičniji izgled:

„Bio je apo-kalyptein – otkrovenje ili otvaranje nečega što je pre toga bilo skriveno. Kao neka munja na tamnom nebu, to je na trenutak osvetlilo ono što je dotle bilo zatamnjeno: gotovo potpuni preobražaj sveta pod dejstvom digitalnih tehnologija.“[4]

Ovaj događaj može se proglasiti početkom konstituisanja pojma digitalne kulture.

Značenje[uredi | uredi izvor]

Značenje pojma digitalna kultura možemo analizirati reč po reč.

Reč digitalno koristi se u tehnici da označi podatke kao diskretne vrednosti. U kontekstu digitalne kulture 21. veka i savremenog iskustva u istom, reč digitalno se koristi kao metonimija za niz virtulnih privida, trenutnih komunikacija, sveprisutnih medija i globalnih mogućnosti uključenja.[5]

Ono što navodi da se poveruje da digitalna kultura postoji kao kultura za sebe jeste upravo to prepoznavanje savremnog iskustva. Po Rejmondu Vilijamsu reč digitalno u digitalnoj kulturi označava poseban način življenja grupe ljudi u datom istorijskom vremenu.[6]

Ovu reč digitalno možemo uzeti kao oznaku kulture jer obuhvata sistema označavanja i komunikacija, koji jasno prave razliku u načinu života u odnosu na neke druge.[2]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Digitalno okruženje[uredi | uredi izvor]

Sa početkom novog milenijuma i sa uspešnim preživljavanjem „apokalitičkog“ perioda odpočinje doba jačeg poverenja u digitalnu tehnologiju i ona počinje da prodire u svepore društva.

Prvenstveno ulazi u polje filma i masovnih medija, a zatim i muzike i zabave. Sa razvojem interneta dolazi i do mogućnosti lakog konvertovanja sadržaja i lakog pristupa svim medijima (televizija, radio, novine, ...)[4]

U procesu komunikacije sa drugima ljudi grade svoje društvene prostore i okruženja. Zahvaljujući zajedničkim simbolima (jeziku, slikama, zvukovima i avatarima) zamišljaju se i kreiraju prostori, a simboličke predstave o drugima podsećaju na njih i kada fizički nisu prisutni (u ovom slučaju veza sa njima se može održati i na daljinu).[7] Korišćenje tehnologija poput fotoaparata, kompjutera i mobilnih uređaja izgradilo je nova okruženja kao i nove društvene odnose. Kada se ta okruženja digitalizuju postaje prenosivo. Upravo ta prenosivost kulturnog sadržaja glavna je karakteristika digitalne kulture.[8] Prostori čije odnose uređuje upotreba digitalnih tehnologija nazivaju se sociomentalnim[8].

Onlajn zajednice[uredi | uredi izvor]

Pogledaj još i: Virtuelne zajednice

Zajednica može da se definiše kao grupa ljudi koju karakterišu određeni geografski prostor i naglašen osećaj pripadnosti toj zajednici, određen način života, ljudski odnosi unutar nje i u širem kontekstu i kultura te zajednice.[9] Reč onlajn koja prethodi samoj reči kultura označava određenu prirodu zajednice. Po Hauardu Rejngoldu, onlajn zajednice bi bile "društvene formacije koje nastaju u Mreži i grade mreže ličnih odnosa"[10]. One mogu postojati isključivo onlajn, a da ipak imaju neku vrstu fizičke predstave (poput tehnologije preko koje im se pristupa). Bez obzira na njihovu apstraktnu prirodu njihovi tvorci, pa i ljudi izvan njih uglavnom ih percipiraju kao konkretne zajednice.[11] S obzirom na to onlajn grupe često će se percipirati kao zajednice koje okupljaju ljude da bi uspostavili određene društvene veze. [12]

"Zajednice su očigledno društvene mreže."[13]

Rskršće onljn i oflajn sveta[uredi | uredi izvor]

Meri Čejko navodi u svojoj knjizi Superpovezani da se često sve ono što radimo onlajn dešava na uštrb onoga što bi moglo da se desi oflajn.[14]

"Onlajn se druže sa svojim oflajn poznanicima i odnose održavaju i posredstvom medija, i u fizičkom okruženju"[14]

Stvarnost koja se doživljava preko tehnologije obično se posmatra kao kombinacija ili mešavina onlajn i oflajn sveta, a ne kao ili jedno ili drugo. Teoretičar društvenih medija Nejtan Džergenson to razdvajanje naziva digitalnim dualizmom.[14] Uključivanje tehnologije u ljudske odnose ne formira dva različita i međusobno suprodstavljena univerzuma, već je reč samo o različitim aspektima iskustava koji se međusobno prepliću da bi se na kraju pretvorili u ono što nazivamo našom stvarnošću, odnosno našim životom.[15]

Tako dolazi do postepenog navikavanja na tehnologiju koja postaje deo života, kao i na to da ta tehnologija utiče na život obogaćujući ga.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kastels, Manuel (2014). Moć komunikacija. Multimedia Clio. str. 88—101. 
  2. ^ a b v g Gir, Čarli (2011). Digitalna kultura. Beograd: Clio. 
  3. ^ Gir, Čarli (2011). Digitalna kultura. Beograd: Clio. str. 14. 
  4. ^ a b Gir, Čarli (2011). Digitalna kultura. Beograd: Clio. str. 15. 
  5. ^ Gir, Čarli (2011). Digitalna kultura. Beograd: Clio. str. 17. 
  6. ^ Williams, Raymond (1976). Kaywords: A Vocabulary of Culture and Society. London. str. 76—82. 
  7. ^ Čejko, Meri (2019). Superpovezani. Beograd: Clio. str. 65. 
  8. ^ a b Čejko, Meri (2019). Superpovezani. Beograd: Clio. str. 55. 
  9. ^ Čejko, Meri (2019). Superpovezani. Beograd: Clio. str. 60. 
  10. ^ Rheingold, Howard (2000). The Virtual Community. London: The MIT Press. str. 5. 
  11. ^ Čejko, Meri (2019). Superpovezani. Beograd: Clio. str. 61. 
  12. ^ Čejko, Mari (2019). Superpovezani. Beograd: Clio. str. 63. 
  13. ^ Barry Wellman, ‎Caroline Haythornthwaite (2002). The internet in everyday life. Blackwell Publishing. 
  14. ^ a b v Čejko, Mari (2019). Superpovezani. Beograd: Clio. str. 80. 
  15. ^ Čejko, Mari (2019). Superpovezani. Beograd: Clio. 
  16. ^ Jurgenson, Nathan (2012). „When Atoms Meet Bits: Social Media, the Mobile Web and Augmented Revolution”. Pristupljeno 10. 05. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barry Wellman, ‎Caroline Haythornthwaite (2002). The internet in everyday life. Blackwell Publishing;
  • Rheingold, Howard (2000). The Virtual Community. London: The MIT Press;
  • Williams, Raymond (1976). Kaywords: A Vocabulary of Culture and Society. London;
  • Gir, Čarli (2011). Digitalna kultura. Beograd: Clio;
  • Kastels, Manuel (2014). Moć komunikacija. Multimedia Clio;
  • Čejko, Meri (2019). Superpovezani. Beograd: Clio.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дигитална_култура&oldid=26867235”