Digitalni novčanik
Digitalni novčanik, koji se naziva i e-novčanik ili mobilni novčanik, je elektronski uređaj, onlajn usluga ili softverski program koji omogućava jednoj strani da obavlja elektronske transakcije sa drugom stranom. Prilikom razmene, digitalne novčanice se razmenjuju za dobra i usluge. Ovaj finansijski alat za obavljanje transakcija pruža praktičnost prilikom plaćanja, gde nije potrebno nositi fizičke kartice. Digitalni novčanik skladišti podatke o kreditnim i debitnim karticama, ili banci, sigurno čuva informacije o plaćanju i lozinke potrebne za korišćenje kartica, nakon čega se može bezbedno i lako obavljati plaćanje prilikom kupovine, putem pametnog uređaja na kojem se novčanik nalazi.
Digitalni novčanik najčešće pronalazimo u obliku aplikacije na pametnom telefonu, mada on može postojati i u drugim obicima, poput ličnih računara, pametnih satova i drugih pametnih uređaja. Međutim, mobilna aplikacija je neuporedivo najpopularnija verzija digitalnog novčanika, zbog svoje pokretljivosti i fleksibilnosti.
Tehnologija
[uredi | uredi izvor]Digitalni novčanici su aplikacije, dizajnirane da iskoriste sposobnosti mobilnih uređaja (najčešće) kako bi poboljšali pristup finansijskim proizvodima i uslugama. Suštinski, e-novčanici eliminišu potrebu za nošenjem fizičkog novčanika, tako što bezbedno čuvaju sve informacije o plaćanju potrošača. Rad digitalnih novčanika uključuje korišćenje bežičnih mogućnosti mobilnih uređaja kako bi bezbedno preneli podatke o plaćanju sa uređaja do tačke prilagođene za čitanje podataka putem signala.
Trenutno, tehnologije koje koriste mobilni uređaji sa digitalnim novčanicima su:
- QR kodovi - Matrice kodova koje sadrže informacije, skenirane pomoću kamere uređaja i sistema za skeniranje novčanika radi pokretanja plaćanja. (IPS[1])
- Bliska komunikacija (NFC) - Tehnologija koja omogućava da se dva pametna uređaja povežu i prenesu informacije putem elektromagnetnih signal, zahtevajući blizinu za povezivnje.[2]
- Magnetna sigurnosna transmisija (MST) - Slična tehnologija koju koriste čitači magnetnih kartica, generišući enkriptovano polje koje tačka prodaje može očitati tokom transakcije. (Samsung Pay)
Kada se informacije o karticama koje su sačuvane u digitalnom novčaniku izaberu za transakciju, prenose se sa uređaja do terminala tačke prodaje, povezanog sa procesorima za plaćanje. Zatim, kroz procesore, portale i druge strane uključene u transakcije kreditnim i debitnim karticama, plaćanje se usmerava kroz mreže kartica i banke radi izvršenja transakcije.
Digitalni novčanik za kriptovalute
[uredi | uredi izvor]S obzirom na uključenost kriptovaluta u finansijski sistem, osmišljene su i kartice koje omogućavaju plaćanje u kriptovalutama. Digitalni novčanik za kriptovalute se koristi za skladištenje privatnih podataka za kriptovalute poput Bitkoina.[3] Digitalni novčanici kao što su Apple Pay i Google Pay omogućavaju dodavanje Bitpay debitne kartice, koja konvertuje kriptovalutu u dolare (i druge valute) prema trenutnoj tržišnoj vrednosti radi jednostavnije kupovine i korišćenja novca.
Vrste digitalnih novčanika
[uredi | uredi izvor]Već pomenuti Apple Pay[4] i Google Pay, spadaju u jedne od najzastupljenijih digitalnih novčanika, a pored njih možemo pomenuti i:
Većina novčanika pokušava da se razlikuje od konkurencije na različite načine. Na primer, Guglova usluga digitalnog novčanika omogučava dodavanje sredstava u novčanik putem telefona, a zatim se sredstva mogu trošiti u prodavnicama ili kupovinom preko interneta, tamo gde su plaćanja Google Pay novčanikom prihvaćena. Na ovaj način se korisnici privlače da koriste aplikaciju novčanika zbog jednostavnosti i brzine korišćenja.[5]
Ovo je posmatranje vrsta digitalnih novčanika u odnosu na njihovog proizvođača i ovo su konkretni primeri novčanika. Dalje ćemo posmatrati podelu vrsta novčanika prema spektru transakcija za koje se koriste.
- Zatvoreni novčanik - Kompanija može razviti sopstveni zatvoreni novčanik za svoje korisnike. Korisnici zatvorenog novčanika mogu biti zaposleni ili korisnici proizvoda/usluge koju kompanija prodaje. U zatvorenom digitalnom novčaniku se nalaze sredstva koja se koriste samo za transakcije sa izdavačem novčanika. Novac od otkazivanja, refundacije ili povrata čuva se isključivo u ovim novčanicima. Primer zatvorenog novčanika je Amazon Pay.
- Polu-zatvoreni novčanik - Ovaj tip digitalnog novčanika omogućava korisnicima obavljanje transakcija kod određenih trgovaca i na određenim lokacijama. Iako je područje pokrivenosti takvih novčanika ograničeno, kupovina je pojednostavljena. Za izradu ovakvih novčanika, trgovci moraju zaključiti ugovore ili sporazume sa drugim kompanijama kako bi prihvatili plaćanja putem mobilnih novčanika.
- Otvoreni novčanik - Banke ili institucije koje su partneri sa bankama izdaju otvorene novčanike. Korisnici sa otvorenim novčanicima mogu ih koristiti za sve transakcije koje su dozvoljene polu-zatvorenim novčanicima, uz mogućnost povlačenja novčanih sredstava iz banaka i sa bakomata, kao i transfera sredstava.[6]
Prednosti i mane
[uredi | uredi izvor]| Prednosti korišćenja digitalnih novčanika | Mane korišćenja digitalnih novčanika |
|---|---|
Ograničena izloženost informacija
|
Nije primenjen i prihvaćen svuda
|
Eliminisanje potrebe za nošenjem fizičkih kartica
i papirnih novčanica
|
Zavisi od Bluetooth-a ili od WiFi-a
|
Povećan pristup finansijskim uslugama
|
Rizik od krađe identiteta ili prevare
|
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Narodna Banka Srbije | Instant plaćanja Srbije”. NBS (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23.
- ^ „Learn All About NFC Tags — A Beginner's Guide”. www.nomtek.com. Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Cryptocurrency Wallet: What It Is, How It Works, Types, Security”. Investopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Apple Pay”. Apple (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-23.
- ^ „What Is a Digital Wallet?”. Investopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Digital Wallet”. Corporate Finance Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-23.