Dielektrična konstanta
materijal | εr |
---|---|
vakuum | 1 (po definiciji) |
vazduh | 58986±0,00000050 1,000[1] |
teflon | 21 |
beton | 45 |
staklo | 47 (3.7–10) |
guma | 7 |
dijamant | 5.5–10 |
so | 3–15 |
grafit | 10–15 |
silikon | 1.168 |
metanol | 30 |
glicerol | 41.2, 47, 42.5 (0, 20, 25 °C) |
voda | (0, 20, 100 °C)[2] za vidljivu svetlost: 1.77 | 87.9, 80.2, 55.5
Dielektrična konstanta ili permitivnost (oznaka ε) jeste odnos između gustine i jačine električnog polja. Izražava se kao proizvod relativne dielektrične konstante εr (koja zavisi od posmatrane sredine) i dielektrične konstante vakuuma ε0 (koja se naziva i apsolutna permitivnost):
gde dielektrična konstanta vakuuma iznosi
10−12 ili
Merna jedinica za permitivnost je Farad po metru, odnosno u SI-jedinicama Amper sekunda po Volt metru.
Ova fizička veličina količinski predstavlja koliko električno polje utiče na sredinu u kojoj se nalazi, odnosno koliko sredina utiče na polje. Praktično, predstavlja mogućnost same sredine da se polarizuje pod uticajem polja i tako pojača/smanji ukupno električno polje ili, mnogo češće, ostane polarizovano i kada više nije pod uticajem polja (ova karakteristika sredine se koristi u kondenzatorima).
Relativna permitivnost
[uredi | uredi izvor]Relativna permitivnost ili relativna dielektrična konstanta je broj veći ili jednak od 1 koji zavisi od date sredine.
Za vakuum relativna dielektrična konstanta je 1 po definiciji. Za vazduh relativna dielektrična konstanta je .
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Hector, L. G.; Schultz, H. L. (1936). „The Dielectric Constant of Air at Radiofrequencies”. Physics. 7 (4): 133—136. Bibcode:1936Physi...7..133H. doi:10.1063/1.1745374.
- ^ Archer, G. G.; Wang, P. (1990). „The Dielectric Constant of Water and Debye-Hückel Limiting Law Slopes”. Journal of Physical and Chemical Reference Data. 19 (2): 371—411. doi:10.1063/1.555853.