Dik Čejni

Dik Čejni
Dik Čejni
Lični podaci
Puno ime	Ričard Brus Čejni
Datum rođenja	(1941-01-30)30. januar 1941.
Mesto rođenja	Linkoln, SAD
Državljanstvo	SAD
Porodica
Supružnik	Lin Vinsent
Politička karijera
Politička stranka	Republikanska stranka
Mandati 46. potpredsednik SAD 20. januar 2001 — 20. januar 2009. Predsednik Džordž V. Buš Prethodnik Al Gor Naslednik Džo Bajden
Potpis

Ričard Brus Čejni (engl. Richard Bruce Cheney; Linkoln, 30. januar 1941) je 46-ti potpredsednik SAD, u vreme Džordža V. Buša od 2001. do 2009. Član je Republikanske stranke.

Mladost i porodica

Čejni je rođen u Linkolnu u državi Nebraska. Roditelji su mu Ričard i Merdžori Čejni. Odrastao je u Kasperu u Vajomingu gde je upoznao svoju sadašnju ženu Lin Vinsent. Radio je u ministarstvu poljoprivrede.

Čejni se isticao i kao učenik i kao sportista u srednjoj školi. Bio je izabran za predsednika starije klase svoje srednje škole, predstavljao je školu na državnim skupovima i bio je član ragbi tima. Nakon završetka srednje škole radio je na električnim vodovima i bio je član međunarodnog bratstva električara.

Nakon ženidbe sa Lin 1964, dobio je dve ćerke Elizabet i Meri. Danas ima četiri unučeta. Elizabet je rođena 1966, oženjena je i ima četiri deteta. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Čikagu i radila je kao međunarodni advokat, savetnik a sada radi u odeljenu za Bliski istok Stejt Dipartmenta. Meri živi u Denveru u državi Kolorado i jedna je od najbližih očevih pomoćnika. Pojavile su se sumnje o njenim seksualnim sklonostima nakon podrške njenog oca amandmanu na državni zakon o braku koji ne bi dozvolio Meri da se venča sa partnerom istog pola.

Dik Čejni je 1995. imao kratku ulogu u filmu Brusa Vilisa, Umri muški 3, gde je igrao zvaničnika Njujorka.

Obrazovanje

Nakon srednje škole, Čejni je dobio stipendiju i pohađao je univerzitet Jejl. Nakon tri semestra odlučio je da na neko vreme napusti Jejl. Sakupio je dovoljno novca i vratio se na studije ali je već u sledećem semestru napustio fakultet zbog loših ocena.

Kada je imao 21 godinu, 1962, dva puta se izjasnio krivim za vožnju u pijanom stanju u Vajomingu. Kasnije je izjavio da su ga ova hapšenja naterala da razmisli kojim putem ide. Kako je sam rekao, bio je na lošem putu i tako bi se i nastavilo da nije prestao sa pićem.

Ponovo se fokusirao na studije. Išao je u Kasper Koledž 1963. a nakon toga i na Univerzitet u Vajomingu gde je dobio i diplomu iz političkih nauka.

Pohađao je Univerzitet Viskonsin-Medison kao doktorand. Napustio je studije i ušao u političke vode pre doktoriranja.

Rat u Vijetnamu

Tokom rata u Vijetnamu od 1959. do 1966, Čejni je dobio ukupno 5 odlaganja vojne obaveze. Četiri su bila tipa S-2 koji su dobijali studenti zbog obaveza prema univerzitetu i jedno odlaganje tipa 3-A koje je dobio 1966. kada je njegova žena zatrudnela.

Politička karijera

Raniji angažman u Beloj kući

Njegova karijera u državnoj službi počela je sa radom u administraciji Niksona 1969. Bio je na mnogim pozicijama u veću za određivanje vrednosti potrošačke korpe, kao pomoćnik Donalda Ramsfelda u državnoj kancelariji za ekonomske mogućnosti i u Beloj kući. Kod predsednika Džeralda Forda, Čejni je postao pomoćnik predsednika i šef osoblja. Bio je menadžer Fordove predsedničke kampanje 1976. dok je predsednik kampanje bio Džejms Bejker.

Kongres

Federalna zgrada Dika Čejnija, Kasper, Vajoming

Godine 1978. izabran je za predstavnika Vajominga u Predstavničkom domu Kongresa. Čejni je ponovo biran pet puta služeći do 1989. Bio je predsednik komiteta za politiku Republikanske stranke od 1981. do 1987. Izabran je za predsednika konferencije Republikanske stranke 1989. Tokom svoje službe u donjem domu kongresa glasao je protiv proglašavanja dana rođenja Martina Lutera Kinga za nacionalni praznik. Kao predstavnik Vajominga radio je na odbrani njenog posla vezanog za naftu i ugalj. Federalna zgrada u Kasperu, regionalnom poslovnom centru, nazvana je u njegovu čast i rad u Kongresu.

Vlada

Čejni je radio kao Sekretar odbrane u vladi predsednika Džordža Buša starijeg Rukovodio je vojnim operacijama u Panami i na Bliskom istoku. Nagrađen je predsedničkom medaljom slobode zbog „očuvanja američke sigurnosti u vreme velikih promena u svetu“.

Bio je predsednik kompanije Halibarton, a takođe bio je član predsedništva Prokter i Gembla, Junion Pacifika i EDS-a.

Zajedno sa Donaldom Ramsfeldom 1997, osnovao je neprofitnu obrazovnu organizaciju koja je zove Projekat za Novi Američki Vek čiji je cilj promovisanje globalnog američkog vođstva.

Literatura

• Hayes, Stephen F. (2007). Cheney : the untold story of America's most powerful and controversial vice president (1. izd.). New York: HarperCollins. ISBN 9780060723460. OCLC 123119408. 

Spoljašnje veze

• Čuvaj se tihog čoveka („Politika”, 2. april 2019)