Pređi na sadržaj

Dimitrije Mitrinović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dimitrije Mitrinović
Dimitrije Mitrinović, 1920. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1887-10-21)21. oktobar 1887.
Mesto rođenjaDonji Poplat, Austrougarska
Datum smrti28. avgust 1953.(1953-08-28) (65 god.)
Mesto smrtiRičmond, kod Londona, Ujedinjeno Kraljevstvo

Dimitrije Mitrinović (Donji Poplat, 21. oktobar 1887 — Ričmond, kod Londona, 28. avgust 1953) bio je srpski avangardni kritičar, teoretičar, filozof, esejista, pesnik i prevodilac.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo je proveo u Zovom Dolu kod Nevesinja gde su njegovi roditelji bili učitelji.[2] Osnovnu školu završio je u Blagaju, gimnaziju u Mostaru, a studije filozofije, psihologije i logike u Zagrebu, Beogradu, zatim u Beču i Minhenu. Apsolvirao je u Tibingenu 1914. godine.

Radio je u uredništvu Bosanske vile (1910—1913). Prvi svetski rat proveo je u Londonu, gde je pokrenuo i uređivao časopis New Age (Novo doba),[3] koji je kasnije prerastao u časopis New Europe. Mitrinović je takođe i inicijator Antibarbarus kluba, Adlerovog društva za studije individualne psihologije.

Prvu svoju pesmu, Lento doloroso, objavio je u Bosanskoj vili 1905, pod pseudonimom M. Dimitrijević, pod kojim je i kasnije uglavnom objavljivao poeziju. Pored tog, koristio je i pseudonim Anticus.

Pored Bosanske vile, objavljivao je pesme i u časopisima: Brankovo kolo (1906—1907, 1909—1911), Delo (1906), Nova iskra (1906—1907), Srđ (1906—1908), Srpski književni glasnik (1906, 1908, 1911), Slovenski jug (1908), Vardar (1910), Zora (1910), Hrvatski đak (1908—1909, 1911), Odjek (1912), Savremenik (1911).

Mitrinović je tvorac futurističkog manifesta u srpskoj književnosti (Estetske kontemplacije, Bosanska vila, 1913).

Po izbijanju Prvog svetskog rata odlazi u London,[1] bez finansija ili poznavanja jezika. Srpska vlada mu pomaže u toj situaciji obezbeđivanjem posla funkcije savetnika srpskog poslanstva.[3]

Upoznao se 1914. sa Kandinskim za koga je rekao da je „tipičan predstavnik revolucije, ne samo u slikarstvu".[3]

Bio je zagovornik panslovenstva i jugoslovenskog ujedinjenja.[3]

Mitrinović je nekoliko godina vodio korespodenciju i bio u vezi sa engleskom pesnikinjom Ajris Tri.[4]

Ponovno otkrivanje dela Dimitrija Mitrinovića zasluga je Predraga Palavestre. On je, u hrestomatiji Književnost Mlade Bosne (Sarajevo, 1965), u celini rehabilitovao Mitrinovića, vrativši ga u kontekst srpske avangarde. U tom smislu, značajna je i Palavestrina monografija Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića. Počeci srpske književne avangarde (Beograd, 1977).

Nagradu Dimitrije Mitrinović dodeljuje fondacija Ars Longa za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.[5]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 516. 
  2. ^ MOŽDA NISTE ZNALI O NEVESINjU (31 ) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2013)Radio Nevesinje, 19. 3. 2013.
  3. ^ a b v g Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Dimitrije Mitrinović, mladobosanska fabrika ideja, geopolitika Jugoslavije, germanska politika prema Srbima i Kosovo kao simbol svih poraza”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-05-31. 
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ajris Tri, žena koja je ukrstila sudbine Dimitrija Mitrinovića, Modiljanija, Čaplina, Džejmsa Dina i Filipa K. Dika”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-05-31. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Miki Manojlović: Najznačajnije je što sam živ”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-04-24. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Gojko Tešić, Antologija pesništva srpske avangarde (1902—1934), Svetovi, Novi Sad, 1993.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрије_Митриновић&oldid=28687901”