Pređi na sadržaj

Дневник Ане Франк

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dnevnik Ane Frank
Naslovna strana izdanja iz 1947.[1]
Nastanak
Orig. naslovHet Achterhuis
AutorAna Frank
Zemlja Holandija
Jezikholandski
Sadržaj
Žanr / vrsta delaDnevnik
TemaDrugi svetski rat
Izdavanje
Broj stranica343
Prevod
Datum
izdavanja		1947.
Klasifikacija
OCLC ?1432483

Dnevnik Ane Frank (hol. Het Achterhuis) je delo Ane Frank, jedne od žrtava Holokausta, koje je objavljeno od strane njenog oca Ota 1947. Kao progonjeni Jevreji, porodica Frank se pred nacistima sakriva u tajnim prostorijama firme njenog oca gde je on bio partner i direktor u Amsterdamu.

Za vreme dvogodišnjeg skrivanja, pa sve do izdaje njihovog skloništa, Ahterhausa, Ana u dnevniku beleži događaje, strepnje i probleme koji se razvijaju pri životu u takvim uslovima. U dnevniku su zadržane i emocionalne erupcije svih stanovnika Ahterhausa. Tako je vidljiva ljubomora pri podeli namirnica, ljubomora stanara jednih prema drugima, kao i strahovi od izdaje i dolaska Gestapoa. Takođe je vidljivo kako neke sitne stvari u ovakvim uslovima dobijaju na vrednosti. Na primer, jedan od najvažnijih poseda Ane je obični češalj koji je i izvor nekoliko konfrontacija Ane sa njenom sestrom Margo. Ana u zapisima prikazuje i želje tinejdžerke tog vremena, ali i nemogućnosti privatnosti u tim uslovima.

Tajno sklonište ima i svoj pravilnik. Vreme počinka je u 10 sati uveče do 7.30 ujutru, osim nedelje kada se na spavanje išlo u 10.15 sati. Doručak je u 9 sati ujutru, a nedeljom i praznikom u 11.30 sati. Ručak je od 1.15 do 1.45 sati, a večera zavisno od emisija i vesti i nije bila vremenski određena. Kupanje je nedeljom počevši od 9 sati ujutru pa nadalje kako je kome dostupno.[2]

Ovaj dnevnik je jedan od retkih zapisa koji pokazuju zavisnost od drugih i strah od režima tog vremena. Dnevnik Ane Frank u originalu se nalazi u Rijksinstituut voor Oorlogsdocumentatie, holandskom institutu za ratnu dokumentaciju.

Anin otac Oto je nakon završetka rata bio jedini preživeli u porodici, a i jedini preživeli od stanara skloništa.

Stanari 'Tajnog skloništa'

[uredi | uredi izvor]

Ana opisuje stanare kako ga ona naziva Tajnog skrovišta na osnovu svojih zapažanja i njenog odnosa sa njima, ali koristeći pseudonime, da ih, čak iako pronađu dnevnik, Nemci ne bi otkrili:

Gospođa Van Dan - loš primer, nametljiva, sebična, proračunata i nikad zadovoljna. Neizrecivo neprijatna osoba koja nas na ovaj ili onaj način stalno gnjavi.

Piter - sin Van Danovih, prilično tih, nespretan i stidljiv mladić. Prilično dosadan i budala, pola dana se izležava u krevetu, onda nešto rezucka, a onda opet drema. Ponekad ume da izađe iz svoje ljušture i ume biti veoma zabavan.

Anin otac zvani Pim - krajnje skroman i strpljiv čovek i uvek blagonaklon. Uvek prvo misli na druge, a tek posle na sebe.

Anina majka - često sarkastična, uglavnom u konstantnom sukobu sa Anom, bez razumevanja za nju.

Anina starija sestra Margot - majčina ljubimica, Najzgodnija, najdražesnija, najlepša devojka na svetu koju svi vole. Za moj ukus suviše tiha i pasivna i u svemu popušta.

Gospodin Albert - kruti staromodni puritanac, propovednik dugačkih razvučenih propovedi o ponašanju.[2]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „10 činjenica o "Dnevniku Ane Frank" koje ni najveći zaljubljenici ne znaju odreda”. Telegraf. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  2. ^ a b Dnevnik Ane Frank[mrtva veza]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дневник_Ане_Франк&oldid=28870922”