Pređi na sadržaj

Дневник једног лудака

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dnevnik jednog ludaka (monodrama)
RediteljDušan Stanikić
ScenografDušan Stanikić i Ivan Vidosavljević
KostimografJelena Janjatović
UlogeIvan Vidosavljević
Premijera2006.
Mesto premijereKnjaževsko-srpski teatar
joakimvujic.com

Dnevnik jednog ludaka je srpska pozorišna predstava po tekstu N. V. Gogolja.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Gogoljeva pripovetka Dnevnik jednog ludaka uticala je na gotovo sve pisce Evrope tog vremena. Između ostalih, Dostojevski je prema njoj napisao svoje Zapise iz podzemlja. To je o ispovesti mentalno obolelog činovnika koji, shvativši da se nalazi u ludnici, pokušava da pronađe rešenje u bezizlaznoj situaciji. Zanimljivo je da je sličnu sudbinu doživeo i sam Gogolj, jedan od najznačajnijih ruskih pisaca 19. veka.[1]

Glumac Uloga
Ivan Vidosavljević Aksentije Ivanovič

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada za najboljeg glumca Ivanu Vidosavljeviću – Međunarodni festival monodrame „Gala Star“, Bakau, Rumunija.
  • Nagrada za najboljeg glumca „Štefan Jordake“ Ivanu Vidosavljeviću – Međunarodni festival monodrame „Gala Star“, Bakau, Rumunija.
  • Nagrada za najbolju mušku ulogu Ivanu Vidosavljeviću – Međunarodni festival nove pozorišne akcije NETA, Vraca, Bugarska.
  • Godišnja nagrada za ulogu Aksentija Ivanoviča Ivanu Vidosavljeviću – Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac.
  • Nagrada za najboljeg glumca Ivanu Vidosavljeviću na Međunarodnom festivalu monodrame ALBAMONO u gradu Korča u Albaniji.
  • Monodrama Dnevnik jednog ludaka je dobila Nagradu za najbolju predstavu Međunarodnog festivala monodrame ALBAMONO u gradu Korča u Albaniji.
  • Laureat prvog stepena, za najbolju mušku ulogu, Ivanu Vidosavljeviću - Festival "Ceo svet teatar", Nižnji Novgorod, Rusija.
  • Specijalna nagrada za režiju, Dušanu Stanikiću - Festivalu "Ceo svet teatar", Nižnji Novgorod, Rusija.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Dnevnik jednog ludaka, Knjaževsko-srpski teatar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2021), Pristupljeno 5. 11. 2014.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]