Pređi na sadržaj

Добар дан, туго (roman)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dobar dan, tugo
Korice knjige Dobar dan, tugo na srpskom jeziku
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovBonjour Tristesse
AutorFransoaz Sagan
Zemlja Francuska
JezikFrancuski
Žanr / vrsta delaroman
Izdavanje
Datum1954.

Dobar dan, tugo (fr. Bonjour Tristesse) je roman Fransoaz Sagan. Objavljen je 1954. godine, kada je autorka imala samo 18 godina, bila je to preko noći senzacija. Naslov je izveden iz pesme Pol Elijara "À peine défigurée", koja započinje stihovima "Adieu tristesse/Bonjour tristesse..." ("Zbogom tugo/ Dobar dan tugo..").[1] Filmska adaptacija na engleskom jeziku urađena je 1958. godine u režiji Oto Premingera. [2]

Radnja

[uredi | uredi izvor]
 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Sedamnaestogodišnja Sesil provodi leto u vili na Francuskoj rivijeri sa ocem Rejmondom i njegovom trenutnom ljubavnicom, mladom, površnom, pomodnom Elzom, koja se dobro slaže sa Sesil. Rejmond je privlačan, svetovan, amoralan čovek koji opravdava svoje serijsko udruživanje citirajući Oskara Vajlda: „Greh je jedina nota žive boje koja opstaje u savremenom svetu“. Sesil kaže: „Verovala sam da na tome mogu da zasnivam svoj život“ i prihvata njihov lagan životni stil kao ideal privilegovanog statusa. Jedna od njegovih prednosti za Sesil je ta što njenog oca, koji nema intelektualnih interesa, nije briga da li će studirati ili ne. Druga je da joj daje slobodu za ostvarivanje sopstvenih interesa, pod pretpostavkom da će biti zabavan dodatak površnim društvenim okupljanjima koja on favorizuje. U sledećoj njihovoj vili je mladić od 20 godina, Kiril, sa kojim Sesil ima prvu seksualnu romansu.

Njihov mirni odmor slomljen je dolaskom Ane, koju je Rajmond nespretno pozvao. Kulturna, principijelna, inteligentna, vredna žena Rejmondovih godina koja je bila prijateljica njegove pokojne supruge, Ana sebe smatra svojevrsnom kumom Sesil. Sve tri žene imaju pretenzije na Rajmondovu pažnju; udaljena, zagonetna Ana ubrzo postaje Rejmondova ljubavnica, a sledećeg jutra najavljuje njihovu veridbu. Elsa se iseljava, a zatim Ana pokušava da preuzme roditeljstvo nad Sesil. Kaže Sesile da prestane da se viđa sa Kirilom i vrati se svojim školskim udžbenicima. Sesil je zgrožena ovom pretnjom svom razmaženom životu kao očeva miljenica, pogotovo što Ana postaje celokupno žarište Rejmondovog interesovanja. Ona smišlja plan za sprečavanje braka, iako se ipak oseća dvosmisleno u vezi sa njenim spletkama.

Da bi Rejimonda učinila ljubomornom, Sesil nagovara Elsu i Kirila da se pretvaraju da su par i pojavljuju se zajedno u određenim trenucima. Kada Rejimond postane ljubomoran na mlađeg Kirila, on obnavlja svoju potragu za Elsom. Ali Sesil je pogrešno procenila Aninu osetljivost. Nakon što ugleda Rejimonda i Elsu zajedno u šumi, dok joj Raimond briše borove iglice sa odela, Ana odlazi u suzama i njen automobil strmoglavljuje se sa litice u očiglednom samoubistvu.

Sesil i njen otac se vraćaju praznom, sumnjičavom životu koji su živeli pre nego što je Ana prekinula leto i razmotraju uticaj koji je Ana imala na njihov život. Sesil živi sa saznanjem da su njene manipulacije dovele do Aneine smrti i čezne za letom koji su delile.

Likovi

[uredi | uredi izvor]
  • Sesil, bogata i nebrižna sedamnaestogodišnja devojčica,
  • Rejmond, njen sredovečni otac, ozloglašeni zabavljač i ženskaroš
  • Elsa, Rejmondova najnovija ljubavnica na početku romana,
  • Ana, stara prijateljica Sesiline majke, koja je bila mentorica Sesil nakon što se povukla iz katoličkog internata,
  • Kiril, mladić koji živi u blizini kuće koju Rejmond iznajmljuje leti.

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Rani kratki pregled prevoda Irene Ash na engleski (1955), u "Njujork Tajmsu" od 19. maja 1955, opisuje ga kao „Neobičnu malu fikciju ... koju je napisala 19-godišnja devojčica iz Dordogne ... lep komadić nedoglednosti “. [3] Recenzent časopisa "The Spectator" istog datuma rekao je da je Laku noć, tugo, koja je postigla izuzetnu slavu zahvaljujući svojoj temi i godinama autorke, vulgarna, tužna mala knjiga". [4]

Kulturne adaptacije

[uredi | uredi izvor]
  • Nemačko-američki filmski stvaralac Oto Preminger producirao je i režirao filmsku adaptaciju knjige preko svoje kompanije za proizvodnju filmova Wheel Productions. Dobar dan, tugo snimljen je 1958. godine, a u njemu glume Džin Siberg, Debora Ker i Dejvid Niven. [5]
  • Kanadski mračni ambijentalni bend Soufferance zasnivao je i tematizirao svoj koncept produžene predstave iz 2011. godine na knjizi. EP pod nazivom Dobar dan, tugo, sadrži jednu 17-minutnu pesmu. [6] Godinu dana kasnije objavljen je prateći konceptni album pod nazivom Adieu Tristesse, koji je takođe uzeo elemente iz romana. [7]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „DOBAR DAN TUGO - Pol Elijar”. senkepovodi. Pristupljeno 24. 4. 2021. 
  2. ^ Camper, Fred (1999). Bodies in Motion
  3. ^ „The Old Adversary (book reviews)”. The Times. 19. 5. 1955. str. 13. Pristupljeno 22. 2. 2016. 
  4. ^ Metcalf, John (19. 5. 1955). „New novels”. The Spectator. str. 31. Pristupljeno 23. 2. 2016. 
  5. ^ Preminger, Otto (1958-03-07), Bonjour tristesse (Drama, Romance), Jean Seberg, David Niven, Deborah Kerr, Mylène Demongeot, Wheel Productions, Pristupljeno 2020-11-10 
  6. ^ Weatherford, Sage (1. 11. 2011). „Soufferance – Bonjour Tristesse”. Heathen Harvest. Arhivirano iz originala 15. 5. 2012. g. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  7. ^ Marinova, Joanna (10. 2. 2014). „Soufferance Interview for Abridged Pause Blog”. Abridged Pause Blog (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 6. 9. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добар_дан,_туго_(роман)&oldid=26868587”