Добродошли у Сарајево
| Dobrodošli u Sarajevo | |
|---|---|
| Žanr | drama |
| Režija | Majkl Vinterbotom |
| Glavne uloge | Goran Višnjić Marisa Tomej |
| Godina | 1997. |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| IMDb veza | |
Dobrodošli u Sarajevo je ratna drama iz 1997. reditelja Majkla Vinterbotoma, po scenariju Frenka Kotrela Bojsa, a zasnovana je na knjizi Natašina priča Majkla Nikolsona. U filmu igraju Stiven Dilan, Vudi Harelson, Marisa Tomej, Emira Nušević, Keri Foks, Goran Višnjić, Džejms Nezbit i Emili Lojd.
Dobrodošli u Sarajevo je imao svetske premijere u Kanu i na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu u maju i septembru 1997. godine, a u Velikoj Britaniji je objavljen 21. novembra 1997, a u Sjedinjenim Državama 26. novembra 1997. u izdanju Miramaksa.
Priča
[uredi | uredi izvor]1992. reporter ITN-a Majkl Henderson putuje u Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine pod opsadom, tokom rata koji je u toku. Tamo upoznaje američku zvezdu novinara Džimija Flina u potrazi za najuzbudljivijim pričama i slikama.
Henderson i Flin imaju prijateljske razgovore i razlike u intervalima između izveštavanja. Odsedaju u hotelu Holidej In, koji je bio primarni hotel za štampu u Sarajevu tokom opsade. Nakon što se prethodni prevodilac pokaže korumpiran i nesposoban, ITN angažuje Rista Bavića za Hendersonovog prevodioca.
Njihov rad im omogućava mučne i nesmetane poglede na stradanje Sarajlija. Situacija se menja kada Henderson snimi reportažu iz Ljubice Ivezić, sirotišta koje se nalazi na prvoj liniji fronta, u kojem dve stotine dece živi u očajnim uslovima. Nakon što sve neselektivniji napadi ne uspevaju da postanu glavna priča u Ujedinjenom Kraljevstvu, Henderson čini sirotište svojom glavnom pričom kako bi pokušao da skrene punu pažnju na rat i podstakne evakuaciju dece na sigurno.
Kada američka humanitarna radnica Nina organizuje evakuaciju sarajevske dece autobusima u Italiju, koju su odobrile UN, Henderson je ubeđuje da uključi Emiru, bošnjačku devojčicu iz sirotišta, kojoj je Henderson obećao da će se evakuisati. Nina zna da je to nezakonit čin – dozvoljeni su samo transferi rođacima u inostranstvu – ali direktor sirotišta to dozvoljava zbog očajnih okolnosti. Henderson i njegov snimatelj prate evakuaciju pod izgovorom da je pokrivaju kao vijest. Međutim, bosanski Srbi ometaju evakuaciju na nekoliko tačaka duž njene rute. U konačnom maltretiranju, naoružani četnici zaustavljaju autobus, biraju i nasilno iskrcavaju decu Bošnjake muslimane i odvoze ih svojim kamionom, verovatno da bi ih ubili.
Henderson se vraća kući u London sa Emirom, usvajajući je u svoju porodicu. Posle nekoliko meseci, Henderson dobija vest od bivšeg producenta iz Sarajeva da Emirina otuđena majka želi da je vrati. Henderson, koja nije znala da joj je majka živa, vraća se u Sarajevo, sada vođena ne samo opsadom, već i organizovanim kriminalom, i traži Ristu, koji je postao bosanski vojnik.
Henderson ga moli da pomogne u pronalaženju Emirine majke. Od rođaka otkrivaju da je Emiru kao bebu njena majka stavila u sirotište pod porodičnim pritiskom. Kada Rista u svojoj kući ubije snajperista, Henderson traži pomoć od Željka, konsijerža u Holidej Inu, kome je Henderson pomogao u prošlosti. Željko pregovara o ulicama i preprekama koje vode do Emirine majke, koja očajnički želi da devojčica živi sa njom. Međutim, ona je ubeđena da je Emira srećna u Engleskoj i da potpisuje papire za usvajanje.
Izrazita šala u filmu je navođenje zvaničnika UN-a da je Sarajevo tek 14. najgora kriza na svetu. Usred filma, Harun, Ristov prijatelj violončelista, kaže da bi odsvirao koncert na ulicama Sarajeva kada ono bude proglašeno za najgore mesto na Zemlji. Iako priznaje opasnost, tvrdi da će „ljudi umirati srećni slušajući moju muziku“. Film se završava tako što Harun drži "koncert mira" na brdu iznad Sarajeva, svirajući violončelo stotinama Sarajlija. Među prisutnima su Henderson, Flin i nekoliko dece iz sirotišta. Henderson se tužan osmehuje Harunu; Koncert je prelep, ali znači i da je Sarajevo zaista postalo najgore mesto na svetu.
Završni zapisi govore da Emira još uvek živi u Engleskoj.
Uloge
[uredi | uredi izvor]| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Stiven Dilan | Majkl Henderson |
| Vudi Harelson | Džimi Flin |
| Marisa Tomej | Nina |
| Emira Nušević | Emira |
| Keri Foks | Džejn Karson |
| Goran Višnjić | Risto Bavić |
| Džejms Nezbit | Greg |
| Igor Džambazov | Džeket |
| Gordana Gadžić | gđa. Savić |
| Džulijet Obri | Helen Henderson |
| Dražen Šivak | Željko |
| Vesna Orel | Munira Hodžić |
| Davor Janjić | Dragan |
| Labina Mitevska | Sonja |
| Nikolina Kujača | Nevesta |
| Petre Arsovski | Džoi |
| Majda Tušar | pekarka |
Stil
[uredi | uredi izvor]Majkl Vinterbotom brutalno prikazuje događaje. U uvodnoj sekvenci je snajperski napad na svadbenu povorku. Druge šokantne sekvence uključuju Hendersona koji je naišao na masakr na farmi, oficira bosanskih Srba koji nonšalantno pogubljuje grupe Bošnjaka i Hendersonov dolazak neposredno nakon prvog od masakra na Markalama .
Snimljen samo nekoliko meseci nakon rata na lokacijama u Sarajevu i Hrvatskoj, film koristi prave ruševine i ratne ostatke kako bi filmu dao osećaj autentičnosti. Mnoge scene likova koji svedoče i izveštavaju o uličnom pokolju isprepletene su video snimcima istorijskih događaja.
Muzika
[uredi | uredi izvor]U filmu su korišćena dva nadaleko poznata muzička dela. „Don't Worry, Be Happy“ Bobija Mekferina igra se protiv scena opsade Sarajeva, gde su ljudi ranjeni bombama, krv svuda po ulicama itd. Drugi komad je "Adađo u g - molu" Rema Đazota, zasnovan na fragmentu Sonate u g - molu Tomaza Đovanija Albinonija. Rok himne iz 1960-ih korišćene su kao deo zvučnih zapisa u filmovima iz doba Vijetnamskog rata kao što su Apokalipsa sada i Vod. Himne koje se koriste u filmu Dobrodošli u Sarajevo bile su popularne bliže eri filma.
Prijem
[uredi | uredi izvor]Na veb lokaciji agregatora recenzija Rotten Tomatoes, film ima ocenu odobravanja od 78% na osnovu 36 recenzija, sa prosečnom ocenom 6,8/10. [1] Na Metakritik-u, film ima prosečnu ocenu od 72 od 100 na osnovu 24 kritičara, što ukazuje na „generalno povoljne kritike“. [2]
Lisa Švarzbaum je dala Dobrodošli u Sarajevo "A-". [3] Tajm Aut je reditelja filma nazvao "oštrim [i] rigorozno nesentimentalnim režiserom", dodajući da je "bio dobar izbor za [Dobro došli u Sarajevo]". [4] Mark Savlov pohvalio je film zato što je „[pokrenuo neka teška pitanja o čistoj nemogućnosti stranih dopisnika da ostanu verni svojoj novinarskoj neutralnosti u ratnoj zoni“. [5] Edvard Gutman iz nazvao je film „ubedljivim, ali zbrkanim filmom koji ispituje granicu između novinarske nevezanosti i strasti“. [6]
Nagrade i nominacije
[uredi | uredi izvor]Film je imao svetsku premijeru 9. maja na Filmskom festivalu u Kanu 1997. [7] Nominovan je za Zlatnu palmu i Zlatni Hugo na Međunarodnom filmskom festivalu u Čikagu. Nagrađen je „Specijalnim priznanjem za izvrsnost u filmskom stvaralaštvu“ od strane Nacionalnog odbora za reviziju (SAD) tokom 69. dodele nagrada Nacionalnog odbora za reviziju (1997) .
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Welcome to Sarajevo (1997)”. Rotten Tomatoes. Flixster. Pristupljeno 16. 6. 2022.
- ^ „Welcome to Sarajevo (1997)”. Metacritic. CBS Interactive. Pristupljeno 10. 8. 2021.
- ^ Schwarzbaum, Lisa (28. 11. 1997). „Welcome to Sarajevo”. Entertainment Weekly. Pristupljeno 10. 8. 2021.
- ^ „Welcome to Sarajevo”. Time Out.
- ^ Savlov, Marc (13. 2. 1998). „Welcome to Sarajevo”. The Austin Chronicle. Pristupljeno 10. 8. 2021.
- ^ Guthmann, Edward (26. 6. 1998). „'Sarajevo's' Startling Misery / Films tells true story of girl, reporter”. San Francisco Chronicle. Pristupljeno 10. 8. 2021.
- ^ „Festival de Cannes: Welcome to Sarajevo”. festival-cannes.com. Pristupljeno 10. 8. 2021.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Dobrodošli u Sarajevo na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Dobrodošli u Sarajevo na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)