Don Delilo

Don Delilo
Lični podaci
Datum rođenja	(1936-11-20)20. novembar 1936.
Mesto rođenja	Njujork, Sjedinjene Američke Države
Književni rad
Period	1960–
Najvažnija dela	„Podzemlje“ „Padač“ „Bodi artist“

Don Delilo (engl. Don DeLillo; Njujork, 20. novembar 1936) je američki pisac, scenarista i esejista. Njegova najpoznatija dela uključuju Podzemlje, Padač, Bodi Artist i Amerikana. Kritičari ga ubrajaju u jednog od najvećih stvaralaca postmodernističke ere u Sjedinjenim Američkim Državama, uz Kormaka Makartija, Filipa Rota i Tomasa Pinčona, dok je sam Delilo sebe radije uvrštao u moderniste. Neke od tema njegovih dela su porast konzumerizma, teorije zavere, i raspad i ponovno sklapanje porodice kao zajednice. Naveo je da pisci koji su najviše na njega uticali u mladosti su bili Džejms Džojs, Ernest Hemingvej, Vilijam Fokner i Flaneri O'Konor. Njegova dela, su između ostalih nagrađene Pulicerovom nagradom, Međunarodnom Dablinskom Literarnom nagradom, i Američkom državnom književnom nagradom. Njegov roman Anđeo Esmeralda je takođe uvršten u listu 100 najboljih knjiga Nju Jork Tajms magazina.

Biografija

Don Delilo je rođen u Nju Jorku u katoličkoj porodici vukući poreklo iz Moliza, grada u Italiji. Kao tinejdžer nije bio zainteresovan za pisanje sve dok jednog leta se nije zaposlio kao radnik na parkingu, gde je čitanjem prekraćivao vreme i od čega je napravio jedan od hobija koji će ga uvek pratiti. Osim uticaja modernističkih pisaca, Delilo je navodio da je džez muzika, i naročito Džon Koltrejn, Majls Dejvis i Čarls Mingus ostavili značajan uticaj na njegov stil pisanja. Uz muziku, posleratna filmska industrija predvođena Robertom Altmanom, Fransisom Fordom Kopolom, Stenlijem Kjubrikom i Martinom Skorsezeom je, iako ne znajući kako, osim što je uticala na njegovo pisanje, takođe otkrila da ima i vizuelnu stranu ličnosti.

Nakon što je završio fakultet, stekao je diplomu iz komunikološke umetnosti 1958 godine. Najveća želja mu je bilo da radi u izdavaštvu, ali pošto to nije uspeo da ostvari, prvi posao mu je bilo pisanje za reklamne agencije. Nakon što je više od pet godina proveo u toj industriji, 1960 je napisao prvu kratku priču Reka Jordan.

Svoj prvi roman Amerikana je pisao duže od četiri godine, i bio je objavljen 1971 godine. Ta decenija je bila najproduktivnija u njegovoj spisateljskoj karijeri, kada je objavio i romane End Zone 1971 i Great Jones Street 1973, Ratner's Star 1976, Igrači 1977 i Running Dog iz 1978.

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina dvadesetog veka tri godine je živeo u Grčkoj gde je napisao roman The Names 1982 godine. Izdavanjem romana Beli šum 1985 za koju je dobio Nacionalnu književnu nagradu za fikciju, Delilo počinje da se ubraja u velike pisce postmodernističkog pravca. Uticaji na stvaranje Belog šuma mogu se videti u pisanju Dejvid Foster Valasa, Džonatana Letema, Džonatana Franzena, Zejdi Smit i Dejva Egersa.

U svom sledećem romanu Libra iz 1988 Delilo fikcionalizuje život Li Harvi Osvalda do Atentata na Džona Kenedija. Za potrebe pisanja romana Delilo je sproveo duboku istragu koja je uključivala čitanje više od pola izveštaja Vorenove komisije. Tokom devedesetih godina pretnja terorizma je ostavila veliki utica na Delila i njegovo pisanje. Njegov sledeći roman iz 1991 Mao II je nastao pod uticajem fetve stavljene na Salmana Rušdija. Roman je odlično primljen od strane čitalaca i kolega pisaca poput Tomasa Pinčona i Džona Banvila.

Delilo je proveo nekoliko godina istražujući temu za sledeći roman Podzemlje koji će biti objavljen 1997 godine. Martin Ejmis je nazvao ovaj roman kao uspon u velikog pisca. Podzemlje postaje jedan od najhvaljenijih Delilovih romana koji je ostvario zapažen komercijalni uspeh i nominovanje za više književnih nagrada. Posle pisanja Podzemlja, Delilo se opet povukao iz javnosti i nastavio da radi na idejama za nove romane koji će uskoro biti materijalizovani. Prvi je bio roman Bodi artist iz 2001 kojeg je 2003 pratio drugi Kosmopolis koji je predstavljao modernu interpretaciju Džejms Džojsovog Uliksa prebačenog u Njujork u period pucanja dot.kom balona 2000 godine. Kosmpolis je 2009 obradio Dejvid Kronenberg u film koji je dobio podeljene ocene od publike i kritike.

U tom periodu Delilo počinje da piše kraće romane, i to pod uticajem romana Golmanov strah od penala od pisca Petera Handkea, Stranca, Albera Kamija i kratkih romana Maksa Friša. Kosmopolis je naišao na negativnu kritiku od publike, dok je pisac Džon Apdajk izrazio svoje sumnje u stil i ton kojim je roman napisan. Poslednji roman u toj deceniji Padač Delilo je objavio 2007 i u njemu je prikazan uticaj napada 11. septembra 2001. na jednu običnu američku porodicu.

Sledeći roman Tačka Omega Delilo je napisao i objavio 2010 u njemu se bavi temom ljudske svesnosti i pitanja da li je ono do tačke iscrpljenosti. Smatra se filozofskim romanom po temi bliskim sa Bodi Artistom. Poslednji roman Tišina objavio je 2020. Živi u predgrađu Njujorka Bronksvilu sa suprugom Barbarom Benet.