Doprinosi

Doprinosi su oblik dažbina kojima se prikupljaju javni prihodi isključivo namenskog karaktera, odnosno za finasiranje javnih potreba^[1].

Osnovne odlike doprinosa su:

postojanje stvarne ili moguće (pretpostavljene) koristi koju određeni korisnici imaju od aktivnosti države i drugih javno-pravnih tela;
visina zavisi od troškova koje država ima kad obavlja određene aktivnosti ili od vrednosti neposredne koristi obveznika od usluge države i drugih javno-pravnih tela;
imaju obavezni karakter;
obaveza plaćanja nije inicirana zahtevom obveznika uključuju element protivusluge; ne plaćaju ih sva lica nego ona koja će imati korist od tako prikupljenih sredstava; plaćaju se po proporcionalnim stopama; prikupljena sredstva su namenska, ne prolaze kroz budžet ali se utvrđuju zakonom, za koji nije potrebna opšta saglasnost, za razliku od samodoprinosa za čije se ustanovljenje pretpostavlja referendum.

Doprinosi su slični porezima kao prinudno plaćanje i kao novčana davanja. S taksama su slični po nekoj ličnoj koristi koja se očekuje, neposredno ili posredno, ali je korist materijalne prirode. Tako vlasnici zemljišta koje se izgradnjom nasipa štiti od poplave treba da učestvuju (delimično ili potpuno) u troškovima obavljanja date aktivnosti države.

U savremenim državama, u okviru javnih prihoda, posebno je značajan doprinos za socijalno osiguranje, kao poseban vid zaštite koju društvo pruža građanima od ekonomskih i socijalnih teškoća koje mogu nastati usled značajnog smanjenja njihove ekonomske snage (prihoda) zbog bolesti, povreda na radu, nezaposlenosti, invalidnosti, starosti.

Sistem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje pokriva tri oblasti:

penzijsko i invalidsko,
zdravstveno i
osiguranje od nezaposlenosti.

U savremenim državama problem finansiranja socijalnog osiguranja rešava se povećanjem izdvajanja za te potrebe, efikasnim trošenjem raspoloživih sredstava iz fondova socijalnog osiguranja i sužavanjem pojedinih prava kojima su se do sada koristili osiguranici^[2].

Literatura

A. Perić, Finansijska teorija i politika, Bg 1974;
B. Jelčić, Javne finansije, Zg 1997; J. Lovčević,
Institucije javnih finansija, Bg 1997; B. Jelčić, B. Jelčić,
Osiguranje, Bg 2006; H. H. Ulbrich, Public Finance in Theory and Practice, London -- New York 2011;
T. Rakonjac Antić, Penzijsko i zdravstveno osiguranje, Bg 2012; Z. Drljača, Javne finansije i finansijsko pravo, Ist. Sar. 2018; B. Stakić, M. Jezdimirović, Javne finansije, Bg 2020.

Reference

^ „Historical Effective Federal Tax Rates: 1979 to 2004 | Congressional Budget Office”. www.cbo.gov (na jeziku: engleski). 2006-12-01. Pristupljeno 2024-11-29.
^ Rakonjac-Antić, Tatjana; Rakonjac-Antić, Tatjana (2018). Penzijsko i zdravstveno osiguranje (4. izmenjeno i dopunjeno izd. izd.). Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. ISBN 978-86-403-1543-2.

[1] „Historical Effective Federal Tax Rates: 1979 to 2004 | Congressional Budget Office”. www.cbo.gov (na jeziku: engleski). 2006-12-01. Pristupljeno 2024-11-29.

[2] Rakonjac-Antić, Tatjana; Rakonjac-Antić, Tatjana (2018). Penzijsko i zdravstveno osiguranje (4. izmenjeno i dopunjeno izd. izd.). Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. ISBN 978-86-403-1543-2.

[1]

[2]