Pređi na sadržaj

Doritos

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Doritos je američki brend aromatizovanih tortilja čipsa proizvedenih od 1964, u potpunom vlasništvu filijale Pepsiko.[1][2] Originalni Doritos nisu bili aromatizovani. Prvi ukus je bio tostirani kukuruz,[3] objavljen 1966. godine, zatim tako 1967. g. i načo sir 1972.[4] Drugi specijalni ukusi počeli su da debituju tokom kasnih 1980-ih. Koncept za Doritos je nastao u restoranu u Diznilendu.

Doritos je takođe postao poznat po svojim marketinškim kampanjama, uključujući mnoge reklame emitovane tokom Superboula.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Izraz dorito je kontrakcija od španskog doradito(doradito) (mala pržena i zlatna stvar), što je umanjenica od dorado(dorado) (pržena i zlatna stvar).

Originalni proizvod je napravljen u Kasa de Fritos (sada Rančo Del Zokalo) u Diznilendu u Anahajmu, Kalifornija, tokom ranih 1960-ih. Koristeći višak tortilja i uzimajući originalnu ideju od tradicionalne meksičke grickalice poznate kao totopo , restoran u vlasništvu kompanije ih je isekao, ispržio i dodao osnovne začine, ali u ovom slučaju suve. Arč Vest je u to vreme bio potpredsednik marketinga Frito-Leja i primetio je njihovu popularnost. Sklopio je ugovor 1964. sa Alek Fudsom, dobavljačem mnogih artikala za Kasa de Fritos u Diznilendu, i proizvodio je čips na kratko u regionu, pre nego što je bio preopterećen obimom, a Frito-Lej je premestio proizvodnju u svojoj fabrici u Talsi.[5][6]

Doritos je pušten u prodaju širom zemlje 1966. godine, prvi tortilja čip koji je lansiran na nacionalnom nivou u Sjedinjenim Državama.[7]

Prema Information Resources International, 1993. godine, Doritos je zaradio 1,2 milijarde dolara u maloprodaji, jednu trećinu ukupne Frito-Lej prodaje za godinu. Ipak, u najskupljem redizajniranju u istoriji Frito-Leja, 1994. godine kompanija je potrošila 50 miliona dolara na redizajn Doritosa kako bi čipovi bili 20% veći, 15% tanji i zaobljene ivice čipsa. Rodžer Berdusko, potpredsednik marketinga tortilja čipsa, rekao je da je primarni razlog za promenu „veća konkurencija tortilja čipsa u restoranskom stilu, koji je veći i jače začinjen“.[8] Promena dizajna je rezultat dvogodišnjeg istraživanja tržišta u kojem je učestvovalo 5.000 ljudi koji jedu čips. Novi dizajn je dao svakom čipu zaobljene uglove, što ga čini lakšim za jelo i smanjuje ostatke koji nastaju usled polomljenih uglova. Svaki čips je takođe dobio više začina, što je rezultiralo jačim ukusom. Redizajnirani čips je pušten u prodaju u četiri ukusa počevši od januara 1995.[8]

U Sjedinjenim Državama, Frito-Lej je eliminisao masti iz svih sorti Doritosa 2002. godine. Iste godine, brend Doritos je počeo da se pridržava propisa američke Uprave za hranu i lekove, četiri godine pre nego što su propisi postali obavezni.[9]

Kompaniju je 1993. godine tužio Čarls Grejdi, koji je tvrdio da mu je grlo oštećeno dok je jeo Doritos. Prema njegovoj tužbi, oblik i krutost čipova činili su ih sami po sebi opasnim.[10] Grejdi je pokušao da u spis uvrsti studiju bivšeg profesora hemije koja je izračunala kako je najbolje bezbedno progutati čips. Vrhovni sud Pensilvanije je kasnije presudio da studija nije ispunila naučne standarde i da se ne može predstaviti kao dokaz.[9]

U 2005. godini, prodaja Doritosa u Sjedinjenim Državama pala je za 1,7% na 595 miliona dolara. Da bi povećala prodaju u 2006. godini, kompanija je lansirala nekoliko novih ukusa, novu etiketu i više dvojezičnog oglašavanja. Potpredsednik Frito-Leja Džo Enen opisao je ovo kao „najznačajnije rebrendiranje i ponovno pokretanje u Doritosovoj 38-godišnjoj istoriji“.[11]

21. februara 2013. ponovo je promenjen logo Doritosa[12] i usvojen je reklamni slogan „ZA SMELE“.[13]

U 2015. godini, Doritos je predstavio ograničeno izdanje duginih Doritos proizvoda, koji je bio dostupan samo onima koji daju minimalnu donaciju od 10 dolara projektu It gets better, neprofitnoj organizaciji koja podržava LGBT zajednicu.[14] Promocija je prikupila 100.000 dolara za organizaciju, uprkos nekim kontroverzama.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ T. Rees Shapiro (26. 9. 2011). „Arch West, 97, invented Doritos for Frito-Lay”. Washington Post. 
  2. ^ „PepsiCo's History Timeline”. Arhivirano iz originala 4. 7. 2007. g. Pristupljeno 2. 7. 2007. 
  3. ^ Edwards, Gavin (31. 1. 2012). „The Legend Doritos: How One Snack Came To Rule Them All”. Maxim. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  4. ^ „History”. A History of Doritos (a history project). 
  5. ^ Gustavo Arellano (5. 4. 2012). „How Doritos Were Born At Disneyland”. OC Weekly. Pristupljeno 22. 10. 2012. 
  6. ^ Gustavo Arellano (2013). Taco USA: How Mexican Food Conquered America. Simon & Schuster. str. 208—209. ISBN 9781439148624. Pristupljeno 15. 9. 2017. 
  7. ^ Bashin, Kim. „The Psychological Secrets Behind Nacho Cheese Doritos”. Business Insider. Pristupljeno 17. 1. 2015. 
  8. ^ a b Collins, Glenn (3. 11. 1994). „Pepsico Pushes a Star Performer”. New York Times. Pristupljeno 12. 11. 2008. 
  9. ^ a b Collier, Gene (7. 1. 2004). „An expert weighs in on the Dorito case”. Pittsburgh Post-Gazette. Pittsburgh, PA. Pristupljeno 12. 11. 2008. 
  10. ^ „Grady v. Frito-Lay” (PDF). 
  11. ^ Van Riper, Tom (9. 1. 2006). „PepsiCo to Zest Up Doritos Campaign”. Forbes. Pristupljeno 12. 11. 2008. [mrtva veza]
  12. ^ Selwyn, Jeremy (28. 2. 2013). „Doritos gets a new logo — again!”. taquitos.net. Pristupljeno 16. 1. 2015. 
  13. ^ „For the Bold”. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 17. 1. 2015. 
  14. ^ Boyer, Lauren (17. 9. 2015). „Doritos Introduces Rainbow Doritos”. 
  15. ^ „Huckabee asks Frito Lay to drop pro-LGBT Rainbow Doritos partnership”. Fox News Channel. 25. 9. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доритос&oldid=26870045”