Pređi na sadržaj

Doroti Von

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Doroti Von
Ime po rođenjuDoroti Džin Džonson Von
Datum rođenja(1910-09-20)20. septembar 1910.
Mesto rođenjaKanzas Siti, Misuri, SAD
Datum smrti10. novembar 2008.(2008-11-10) (98 god.)
Mesto smrtiHempton, Virdžinija, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Vilberfors
ZanimanjeMatematičar
PoslodavacNasa
SupružniciHauard Von
(1932–1955)​
Deca6

Doroti Džin Džonson Von (20. septembar 1910 — 10. novembar 2008) je bila američka matematičarka, koja je radila za Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku (Nacu) i Nasu u istraživačkom centru Langlij u Hemptonu, Virdžinija. Godine 1949. postala je vršilac dužnosti supervizora kompanije West Area Computers, prva Afroamerikanka koja je dobila unapređenje i nadgledala grupu osoblja u centru.

Kasnije je zvanično unapređena na poziciju supervizora. Tokom svoje 28-godišnje karijere, Doroti Von se pripremala za uvođenje računara ranih 1960-ih tako što je sebe i svoje osoblje podučavala programskom jeziku Fortran. Kasnije je vodila odeljenje za programiranje Odeljenja za analizu i računanje (ACD) u Langliju.

Von je jedna od žena u knjizi Margo Li Šeterli „Skrivene brojke: Priča o afroameričkim ženama koje su pomogle da pobede u svemirskoj trci” (2016). Adaptiran je kao istoimeni biografski film, takođe objavljen 2016. godine.

Godine 2019. Doroti Von je posthumno dobila zlatnu medalju Kongresa.[1]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Doroti Von je rođena 20. septembra 1910. godine u Kanzas Sitiju, Misuri, kao Doroti Džin Džonson.[2] Ćerka je Eni i Leonarda Džonsona.[3] Sa sedam godina, njena porodica se preselila u Morgantaun, Zapadna Virdžinija, gde je 1925. godine diplomirala u srednjoj školi Bičerst.[4] Doroti Von je dobila stipendiju za punu školarinu od Konferencije A.M.E. za pohađanje Univerziteta Vilberfors u Vilberforsu, Ohajo.[5] Pridružila se Zeta ogranku Alfa Kapa Alfa sestrinstva u Vilberforsu i diplomirala 1929. godine, sa diplomom u matematici.[6][7] Godine 1932. udala se za Hauarda Vona, koji je umro 1955. godine. Par se preselio u Njuport Njuz, u Virdžiniji, gde su imali šestoro dece: En, Maidu, Leonarda, Keneta, Majkla i Donalda.[8] Porodica je takođe živela sa Hauardovim bogatim i poštovanim roditeljima u Njuport Njuzu, u Virdžiniji. Doroti Von je bila veoma posvećena porodici i crkvi, što je imalo veliki uticaj na to da li će se preseliti u Hampton, Virdžinija, da radi za Nasu.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Von je diplomirala na Univerzitetu Vilberfors 1929. godine. Iako su je profesori ohrabrivali da završi postdiplomske studije na Univerzitetu Hauard, [5] Von je radila kao profesor matematike u srednjoj školi Robert Rusa Moton u Farmvilu u Virdžiniji, kako bi pomogla svojoj porodici tokom Velike depresije.[9] Tokom 14 godina njene nastavničke karijere, državne škole i drugi objekti u Virdžiniji su i dalje bili rasno segregirani prema zakonima Džima Kroua.[10]

Godine 1935. Naca je osnovala sekciju žena matematičara, koje su vršile složene proračune.[5] Godine 1941, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je izdao izvršnu naredbu 8802, da se odvoji odbrambena industrija, i izvršnu naredbu 9346, da okonča rasnu segregaciju i diskriminaciju u zapošljavanju i unapređenju među saveznim agencijama i odbrambenim izvođačima.[10] Ovo je pomoglo da se osigura da ratni napori povuku celo američko društvo nakon što su Sjedinjene Američke Države ušle u Drugi svetski rat 1941. godine. Sa donošenjem dve Izvršne naredbe, i sa mnogim ljudima koji su primljeni u službu, savezne agencije kao što je Nacionalni savetodavni komitet za Aeronautics (Naca) je takođe proširila svoje zapošljavanje i povećala regrutovanje žena, uključujući „obojene” žene, da podrže ratnu proizvodnju aviona.[5] Dve godine nakon izdavanja izvršnih naredbi 8802 i 9346, Langley Memorial Aeronautical Laboratory (istraživački centar Langlej), objekat Naca, počeo je da zapošljava više crnkinja, kako bi zadovoljio drastičan porast potražnje za obradom podataka iz aeronautičkih istraživanja.[2] Sjedinjene Američke Države su verovale da će rat biti dobijen u vazduhu. Već je pojačala proizvodnju aviona, stvarajući veliku potražnju za inženjerima, matematičarima, zanatlijama i veštim trgovcima.

Godine 1943. Von je započela 28-godišnju karijeru matematičara i programera u istraživačkom centru Lenglj, u Hemptonu, u Virdžiniji, gde se specijalizovala za proračune putanja leta, izviđački projekat i kompjutersko programiranje. Njena karijera u ovoj oblasti započela je u vrhuncu Drugog svetskog rata. Došla je u istraživački centar Langlej misleći da će to biti privremeni ratni posao. Jedno od njene dece je kasnije radilo u Naci.[7] Doroti Von je raspoređena u West Area Computers, odvojenu jedinicu, koju su činili samo Afroamerikanci. To je bilo zbog preovlađujućih zakona Džima Kroua, koji su zahtevali da novozaposlene Afroamerikanke rade odvojeno od belkinja.[2] Takođe su morali da koriste odvojene trpezarije i kupatila.[2] Ovu segregiranu grupu činile su Afroamerikanke koje su ručno pravile složene matematičke proračune, koristeći alate tog vremena.[5][11]

The West Computers je dao doprinos svakoj oblasti istraživanja u Langliju. Njihov rad se proširio u posleratnim godinama, kako bi podržao istraživanje i dizajn za svemirski program Sjedinjenih Država, što je naglašeno pod predsednikom Džonom F. Kenedijem. Godine 1949. Doroti Von je određena za vršioca dužnosti direktora kompanije West Area Computers, preuzimajući dužnost od belkinje koja je umrla. Bila je prva crnkinja supervizor u Naci i jedna od nekoliko žena supervizora. Vodila je grupu sastavljenu u potpunosti od afroameričkih žena matematičara.[12] Godinama je držala ovu ulogu, pre nego što je zvanično unapređena na poziciju supervizora.[9] Doroti Von je radila na mogućnostima za žene u West Computing-u, kao i za žene u drugim odeljenjima.[11]

Videvši da će mašinski računari biti budućnost, ona je žene učila programskim jezicima i drugim konceptima, kako bi ih pripremila za tranziciju. Matematičarka Ketrin Džonson je prvobitno bila dodeljena grupi Doroti Von, pre nego što je prebačena u Lenglijev odsek za mehaniku letenja. Von se prebacila u oblast elektronskog računarstva 1961. godine, nakon što je Naca uvela prve digitalne (ne-ljudske) računare. Doroti Von je postala iskusna u kompjuterskom programiranju, sama je podučavala Fortran i podučavala svoje kolege kako bi ih pripremila za tranziciju. Ona je doprinela svemirskom programu kroz svoj rad na programu Scout Launch Vehicle Program.[11] Blog koji opisuje njen rad u Nasi nalazi se na veb stranici grupe Muzeja nauke u Londonu.[13]

Von je nastavila nakon što je Nasa, agencija naslednica, osnovana 1958. godine. Kada je Naca postala Nasa, odvojeni objekti, uključujući kancelariju West Computing, su ukinuti. U intervjuu iz 1994. godine, Von se prisetila da se tokom rada u Langliju, tokom svemirske trke, osećala kao da je „na vrhuncu nečeg veoma uzbudljivog“.[14] Što se tiče toga što je bila afroamerička žena tokom tog vremena u Langliju, primetila je: „Promenila sam ono što sam mogla, a ono što nisam mogla, izdržala sam“. Von je radila u odeljenju za numeričke tehnike tokom 1960-ih. Doroti Von i mnogi bivši West Computers pridružili su se novom Odeljenju za analizu i računanje (ACD), rasno i rodno integrisanoj grupi na granici elektronskog računarstva. Radila je u Nasi 28 godina.[12]

Tokom svoje karijere u Lengliju, Von je takođe odgajala svoje šestoro dece, od kojih je jedno kasnije takođe radilo u Nasi. Von je živela u Njuport Njuzu, u Virdžiniji, a na posao u Hempton je išla javnim prevozom.

Kasnije godine[uredi | uredi izvor]

Doroti Von sa koleginicama Lesi Hanter i Vivijan Adair. Margaret Ridenhaur i Šarlot Krejdon stoje pozadi.

Doroti Von je želela da nastavi na drugoj rukovodećoj poziciji u Nasi, ali nikada nije dobila ponudu.[15] Povukla se iz Nase 1971. godine, u dobi od 61 godine. U svojim poslednjim godinama, radila je sa matematičarkama Ketrin Džonson i Meri Džekson na lansiranju astronauta Džona Glena u orbitu.[15] Umrla je 10. novembra 2008. godine, u 98. godini života. Von je bila član Alfa Kapa Alfa, afroameričkog sestrinstva. Bila je i aktivni član Afričke metodističke episkopalne crkve, gde je učestvovala u muzičkim i misionarskim aktivnostima. Napisala je i pesmu pod nazivom "Matematika".[16]

U trenutku njene smrti, ostala je iza nje četvoro od šestoro dece, desetoro unučadi i četrnaest praunučadi.[8]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Doroti Von je bila prva cenjena crnkinja menadžerka u Nasi, stvarajući tako dugotrajno nasleđe za raznolikost u matematici i nauci za West Area Computers. Kao jedna od prvih žena kodera u ovoj oblasti koja je znala da kodira Fortran, bila je u stanju da podučava druge o jeziku kodiranja i stvorila talas programerki, koje su integrisale svoj rad u Nasine sisteme.[17]

Godine 2005. stvoren je fond za stipendije sa Salem Community Foundation, pod imenom Doroti Von, za dalje muzičko usavršavanje u Salem Music Study Club. [18]

Doroti Von je jedna od žena predstavljenih u publicističkoj knjizi „Skrivene brojke” Margo Li Šeterli iz 2016. godine i istoimenom igranom filmu. Nju je tumačila glumica Oktavija Spenser, dobitnica Oskara.

Tehnološka akademija Doroti Dž. Von otvorena je u Šarlotu, Severna Karolina, u avgustu 2017. godine. Ova škola je inspirisana „liderstvom, inovativnošću, kreativnošću, radoznalošću i ljubavlju prema učenju“ Doroti Von. Škola je član asocijacije Magnet Schools of America.

Godine 2019. Von je nagrađena zlatnom medaljom Kongresa.[1] Takođe je 2019. godine, krater Von na suprotnoj strani Meseca nazvan je u njenu čast.

Dana 6. novembra 2020. godine, satelit nazvan po njoj je lansiran u svemir.

Lična Biblija Doroti Von i Nasa lična karta za penziju izloženi su u izložbi Muzeja Biblije „Sveto pismo i nauka: Naš univerzum, mi sami, naše mesto”. [19] Afrička metodistička episkopalna crkva joj je takođe dodelila nagradu za službu.[19]

Univerzitet Nort Central ima stipendiju u čast Doroti Von za BPOC i/ili studentkinje.[20]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

  • 1925: Gimnazija u Bičerstu – đak generacije[15]
  • 1925: Konferencija A.M.E. u Zapadnoj Virdžiniji – puna školarina[21]
  • 1929: Univerzitet Vilberfors – diplomirani matematičar sa pohvalom[22]
  • 1949–1958: šef Nacionalnog savetodavnog komiteta aeronautičke odvojene zapadne računarske jedinice (Naca)[23]
  • 16. oktobar 2019: po njoj je nazvan lunarni krater.[24] Ovo ime su izabrali planetarni naučnik i učenik Doroti Von, Rajan N. Votkins, a podneli su ga na 109. rođendan Doroti Von.[25]
  • 8. novembar 2019: Zlatna medalja Kongresa[1][26]
  • 6. novembra 2020. godine u svemir je lansiran satelit nazvan po njoj[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „H.R.1396 - Hidden Figures Congressional Gold Medal Act”. Congress.gov. 
  2. ^ a b v g Shetterly, Margot Lee; Loff, Sarah. „Dorothy Vaughan Biography”. Nasa. Arhivirano iz originala 25. 06. 2020. g. Pristupljeno 08. 12. 2023. 
  3. ^ „Dorothy Vaughan Obituary (2008) - Hampton, VA - Daily Press”. Legacy.com. Pristupljeno 2023-12-08. 
  4. ^ Shetterly, Margot Lee. Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race. William Morrow. str. 12. ISBN 9780062363619. 
  5. ^ a b v g d „The Hidden Black Women Who Helped Win the Space Race”. The Cut (na jeziku: engleski). 2016-08-30. Pristupljeno 2023-12-08. 
  6. ^ Williams, Talithia (2018). Power in Numbers: The Rebel Women of Mathematics. Race Point Publishing. str. 67. ISBN 978-1-63106-485-2. OCLC 1033694135. 
  7. ^ a b „Hidden Figure: Dorothy Vaughan”. www.spelman.edu. Pristupljeno 2023-12-08. 
  8. ^ a b Nielsen, Euell A. (2017-01-07). „Dorothy Johnson Vaughan (1910-2008) •” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  9. ^ a b Shetterly, Margot Lee (2016). Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race. William Morrow. str. 21—22, 91—92. ISBN 9780062363619. 
  10. ^ a b „Dorothy Vaughan: NASA's 'Human Computer' and American Hero”. interestingengineering.com. 
  11. ^ a b v Shetterly, Margot Lee. „Dorothy Vaughan”. The Human Computer Project. Arhivirano iz originala 29. 01. 2017. g. Pristupljeno 08. 12. 2023. 
  12. ^ a b „The History of NASA Langley Research Center - NASA” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 01. 01. 2024. g. Pristupljeno 2023-12-08. 
  13. ^ says, Aoife (2020-09-20). „Dorothy Vaughan: NASA’s overlooked star”. Science Museum Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  14. ^ Golemba, Beverly (1994). Human Computers: The Women in Aeronautical Research. NASA Langley Archives, unpublished manuscript. str. 121. 
  15. ^ a b v „Dorothy Johnson Vaughan - Education, Early Life & Family”. Biography (na jeziku: engleski). 2020-09-15. Pristupljeno 2023-12-08. 
  16. ^ „Dorothy Vaughan Obituary (2008) - Hampton, VA - Daily Press”. Legacy.com. Pristupljeno 2023-12-08. 
  17. ^ Loff, Sarah (2016-11-22). „Dorothy Vaughan Biography”. Nasa. Arhivirano iz originala 25. 06. 2020. g. Pristupljeno 08. 12. 2023. 
  18. ^ „Principal Funds”. salemcommunityfoundation.org. Pristupljeno 2023-12-08. 
  19. ^ a b „No Longer Hidden: The Legacy of Dorothy Vaughan”. Museum of the Bible (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  20. ^ „Dorothy Vaughan Scholarship”. North Central University (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  21. ^ „SR 73 Text”. www.wvlegislature.gov. Pristupljeno 2023-12-08. 
  22. ^ adminjem (2022-02-01). „Black History Month: NASA's Hidden Figures - JEM Engineering Blog”. JEM Engineering (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  23. ^ „Dorothy Vaughan - NASA” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  24. ^ „Planetary Names”. planetarynames.wr.usgs.gov. Pristupljeno 2023-12-08. 
  25. ^ „Thrilled to announce that this small (3 km) crater on the Moon now has a name - Vaughan! My student and I chose to name Vaughan crater after Dorothy Vaughan (you may remember her from @HiddenFigures, where she was portrayed by @octaviaspencer)”. X (formerly Twitter) (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  26. ^ „GovInfo”. www.govinfo.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  27. ^ „Dorothy Vaughan – NASA Hidden Figures”. www.twinkl.com. Pristupljeno 2023-12-08. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Golemba, Beverly (1994). Human Computers: The Women in Aeronautical Research (PDF). NASA Langley Archives, unpublished manuscript.
  • Shetterly, Margot Lee (2016b). Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race. William Morrow. ISBN 9780062363619.
  • Williams, Talithia (2018). Power in Numbers: The Rebel Women of Mathematics. Race Point Publishing. ISBN 978-1-63106-485-2. OCLC 1033694135.
  • Muir-Harmony, T. (2019). The Women Who Advanced Aerospace. Reviews in American History, 47(2), 263-270.
  • Palermo, G. (2022). Celebrating Women of Color in Computational Chemistry. Journal of Chemical Information and Modeling, 62(13), 3133-3134.
  • McGuffey, A., & George, L. (2022). MAKING SPACE FOR GENDER EQUALITY. Hollywood or History?: An Inquiry-Based Strategy for Using Film to Teach About Inequality and Inequity Throughout History, 6, 11.
  • Jones, S. M. (2019). Women Who Count: Honoring African American Women Mathematicians (Vol. 124). American Mathematical Soc.
  • Brereton, C. (2017). Women scientists in math and coding. Gareth Stevens Publishing LLLP.
  • Loff, S. (2019). Dorothy Vaughan Biography. NASA. Retrieved March, 8.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дороти_Вон&oldid=27760690”