Pređi na sadržaj

Draga Stefanović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
draga stefanović
Lični podaci
Datum rođenja(1890-00-00)1890.
Mesto rođenjaŠimanovci, kod Zemuna, Austrougarska
Datum smrti20. januar 1967.(1967-01-20) (76/77 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Profesijapolitička radnica
Porodica
SupružnikLaza Stefanović

Draginja Draga Stefanović (rođ. Predojević; Šimanovci, kod Zemuna, 1890 — Beograd, 20. januar 1967) bila je aktivistkinja radničkog i komunističkog pokreta, feministkinja i politička radnica

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1890. u Šimanovcima, selu u Zemunskom srezu, u Sremu. Još kao dete se sa roditeljima preselila u Beograd. Shodno tada uobičajenoj i široko raširenoj pojavi, počela je da radi još kao devojčica da radi u knjigovezačkoj industriji. Kako je rano postala knjigovezačka radnica, 1905. je sa petnaest godine postala aktivna u sindikalnom pokretu. Bila je članica Udruženja knjigovezačkih radnika Srbije, preko koga je dobila prva saznanja o marksizmu i komunizmu, a povezala se i sadatašnjom Socijaldemokratskom partijom Srbije (SDPS). Godine 1908. godine, sa osamnaest godina, postala je članica uprave sindikata knjigovezačkih radnika, i na tom mestu je ostala do izbijanja Prvog svetskog rata. Prilikom formiranja Sekretarijat žena socijaldemokrata Srbije, 1910. postala je njegova članica, a ubrzo i sekretarka, čime je došla na čelo ženskog radničkog pokreta u Srbiji. Bila je ključna ličnost ženskog marksističkog časopisa Jednakost, koji je izlazio i pre i posle Prvog svetskog rata.[1][2]

Nakon završetka rata, učestvovala je u obnovi sindikalnih i političkih radničkih organizacija. Bila je član Uprave Udruženja knjigovezačkih radnika Srbije. Aprila 1919. u Beogradu je prisustvovala Osnivačkom kongresu Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista), na kome je izabrana za sekretara Sekretarijata žena socijalista-komunista. Na sindikalnom kongresu, izabrana je i za članicu Izvršnog odbora Centralnog radničkog sindikalnog veća Jugoslavije (CRSVJ). Na Drugom kongresu, održanom juna 1920. u Vukovaru stala je na stranu revolucionarne struje i postala vodeća članica preimenovane Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Prilikom kampanje za izbore za Ustavotvornu skupštinu, tokom 1920, predvodila je više predizbornih skupova KPJ na kojima je protestvovala protiv vladajućeg režima Kraljevine SHS koji nije odobrio pravo glasa ženama.[2]

Zabranom legalnog rada KPJ, 1921. potpuno je prestao rad mnogih ženskih i sindikalnih organizacija, kao i Centralnog sekretarijata žena komunista, na čijem se čelu nalazila. U junu 1921. postala je članica Zameničkog izvršnog odbora KPJ, koji je služio kao alternativni Izvršni odbor, u slučaju hapšenja članova rukovodstva KPJ. Na Prvoj zemljaskoj konferenciji KPJ održanoj jula 1922. postala je član Izvršnog odbora i prva žena član Centralnog komiteta KP Jugoslavije. Tokom frakcijskih borbi unutar KPJ, pripadala je desnom krilu, koje je predvodio Sima Marković. Učestvovala je januara 1923. na Osnivačkoj skupštini Nezavisne radničke partije Jugoslavije (NRPJ), koja je bila pokušaj legalizacije rada KPJ. Zbog učešća na skupštini uhapšena je od beogradske policije. Posle izlaska iz zatvora, avgusta 1923. postala je članica Centralnog sekretarijata žena NRPJ, istovremeno obavljajući vodeću ulogu u radu ilegalne KPJ.[2]

Na Drugoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj maja 1923. u Beču, na kojoj je došlo do pobede leve frakcije, nije izabrana u Izvršni odbor KPJ, ali joj je nakon izlaska iz zatvora ponuđena funkcija sekretara Sekretarijata žena KPJ. Odbila je ovu funkciju, pa je na tom mestu zamenila Desanka Cvetković, predstavnica leve frakcije. Istovremeno Stefanovićeva je ostala članica Sekretarijata žena legalne NRPJ. U jesen 1923. osnovala je i vodila Pokrajinski sekretarijat žena za Srbiju i Crnu Goru. Tokom proleća 1924. organizovala je protestne skupove širom Jugoslavije, čiji povod je bilo policijsko ubistvo tekstilne radnice Ljubice Ljubičić (1902—1924).[2]

Na Trećem kongresu KPJ održanom maja 1926. u Beču određena je za članicu novooformljene Komisije za rad među ženama. Kako je ovaj Kongres bio pokušaj pomirenja leve i desne frakcije, Stefanovićeva je vraćena na najviše partijske položaje. Ova Komisija nikada nije ozbiljnije počela s radom i najverovatnije je prestala da postoji do kraja godine. Jula 1927. nakon Prvog kongresa Nezavisnih sindikata, postala je predsednica Komisije za rad među ženama pri Centralnom radničkom sindikalnom odboru Jugoslavije. Tokom 1928. i 1929. pod direktnom intervencijom Kominterne došlo je do novog pokušaja okončanja frakcijskih borbi. Iz rukovodstva KPJ su tada udaljeni mnogi ljudi koji su bili povezani sa levom ili desnom frakcijom, među kojima i Stefanovićeva. Dragin muž, Lazar Stefanović, postao je tada deo partijskog rukovodstva, ali je kasnije i on odstranjen odlukom Kominterne. Nakon duže pauze u partijskom radu, ponovo se aktivirala u periodu politike Narodnog fronta 1935. kada se uključila u borbu za žensko pravo glasa. Do početka Drugog svetskog rata bila je aktivna u radu Ujedinjenih radničkih sindikata i Mesnog komiteta KPJ za Beograd.[2]

Nakon okupacije Jugoslavije 1941. bila je uhapšena od Specijalne policije i kao „žena komunističkog poslanika i sama sklona komunizmu” upućena u logor Banjica. Kasnije je puštena na slobodu, nakon čega se uključila u Narodnooslobodilački pokret (NOP). Posle oslobođenja, bila je članica Glavnog odbora Jedinstvenih sindikata radnika i nameštenika Srbije, te Saveza sindikata grafičkih radnika i radnica Jugoslavije. Godine 1951. isključena je iz KPJ kao pristalica Rezolucije Informbiroa, ali nije hapšena. Kasnije je bila aktivna članica Udruženja penzionera Jugoslavije. Umrla je 20. januara 1967. u Beogradu[3] i sahranjena je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.[2]

Njen suprug Lazar Stefanović (1885—1950) bio je član Srpske socijaldemokratske partije i jedan od osnivač KP Jugoslavije, kao i jedan vođa njene desne frakcije. Njihova ćerka Dušica Stefanović Živković (1913—1941) bila je doktorka biologije i činovnica u Ministarstvu poljoprivrede. Bila je član KPJ i aktivistkinja Omladinske sekcije Ženskog pokreta i članica prve redakcije časopisa Žena danas. Uhapšena je septembra 1941. i odvedena u logor Banjica, gde je streljana 17. oktobra 1941. godine.[4][2]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Kecman 1978, str. 67—68.
  2. ^ a b v g d đ e „Draga Stefanović, “O nevoljama naše dece””. rosalux.rs. n.d. 
  3. ^ „Draga Steafnović”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 21. 1. 1967. str. 8. 
  4. ^ Žene Srbije 1975, str. 166.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драга_Стефановић&oldid=28823596”