Država Burma

Država Burma ဗမာနိုင်ငံတော် (bur.) ビルマ國 (jap.)
Zastava Grb
Himna "တို့ဗမာသီချင်း" "Naša Burma pesma"
Zeleno: pod kontrolom države Svetlo sivo: pod kontrolom Britanske Burme Svetlo zeleno: anektirano od strane Tajlanda
Geografija
Glavni grad		Rangun
Društvo
Službeni jezik		japanski, engleski, burmanski
Politika
Oblik države		Fašistička jednopartijska država pod totalitarnom diktaturom
— Šef države i premijer		Ba Ma
Istorija
Istorijsko doba		Drugi svetski rat
— Osnivanje		1. avgust 1943.
— Ukidanje		19. avgust 1945.
— Status		Vazalna država Japanskog carstva
Zemlje prethodnice i naslednice Države Burme
Prethodnice:		Naslednice:
	Japanska okupacija Burme	Britanska Burma

Država Burma (Burmanski: ဗမာနိုင်ငံတော်; Japanski: ビルマ國, Biruma-koku) je bila japanska vazalna država tokom Drugog svetskog rata. Država je stvorena 1. avgusta 1943. tokom japanske okupacije Burme, a ukinuta je 19. avgusta 1945. godine.

Istorija

Tokom početka Drugog svetskog rata Japansko carstvo je napalo Britansku Burmu da bi dobilo sirove materijale (to uključuje naftu, razne minerale i rižu), kao i da bi zatvorilo Burmnaski put, važnu putanju za dostavljanje municije i ostale pomoći Čang Kaj Šekovim kineskim nacionalistima koji su se do tada već par godina borili protiv Japana u Drugom kinesko-japanskom ratu.

Petnaesta japanska armija, na čelu sa general-pukovnikom Šojiro Idom, je uspešno zauzela Burmu u maju 1942. Japanci su takođe pomogli u stavranju Burmanske oslobodilačke armije (BOA), koja je pomagala Japanu tokom invazije. BOA je kasnije u proleću 1942. stvorila privremenu vladu u nekim delovima zemlje. Međuti u samoj japanskoj upravi je bilo nesuglasica u vezi sa budućnosti Burme. Stvaranje burmanske privremene vlade je podržavao pukovnik Suzuki, ali se ostatak japanske vlade nikada nije složio sa time. Ipak, burmanska izvršna administracija je proglašena u Rangunu 1. avgusta 1942. sa ciljem da stvori administraciju koja bi se bavila svakodnevnim civilnim problemima podređenim japanskoj vojnoj administraciji. Na čelu privremene administracije je bio dr. Ba ma, advokat i politički zatvorenik Britanije.

Kako se rat postepeno okrenuo protiv Japana, japanska vlada je odlučila da Burma i Filipini postanu potpuno nezavisni kao deo Velikoistočnoazijska sfera ko-prosperiteta, suprotno prvobitnom planu da se države oslobode tek nakon završetka rata. Japanski premijer, Hideki Todžo, obećao je da će Burma dobiti nezavisnost za godinu dana od 28. januara 1943, uz uslov da Burma objavi rat Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u. Japanska vlada je smatrala da bi ovo povećanu vojnu i ekonomsku podršku Burme za japanske ratne napore.

Pripremni komitet za nezavisnost Burme, sa Ba Maom kao vođu, stvoren je 8. maja 1943. sa velikim brojem uvaženih članova. Burma je proglašena nezavisnom državom 1. avgusta 1943. godine i gde je tada takođe dobila naziv Nezavisna Država Burma, a japanska vojna vlada za Burmu je zvanično ukinuta. Nova država je brzo objavila rat Britaniji i SAD-u. Burma je takođe potpisala savez sa Japanom.

Ba Mav je postao ''Naingandaw Adipad'' (šef države) Burme prema novom ustavu, gde je imao ogromnu moć u državi.

Dana 25. septembra 1943, kao što je obećano, Japan je ustupio sve države Šan Burmi osim dela istočno od reke Salvin, odnosno Kengtunga i Mongpana, koji je već bio dat Tajlandu. Ba Mav je prisustvovao konferenciji Velike istočne Azije u Tokiju od 5. do 6. novembra 1943.

Iako je sada nominalno nezavisna, moć države Burma da vrši svoj suverenitet bila je u velikoj meri ograničena ratnim sporazumima sa Japanom. Japanska carska vojska je zadržala veliko prisustvo i nastavila da deluje arbitrarno, uprkos tome što Japan više nema zvaničnu kontrolu nad Burmom.

Tokom 1943. i 1944. godine, Nacionalna armija Burme uspostavila je kontakte sa drugim političkim grupama unutar Burme, uključujući Komunističku partiju Burme koja je delovala u podzemlju. Na kraju je formirana popularna front organizacija pod nazivom Antifašistička organizacija (AFO) sa Takinom Soeom kao vođom.

Preko komunista i odbrambene vojske Arakan koju sponzoriše Japan, Burmanci su na kraju uspeli da stupe u kontakt sa britanskim snagama 136 u Indiji. Prvi kontakti su uvek bili indirektni. Snage 136 su takođe mogle da stupe u kontakt sa pripadnicima Karen jedinice BNA u Rangunu.

U decembru 1944, AFO je kontaktirao saveznike, ukazujući na njihovu spremnost da pređu na stranu saveznika pokretanjem nacionalnog ustanka koji bi uključio snage BNA. Međutim, tome su se usprotivili Britanci, koji su smatrali da je tajming nepovoljan i koji su imali značajne rezerve u pogledu podrške BNA. Prvi ustanak pod vođstvom BNA protiv Japanaca dogodio se početkom 1945. u centralnoj Burmi.

Dana 27. marta 1945. godine, ostatak BNA je paradirao u Rangunu i marširao naizgled da pomogne japanskoj vojsci u bitkama koje su tada besnele u centralnoj Burmi protiv invazijskih savezničkih snaga. Umesto toga, BNA je otvoreno objavila rat Japancima. Aung San i drugi su nakon toga započeli pregovore sa lordom Mauntbatenom i zvanično se pridružili saveznicima kao Patriotske burmanske snage.

Bez podrške BNA, vlada države Burma brzo je pala, a Ba Ma je pobegao preko Tajlanda u Japan, gde je kasnije te godine uhvaćen i držan u zatvoru Sugamo u Tokiju do 1946.

Administativna podela

Država Burma je bila podeljena na četiri divizije (တိုင်း), a to su:

• Severna divizija (မြောက်ပိုင်းတိုင်း)
• Zapadna divizija (အနောက်ပိုင်းတိုင်း)
• Južna divizija (တောင်ပိုင်းတိုင်း)

• Kambavza divizija (ကမ္ဘောဇတိုင်း)

Kambavza divizija, sastavljena od Šan i Kareni država je posebna po tome što je stavljena pod direktnom kontrolom šefa države.

Literatura

• Allen, Louis (1986). Burma: the Longest War 1941-45. J.M. Dent and Sons. ISBN 0-460-02474-4. 
• Lebra, Joyce C. (1975). Japan's Greater East Asia Co-Prosperity Sphere in World War II: Selected Readings and Documents. Oxford University Press. 
• Smith, Ralph (1975). Changing Visions of East Asia, 1943-93: Transformations and Continuities. Routledge. ISBN 0-415-38140-1. 
• Kady, J (1958). "History of Modern Burma"