Drndar
Drndar je zanatlija koji pretresa, čibuka ili drnda vunu iz dušeka ili pamuk iz jorgana.
O zanatu
[uredi | uredi izvor]Ovim zanatom se obično bave propali pamuklijaši ili jorgandžije. Sa svojim drndalom i maljicom oni idu od kuće do kuće, gde ih pozovu. Pred nadnice drndari rade i na meru (oku ili kilo) i na komad. Za drndanje novog pamuka uzimaju manje nego za drndanje starog (izvađenog iz jorgana). Drndari su ranije, po kazivanju drndali i vunu za sukno, za čerge, ćilimove, suknje i pletivo, koje se nekada radilo u varoši kao i na selu.
Drndarski zanat je potpadao pod pamuklijaško-jorgandžijski esnaf i slavili su slavu tog esnafa.
Pošto rade za nagradu, nemaju svoje radionice, njihov zanat dolazi u red zanata za nagradu. [1]
Alat
[uredi | uredi izvor]Drndari sa sobom nose kao alat drndalo i maljicu. Drndalo je jak prut savijen i zategnut pomoću upredene opruge.Pri radu udaraju maljicom po oputi nad rasprostrtom vunom.[2]
Istorijat
[uredi | uredi izvor]U srednjem veku su se u Đakovici ovim zanatom bavili pravoslavci.[3] Prema statističkim podacima u Srbiji se 1894/95. godine od ovog zanata izdržavalo 63 osobe.[4] U Kruševcu je 1910/11. godine bilo svega 2 drndara jer su se varošani izvežbali pa su sami pretresali vunu i pamuk, bilo ručnim prečešljavanjem, bilo prostim drndalom, koje su žene same pravile od uzice ili opute zategnute na jakom prutu, pa udarale po uzici drvenom loparicom.[5]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Mijatović, Stanoje M. (2008). Zanati i esnafi u Rasini. Kruševac: Istorijski arhiv Kruševac. str. 12—13. ISBN 978-86-82395-50-8.
- ^ Mijatović, Stanoje M. (2008). Zanati i esnafi u Rasini. Kruševac: Istorijski arhiv Kruševca. str. 222—223. ISBN 978-86-82395-50-8.
- ^ „Naši novi gradovi na jugu”. Pretraživa digitalna biblioteka (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-03-13.
- ^ Statistički godišnjak Kraljevine Srbije knj.2. Beograd. 1894—1895. str. 63.
- ^ Mijatović, Stanoje M. (2007). Zanati i esnafi u Rasini. Kruševac: Istorijski arhiv Kruševac. str. 12. ISBN 978-86-82395-50-8.