Други богови
| Drugi bogovi | |
|---|---|
 Originalni rukopis | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Other Gods |
| Autor | H. F. Lavkraft |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | fantastika |
| Izdavanje | |
| Datum | 1933. |
„Drugi bogovi” (engl. The Other Gods) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana 14. avgusta 1921.[1] i prvi put objavljena u časopisu The Fantasy Fan u novembru 1933. godine.[2]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Barzai Mudri, prvosveštenik i prorok duboko učen po pitanju znanja o „bogovima zemlje”, ili Velikim, pokušava da se popne na planinu Hateg-Kla kako bi im pogledao lica, u pratnji svog mladog učenika Atala. Kada dostigne vrh, Barzai je isprva presrećan dok ne otkrije da „bogovi zemlje” nisu sami, već da ih nadgledaju „drugi bogovi, bogovi udaljenih paklova koji čuvaju nejake bogove zemlje!” Atal beži, a Barzai više nikada nije viđen.
Likovi
[uredi | uredi izvor]Atal
[uredi | uredi izvor]Atal se prvi put pojavljuje u Lavkraftovoj priči „Mačke Ultara” (1920) kao mladi krčmarev sin u Ultaru koji svedoči čudnim obredima mačaka u noći kada su stari farmer i njegova žena ubijeni. U „Drugim bogovima”, on postaje šegrt Barzaija Mudrog i prati ga na njegovom usponu na vrh planine Hateg-Kla.
Kada Randolf Karter poseti Atala u Snovitoj potrazi za neznanim Kadatom (1926), on je patrijarh Hrama Starijih i sada ima više od 300 godina, „ali je i dalje veoma oštrog uma i sećenja”. Posle mnogo čaša mesečevog vina, on otkriva važnu informaciju koja pomaže Karteru u njegovoj potrazi. Kako i dolikuje njegovim godinama i položaju, Atal ima dugu bradu.
Barzai
[uredi | uredi izvor]U „Drugim bogovima”, Barzai Mudri je prvosveštenik bogova zemlje (Velikih) u Ultaru i nekadašnji Atalov učitelj. Prema priči, često je zalazio u nepoznato, čitajući dela poput Pnakotičkih rukopisa i Sedam tajnovitih knjiga Hsana. On je sin aristokrate, što ga čini skeptičnim prema sujeverjima običnih ljudi. Kaže se da je savetovao stanovnike Ultara kada su usvojili zakon protiv ubijanja mačaka. On nestaje ubrzo nakon što se popeo na vrh Hateg-Kla da bi video bogove kako uživaju na njegovom vrhu. U Snovitoj potrazi za neznanim Kadatom, sam Niarlatotep priča Randolfu Karteru na kratak i sardoničan način o nesrećnim ekspedicijama drugih drskih bogotražitelja, kao i da su Drugi bogovi „učinili ono što su morali” sa Barzaijem.
Sansu
[uredi | uredi izvor]Prema priči, Sansu se jednom popeo na planinu Hateg-Kla „u mladosti sveta”, ali nije pronašao „ništa osim nemog leda i stene”. On je poslednja osoba koja se popela na planinu pre Barzaija.
Postavka
[uredi | uredi izvor]Iako neki čitaoci pretpostavljaju da je radnja ove pripovetke smeštena u Lavkraftove Zemlje snova, kritičar S. T. Džoši ukazuje na veze sa pričom „Polaris”, za koju se čini da je smeštena u daleku prošlost Zemlje, tvrdeći da je „jasna implikacija da je ovo priča se takođe odvija u praistorijskoj civilizaciji.”[3]
- Hateg-Kla je „visoka i stenovita” planina u „kamenitoj pustinji” trinaest dana hoda od sela Hateg, po kome je i dobila ime. To je jedno od mesta gde su „bogovi zemlje” nekada živeli i gde se ponekad vraćaju kada ih uhvati nostalgija za domom.
- „Turai sa belim vrhovima” je još jedna od planina na kojima su nekada živeli bogovi zemlje. Rečeno je da ljudi sa Turaija pogrešno shvataju suze bogova za kišu.
- Lerion, čiji su „žalosni vetrovi zore” uzdasi bogova, još jedna je planina koju su nekada naseljavali bogovi. U Snovitoj potrazi za neznanim Kadatom, Lerion je opisan kao izvor reke Skai.
- Ultar, rodni grad glavnih likova priče, predstavljen je u priči „Mačke Ultara”. Za njega se kaže da leži „iza reke Skai” i da je sused Hatega.
- Lavkraft u ovoj pripoveci prvi put pominje planinu Kadat; sama priča je objašnjenje zašto su se bogovi zemlje preselili na „neznani Kadat u hladnoj pustoši u koju niko ne gazi”. Lavkraftova novela Snovita potraga za neznanim Kadatom pripoveda o pokušaju Randolfa Kartera da dođe do Kadata kako bi se savetovao sa bogovima.
Pored Snovite potrage, misteriozna planina se pominje u nekoliko drugih Lavkraftovih priča, uključujući „Čudnu visoku kuću u izmaglici”, „Danički užas” i U planinama ludila.
Inspiracija
[uredi | uredi izvor]Ova pripovetka podseća na mnoge priče o oholosti koje je napisao lord Danseni, poput „Pobune kućnih bogova” iz Bogova Pegane (1905).[4]
Povezana dela
[uredi | uredi izvor]Sedam tajnovitih knjiga Hsana (pogrešno štampane kao „... o Zemlji” u originalnoj publikaciji priče) se prvi put pojavljuju u „Drugim bogovima”. Pnakotički rukopisi se drugi put pojavljuju u „Drugim bogovima”, nakon što su predstavljeni u „Polarisu”, zajedno sa Lomarom. Oboje se kasnije ponovo pojavljuju u Snovitoj potrazi za neznanim Kadatom.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ "Lovecraft's Fiction", The H. P. Lovecraft Archive.
- ^ "H. P. Lovecraft’s 'The Other Gods'", The H. P. Lovecraft Archive.
- ^ Joshi, str. 21.
- ^ Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 196. ISBN 978-0974878911.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- A collection of public domain H. P. Lovecraft short fiction na sajtu Standard Ebooks
- Drugi bogovi na sajtu Internet Speculative Fiction Database
