Društvena mreža
.svg)
Društvena mreža (engl. social network) jeste društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, nedopadanje, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža.[1] Rezultujuća struktura često može da bude veoma kompleksna. Analiza društvene mreže posmatra društvene odnose u terminima „čvorova“ i „veza“. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su njihovi međusobni odnosi. Može da bude više različitih veza između čvorova.
Društvene mreže se mogu osnivati i gasiti zavisno od potreba. Osnivaju se kako bi se nosile sa određenim problemom, najčešće u formi grupa za samopomoć, mreža NVO i grupa za socijalni aktivizam. Ubrzano se razvijaju sa pojavom novih tehnologija, posebno Interneta.[2] Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su čvorovi tačke a linije veze. Društvene mreže ne treba mešati sa servisima za društvene mreže kao što su MySpace, Orkut, Facebook, Ning itd. ili sa virtuelnim zajednicama.
Društvene mreže i njihova analiza je inherentno interdisciplinarna akademska oblast koja je nastala iz socijalne psihologije, sociologije, statistike i teorije grafova. Georg Zimel je autor ranih strukturnih teorija u sociologiji koje naglašavaju dinamiku trijada i „mrežu grupnih pripadnosti”.[3] Jakob Moreno je razvio prve sociograme tokom 1930-ih za studiranje međuljudskih odnosa. Ovi pristupi su matematički formalizovani pedesetih godina 20. veka, a teorije i metode društvenih mreža postale su sveprisutne u društvenim i bihevioralnim naukama do 1980-ih.[1][4] Socijalna analiza mreža je u današnje vreme jedna od glavnih paradigmi savremene sociologije, a primenjuje se i u mnogim drugim društvenim i formalnim naukama. Zajedno sa drugim kompleksnim mrežama, ona je deo nove oblasti mrežne nauke.[5][6]
Pregled
[uredi | uredi izvor]
Društvena mreža je teorijski konstrukt koji je koristan u društvenim naukama za proučavanje odnosa između pojedinaca, grupa, organizacija ili čak celih društava (socijalnih jedinica, pogledajte diferencijaciju). Termin se koristi da bi se opisala društvena struktura određena takvim interakcijama. Veze preko kojih se svaka data društvena jedinica povezuje predstavljaju konvergenciju različitih društvenih kontakata te jedinice. Ovaj teorijski pristup je nužno relacijski. Aksiom pristupa društvenih mreža razumevanju društvene interakcije je da društvene pojave treba prvenstveno zamisliti i istražiti kroz svojstva odnosa između i unutar jedinica, umesto svojstava samih jedinica. Prema tome, jedna od uobičajenih kritika teorije društvenih mreža je da se pojedinačna agencija često ignoriše[7] iako to možda nije slučaj u praksi (vidi agentno modeliranje). Upravo zato što mnoge različite vrste odnosa, pojedinačno ili u kombinaciji, formiraju ove mrežne konfiguracije, mrežna analitika je korisna za širok spektar istraživačkih preduzeća. U društvenim naukama, ova područja studija uključuju, ali nisu ograničena na antropologiju, biologiju, komunikacijske studije, ekonomiju, geografiju, informatiku, organizacione studije, socijalnu psihologiju, sociologiju i sociolingvistiku.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Pri kraju 1890-ih, Emil Dirkem i Ferdinand Tenis su nagovestili ideju društvenih mreža u njihovim teorijama i istraživanju društvenih grupa. Tenis je tvrdio da društvene grupe mogu da postoje kao lične i direktne društvene veze koje bilo povezuju pojedince sa zajedničkim vrednostima i verovanjima (Gemeinschaft, nemački izraz koji se obično prevodi kao „zajednica”) ili bezlične, formalne i instrumentalne društvene veze (Gesellschaft, nemački izraz koji se obično prevodi kao „društvo”).[8] Dirkem je dao neindividualističko objašnjenje društvenih činjenica, tvrdeći da društveni fenomeni nastaju kada interakcije pojedinaca čine stvarnost koja se više ne može uzeti u obzir u smislu svojstava pojedinih aktera.[9] Georg Zimel, pišući na prelazu u dvadeseti vek, ukazao je na prirodu mreža i uticaj veličine mreže na interakciju i ispitivao je verovatnoću interakcije u labavo isprepletanim mrežama, umesto u grupama.[10]
Analiza društvenih mreža
[uredi | uredi izvor]Analiza društvenih mreža (u vezi sa teorijom mreža) je postala ključna tehnika u modernoj sociologiji, antropologiji, sociolingvistici, geografiji, socijalnoj psihologiji, studijama o komunikaciji, informatičkim naukama, organizacionim naukama, ekonomiji, biologiji, a takođe kao popularan predmet u drugim oblastima.[11][12]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Servis za društvenu mrežu
- Virtuelne organizacije
- Elektronsko poslovanje
- Internet
- Netikecija
- Veb
- Komunikacija na društvenim mrežama
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Wasserman, Stanley; Faust, Katherine (1994). „Social Network Analysis in the Social and Behavioral Sciences”. Social Network Analysis: Methods and Applications. Cambridge University Press. str. 1-27. ISBN 9780521387071.
- ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- ^ Scott, W. Richard; Davis, Gerald F. (2003). „Networks In and Around Organizations”. Organizations and Organizing. Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-195893-7.
- ^ Freeman, Linton (2004). The Development of Social Network Analysis: A Study in the Sociology of Science. Empirical Press. ISBN 978-1-59457-714-7.
- ^ Borgatti, Stephen P.; Mehra, Ajay; Brass, Daniel J.; Labianca, Giuseppe (2009). „Network Analysis in the Social Sciences”. Science. 323 (5916): 892—895. Bibcode:2009Sci...323..892B. CiteSeerX 10.1.1.536.5568
. PMID 19213908. doi:10.1126/science.1165821.
- ^ Easley, David; Kleinberg, Jon (2010). „Overview”. Networks, Crowds, and Markets: Reasoning about a Highly Connected World. Cambridge University Press. str. 1-20. ISBN 978-0-521-19533-1.
- ^ Scott, John P. (2000). Social Network Analysis: A Handbook (2nd edition). Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
- ^ Tönnies, Ferdinand (1887). Gemeinschaft und Gesellschaft, Leipzig: Fues's Verlag. (Translated, 1957 by Charles Price Loomis as Community and Society, East Lansing: Michigan State University Press.)
- ^ Durkheim, Emile (1893). De la division du travail social: étude sur l'organisation des sociétés supérieures, Paris: F. Alcan. (Translated, 1964, by Lewis A. Coser as The Division of Labor in Society, New York: Free Press.)
- ^ Simmel, Georg (1908). Soziologie, Leipzig: Duncker & Humblot.
- ^ Newman, Mark, Albert-László Barabási and Duncan J. Watts (2006). The Structure and Dynamics of Networks (Princeton Studies in Complexity). Oxford: Princeton University Press.
- ^ Wellman, Barry (2008). „Review: The development of social network analysis: A study in the sociology of science”. Contemporary Sociology. 37 (3): 221—222. doi:10.1177/009430610803700308.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Scott, W. Richard; Davis, Gerald F. (2003). „Networks In and Around Organizations”. Organizations and Organizing. Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-195893-7.
- Wasserman, Stanley; Faust, Katherine (1994). „Social Network Analysis in the Social and Behavioral Sciences”. Social Network Analysis: Methods and Applications. Cambridge University Press. str. 1-27. ISBN 9780521387071.
- Mauro, Rios; Petrella, Carlos (2014). The Chimera of Social Networks (Original in Spanish: La Quimera de las Redes Sociales). Bubok España. ISBN 978-9974-99-637-3.
- Wellman, Barry; Berkowitz, S. D. (1988). Social Structures: A Network Approach. Structural Analysis in the Social Sciences. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24441-1.
- Scott, John (1991). Social Network Analysis: a handbook. Sage. ISBN 978-0-7619-6338-7.
- Wasserman, Stanley; Faust, Katherine (1994). Social Network Analysis: Methods and Applications. Structural Analysis in the Social Sciences. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38269-4.
- Barabási, Albert-László (2003). Linked: How everything is connected to everything else and what it means for business, science, and everyday life. Plum. ISBN 978-0-452-28439-5.
- Freeman, Linton C. (2004). The Development of Social Network Analysis: A Study in the Sociology of Science. Empirical Press. ISBN 978-1-59457-714-7.
- Barnett, George A. (2011). Encyclopedia of Social Networks. Sage. ISBN 978-1-4129-7911-5.
- Kadushin, Charles (2012). Understanding Social Networks: Theories, Concepts, and Findings. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537946-4.
- Rainie, Lee; Barry Wellman (2012). Networked: The New Social Operating System. MIT Press. ISBN 978-0262017190.
- Estrada, E (2011). The Structure of Complex Networks: Theory and Applications. Oxford University Press. ISBN 978-0-199-59175-6.
- Aneja, Nagender and Gambhir, Sapna. (2013). Ad-hoc-Social-Network-A-Comprehensive-Survey
- Ferguson, Niall (2018). The Square and the Tower: Networks and Power, from the Freemasons to Facebook. Penguin Press. ISBN 978-0735222915.
- Faust, Stanley Wasserman; Katherine (1998). Social network analysis : methods and applications (Reprint. izd.). Cambridge [u.a.]: Cambridge University Press. ISBN 978-0521382694.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Od društvenih mreža do umreženog društva- Naučni članak
- The International Network for Social Network Analysis INSNA - professional society of social network analysts, with more than 1.000 members
- Organizational Network Mapping - SNA applied in business organizations
- Virtual Center for Supernetworks Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2016)
- VisualComplexity.com Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2008) - a visual exploration on mapping complicated and complex networks
- Dynamic Centrality in Social Networks
- NetLab at the University of Toronto, studies the intersection of social, communication, information and computing networks
- Network Science Center at the U.S. Military Academy at West Point, NY
- Social Life of Routers - social network analysis applied to computer systems
- FAS.research - network visualizations produced using social network analysis
- Building networks for learning- A guide to on-line resources on strengthening social networking.
- Program on Networked Governance - Program on Networked Governance, Harvard University
Recenzirani časopisi
[uredi | uredi izvor]- Social Networks
- Network Science
- Journal of Social Structure
- Journal of Mathematical Sociology
- Social Network Analysis and Mining (SNAM)
- „Connections”. Toronto: International Network for Social Network Analysis. ISSN 0226-1766. Arhivirano iz originala 18. 07. 2013. g.
Udžbenici i obrazovni resursi
[uredi | uredi izvor]- Networks, Crowds, and Markets (2010) by D. Easley & J. Kleinberg
- Introduction to Social Networks Methods (2005) by R. Hanneman & M. Riddle
- Social Network Analysis Instructional Web Site by S. Borgatti
- Guide for virtual social networks for public administrations (2015) by Mauro D. Ríos (in Spanish)
Setovi podataka
[uredi | uredi izvor]- Pajek's list of lists of datasets Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2014)
- UC Irvine Network Data Repository
- Stanford Large Network Dataset Collection
- M.E.J. Newman datasets
- Pajek datasets
- Gephi datasets
- KONECT – Koblenz network collection Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јул 2019)
- RSiena datasets
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
