Društveni kontekst
Društvena sredina, društveni kontekst, društveno-kulturni kontekst ili sredina se odnose na neposrednu fizičku i socijalnu sredinu u kojoj ljudi žive, odnosno u kojoj se nešto dešava ili razvija. Sredina uključuje kulturu u kojoj je pojedinac obrazovan ili u kojoj živi, kao i ljude i institucije sa kojima se nalazi u interakciji.[1]
Interakcija se može odvijati lično ili preko komunikacionih medija, čak i anonimno ili u jednom smeru,[2] i ne mora da podrazumeva jednakost društvenog položaja. Dakle, socijalno okruženje je širi pojam od pojmova društvene klase ili društveni krug.
Teorija kapitalističkog načina proizvodnje može se naći u Kapitalu[3][4][5][6] Karla Marksa. Marks je koristio ovaj termin u svojoj analizi ekonomskog i političkog razvoja društva. Karl Marks nije postulirao da je pitanje društveno-ekonomskih formacija konačno rešeno i razlikovao je različite formacije u različitim radovima. Iako Marks nije formulisao potpunu teoriju društveno-ekonomskih formacija, generalizacija njegovih izjava postala je osnova za sovjetske istoričare da zaključe da je on razlikovao pet formacija u skladu sa preovlađujućim industrijskim odnosima i oblicima svojine: praistorija, ropstvo, feudalizam, kapitalizam i komunizam.[7][8][9][10][11] Marks je koristio paradigmu za razumevanje odnosa moći između kapitalista i najamnih radnika:[12][13] „u predkapitalističkim sistemima bilo je očigledno da većina ljudi ne kontroliše sopstvenu sudbinu — u feudalizmu, na primer, kmetovi su morali da rade za svoje gospodare. Kapitalizam izgleda drugačije, jer su ljudi u teoriji slobodni da rade za sebe ili za druge kako žele. Ipak, većina radnika ima isto tako malo kontrole nad svojim životima kao i feudalni kmetovi.”[14]
Solidarnost
[uredi | uredi izvor]Ljudi u istom socijalnom okruženju često razvijaju osećaj društvene solidarnosti; skloni su ka tome da veruju i pomažu jedni drugima, kao i da se okupljaju u okviru društvenih grupa. Čak i kada se njihovi zaključci razlikuju, njihovi načini razmišljanja su slični.
Prirodna/veštačka sredina
[uredi | uredi izvor]U cilju obogaćivanja svojih života, ljudi su koristili prirodne resurse i u tom procesu je došlo do stvaranja mnogih promena u prirodnom okruženju. Ljudska naselja, putevi, farme, brane i mnoge druge stvari su postajale sve razvijene. Sve ove ljudske tvorevine su uključene u našu kulturnu sredinu, Erving Gofman posebno naglašava duboku društvenu prirodu individualne životne sredine.[15]
Etnička/društvena struktura
[uredi | uredi izvor]Čarls Rajt Mils je predstavio suprotnosti između neposredne sredine radnih mesta / porodice / komšiluka i širih formacija društvenih struktura, naglašavajući posebno razliku između "ličnih problema u sredini" i "javne krize društvenih struktura".[16]
Emil Dirkem zauzima širi pogled na društveno okruženje (etničku sredinu), tvrdeći da sadrži Internalizovane norme i reprezentacije društvenih snaga i socijalnih činjenica:[17] "Čitav naš društveni ambijent treba da bude popunjen snagama koje zaista postoje samo u našem sopstveni um"[18] - kolektivna reprezentacija.
Fenemenologija
[uredi | uredi izvor]Fenomenolozi prikazuju kontrast između dve alternativne vizije društva, između determinističkog ograničenja (sredine) i kolevke (ambijenta).[19]
Maks Šeler pravi razliku između sredine kao iskustva koje je vredno proživeti i objektivne društvene sredine koju uređujemo kako bismo napravili prvobitno pomenutu, napomominjući da socijalno okruženje može ili da podstiče ili da ograniči naše stvaranje lične sredine.[20]
Društvena operacija
[uredi | uredi izvor]Pjer Dženet je na neurozu gledao kao na deo proizvoda koji je rezultat disfunkcionalne društvene sredine – porodice, društvenih mreža, poslovnog okruženja i slično – i smatrao je da bi u nekim slučajevima ono što je nazivao „društvena operacija“ za pravljenje dodatnog prostora u sredini bila pogodna mera.[21]
Slične ideje su od tada bile usvojene u društvenoj psihijatriji i porodičnoj terapiji.[22]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Elizabeth Barnett, PhD and Michele Casper, PhD, A Definition of “Social Environment”, American Journal of Public Health, March 2001, Vol. 91, No. 3
- ^ Marjorie Taylor, Imaginary Companions (1999). str. 147.
- ^ Marx, Karl (1867). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie. 1: Der Produktionsprozess des Kapitals (1 izd.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25773.
- ^ Marx, Karl (1885). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 2: Der Zirkulationsprozess des Kapitals (1 izd.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25620.
- ^ Marx, Karl (1894). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 3: Der Gesamtprozess der kapitalistischen Produktion (1 izd.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25739.
- ^ Green, Elliott (12. 5. 2016). „What are the most-cited publications in the social sciences (according to Google Scholar)?”. LSE Impact Blog. London School of Economics. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 14. 11. 2017.
- ^ Ball, Terence; Dagger, Richard, ur. (2019). „Communism”. Encyclopædia Britannica (revised izd.). Pristupljeno 10. 6. 2020.
- ^ World Book Encyclopedia. 4. Chicago: World Book. 2008. str. 890. ISBN 978-0-7166-0108-1.
- ^ Ely, Richard T (1883). French and German socialism in modern times. New York: Harper & Brothers. str. 35–36. OCLC 456632.
- ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Distribution in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Prevod: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. str. 72—73, § 20. Pristupljeno 18. 8. 2021 — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Steele (1992), str. 43: "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption."
- ^ Engels, Friedrich (2005). „Section 18: What will be the course of this revolution?”. The Principles of Communism. Prevod: Sweezy, Paul. Pristupljeno 18. 8. 2021 — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Administrtion in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Prevod: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. str. 73—75, § 21. Pristupljeno 18. 8. 2021 — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Peter Singer, (2000). Marx: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press.. [first published 1980], p. 91.
- ^ Erving Goffman, Relations in Public (1972). str. 296.
- ^ Quoted in Peter Worsley ed., The New Modern Sociology Readings (1991). str. 17.
- ^ P. Hamliton ed., Emile Durkheim: Critical Assessments, Vol I (1990). str. 385.-6
- ^ Emile Durkheim, The Elementary Forms of the Religious Life (1971). str. 227.
- ^ John O'Neill, Sociology as a Skin Trade (1972). str. 174.-5
- ^ Jörg Dürrschmidt, Everyday Living in the Global City (2000). str. 47.
- ^ Henri Ellenberger, The Discovery of the Unconscious (1970). str. 380.-1
- ^ R. Skynner/J. Cleese, Families and How to Survive Them (1993). str. 94.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Leo Spitzer, "Milieu and Ambience: An Essay in Historical Semantics", in Philosophy and Phenomenological Research III (1942-3)
- Cohen, G. A. 1978. Karl Marx's Theory of History: A Defence. Princeton, NJ: Princeton University Press. Expanded ed., 2000.
- Karl Marx: Die deutsche Ideologie (1844). In: MEW 3, Berlin: Dietz 1956 ff.
- Karl Marx: Manifest der Kommunistischen Partei (1844). In: MEW 4, Berlin: Dietz 1956 ff.
- Karl Marx: Zur Kritik der Politischen Ökonomie (1859). In: MEW 13, Berlin: Dietz 1956 ff.
- Konrad Lotter, Reinhard Meiners, Elmar Treptow: Marx-Engels-Begriffslexikon. Beck, München 1984, ISBN 3-406-09273-X, S. 135 ff
- György Lukács: Geschichte und Klassenbewußtsein (1923), Berlin: Luchterhand 1973.
- Dieter Nohlen, Rainer-Olaf Schultze (Hg.): Lexikon der Politikwissenschaft. Theorien, Methoden, Begriffe. Bd. 1, 2005, S. 301.
- Althusser, Louis; Balibar, Étienne (2009). Reading Capital. London: Verso.
- Althusser, Louis (October 1969). "How to Read Marx's Capital" Arhivirano 26 mart 2009 na sajtu Wayback Machine. Marxism Today. pp. 302–305. Originally appeared in French in L'Humanité on 21 April 1969.
- Eugen Böhm von Bawerk (1896), Karl Marx and the Close of His System
- Bottomore, Thomas, ed (1998). A Dictionary of Marxist Thought.. Oxford: Blackwell.
- Euchner, Walter; Schmidt, Alfred, eds. (1968). Kritik der politischen Ökonomie heute. 100 Jahre "Kapital". Frankfurt: Europäische Verlagsanstalt; Wien: Europa-Verlag. DNB 457299002.
- Fine, Ben (2010). Marx's Capital. 5th ed. London: Pluto.
- Harvey, David (2010). A Companion to Marx's Capital. London: Verso.
- Harvey, David (2006). The Limits of Capital.. London: Verso.
- Lapides, Kenneth. "Marx's Wage Theory in Historical Perspective".
- Mandel, Ernest. Marxist Economic Theory. Vols. 1 and 2. New York: Monthly Review Press.
- Marx, Karl; McLellan, David, ed. (2008). Capital: An Abridged Edition. Oxford: Oxford Paperbacks. Abridged edition. ISBN 978-0-19-953570-5.
- Heinrich, Michael (2004, translation 2012) "An Introduction to the Three Volumes of Karl Marx's Capital" translated by Alexander Locasio. Monthly Review Press. ISBN 1583672885
- Postone, Moishe (1993). Time, Labor, and Social Domination: A Reinterpretation of Marx's Critical Theory. Cambridge: Cambridge University Press.
- Morishima, Michio (1973). Marx's Economics, a dual theory of worth and growth. Cambridge university Press.
- Variety Artworks (2012). Capital: In Manga! Arhivirano 27 oktobar 2012 na sajtu Wayback Machine. Ottawa: Red Quill Books. ISBN 978-1-926958-19-4.
- Cleaver, Harry (1979). Reading Capital Politically.. University of Texas Press 1st ed., AK Press 2nd edition. ISBN 1902593294
- Wheen, Francis (2006). Marx's Das Kapital—A Biography. New York: Atlantic Monthly Press. ISBN 978-0-8021-4394-5.
- Roberts, William Clare (2016). Marx's Inferno: The Political theory of Capital. Princeton University Press. ISBN 9780691172903
- Marx and Engels (1973). Selected Works. 1. Moscow: Progress Publishers.
- Marx and Engels (1973). Selected Works. 2. Moscow: Progress Publishers.
- Marx and Engels (1973). Selected Works. 3. Moscow: Progress Publishers.
- Marx and Engels (1982). Selected Correspondence (3rd rev. izd.). Moscow: Progress Publishers.
- Institute of Marxism-Leninism of the Communist Party of the Soviet Union (1989). Karl Marx: a Biography (4th izd.). Moscow: Progress Publishers.
- Krader, Lawrence, ur. (1974). The Ethnological Notebooks of Karl Marx (PDF) (2nd izd.). Assen: Van Gorcum.
- Lenin, Vladimir (1967) [1913]. Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism. Peking: Foreign Languages Press. Arhivirano iz originala 2. 7. 2019. g. Pristupljeno 19. 2. 2011 — preko Marxists Internet Archive.
- Kurian, George, ur. (2011). „Withering Away of the State”. The Encyclopedia of Political Science. Washington, D.C.: CQ Press. ISBN 978-1-933116-44-0. doi:10.4135/9781608712434. Pristupljeno 3. 1. 2016 — preko SAGE Publishing.</ref><ref>„Communism - Non-Marxian communism”. Britannica. Pristupljeno 13. 5. 2022.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Društveni kontekst na Vikimedijinoj ostavi- "Wage Labour and Capital". An earlier work by Marx that deals with many of the ideas later expanded in Das Kapital.
- Engels, Friedrich (1867) "Synopsis of Capital".
- Liberation School. (2021). "Reading Capital with Comrades" podcast class series
- Ehrbar, Hans G. "Annotations, Explanations and Clarifications to Capital". It helps with understanding the early concepts.
- Choonara, Joseph. "Capital" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2007). Socialist Worker. First in a series of accessible columns on Das Kapital.
- Harvey, David (12 July 2018). "Why Marx's Capital Still Matters". Jacobin. Retrieved 24 April 2019.
- Segrillo, Angelo. Karl Marx's Capital (Vols. 1, 2, 3) Abridged. São Paulo: FFLCH/USP, 2020.
