Društveni mediji

Na slici su različite ikone društvenih medija.

Društveni mediji se najčešće definišu kao obilje novih izvora onlajn informacija koje se stvaraju, iniciraju, cirkulišu i koriste od strane potrošača s namerom da međusobno razmenjuju informacije o proizvodima, markama, uslugama, osobenostima i specifičnostima. Obuhvataju brojne i veoma raznovrsne medije, kao što su blogovi od strane kompanije sponzorisani odbori za diskusiju, sobe za četovanje, mejl, veb-sajtovima i formi potrošača za rangiranje proizvoda i usluga, Internet odbori i formi za diskusiju, blogovi (sajtovi koji sadrže digitalni audio, slike, filmove ili fotografije), društvenih mrežnih veb sajtova.
Veoma je bitno razgraničiti razliku između klasičnih i društvenih medija.

Klasični mediji predstavljaju tradicionalni vid informisanja javnosti, i više su zastupljeni od novih medija, ali taj odnos se rapidno menja iz dana u dan. Jedan od razloga te razlike u zastupljenosti, je upravo internet obrazovanje i generalno nejednaka pokrivenost internetom u zemlji. Urbane sredine uglavnom imaju brz i relativno siguran pristup internetu što preko ADSL, kablovskog, ili bežičnim putem, preko WI-FI konekcije. Danas je malo takvih koji još uvek koriste dial-up, ili modemski pristup, koji je veoma spor i pritom prilično skup.

Društveni mediji predstavljaju mesta okupljanja ljudi sa sličnim interesima. Tako se stvaraju virtualne zajednice ljudi okupljenih oko određenih tema i informacija na konkretnoj veb lokaciji, od akademskih, do hobija i razonode.

Istorijat društvenih mreža

Sve ovo počinje još daleko u prošlost u drevnoj Persiji. Nastavlja se pronalaskom telegrafa u Francuskoj koji je doprineo socijalizaciji i povećanju komunikacije među ljudima, 1890. godine pojavom radija i televizije nastaje prva revolucija u informisanju. Sve do pojave interneta sedamdesetih godina prošlog veka nije postojala prava interaktinnost, i medij koji povezuje veliki broj korisnika. Jedan od prvih koji je zaživeo na interentu je servis za slanje i primanje elektronske pošte mejl. Danas imamo rezultat da je e-pošta jedan od najbitnijih komunikacionih alata, i neizbežan deo poslovne korespodencije. Razvojem internet okruženja usledila je prava ekspanzija raznih servisa koji danas uglavnom čine istoriju Interneta. Ovi servisi su prikazani na središnjem delu linije, a oni su Napster, Jusnet, BBC, sve do pojave vikipedije i pojave prvih blogova servisa krajem devedesetih godina. Majspejs je jedna od prvih popularnijih društvenih mreža koja je veoma zastupljena širom sveta, zatim i Second Life. Odnedavno su se pojavile nove društvene mreže fejsbuk, Tviter, Jutjub, Fliker. Pravilnom kombinacijom korišćenja ovih servisa, kao i odgovarajućim targetiranjem tržišta dobijaju se efikasni marketinški rezultati. Zbog svoje široke rasprostranjenosti i ekspanzije društveni mediji se koriste u razne svrhe. Gotovo je nezamislivo da osobe koje se bave marketingom, medijima, komunikacijom, ili odnosima sa javnošću nisu pristuni na njima.

Analiza društvenih mreža

Društvena mreža je društvena struktura koju čine čvorovi (koji su uopšteno pojedinci ili organizacija) povezani jednom ili više međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, sličnosti, različitost, konflikt, kupovina, povezanost preko veba. Rezultat strukture često može da bude veoma kompleksan. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veza su relacije imeđu aktera. Može da bude više različitih veza između čvorova. Ovi koncepti se često prikazuju u vidu dijagrama društvenih mreža gde su čvorovi - tačke, a veza - linija.

Dijagram Društvenih mreža

Društvene mreže ne treba mešati sa servisima za društvene mreže kao sto su Majspejs, Orkut, Fejsbuk, Ning itd. ili sa virtualnim zajednicama.

Analiza društvene mreže posmatra društvenu relaciju u terminima čvorova i veza. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veza su relacija imeđu aktera. Hibridne mreže mogu vrednovati podatke bitnijih učesnika koji nisu direktno uključeni u analizu. Primera radi zaposleni u kompaniji često rade sa konsultantima koji nisu radnici firme, a bilo bi korisno i njih u proces prikupljanja podataka potrebnih za analizu.

Karakteristike društvenih medija

Razumevanje karakteristika društvenih mreža je sledeći korak koji treba savladati da bi ih uspešno koristili. Jako je bitno razgraničiti princip funkcionisanja ovih medija da bi što bolje upotrebili njihove prednosti.

Prednosti društvenih mreža su:

1. Participacija - odnosno pristup ili učešće u društvenim medijima je veoma rasprostranjeno i široko. Ovi mediji su sa tehnološkog aspekta veoma složeni, dok su sa korisničkog veoma jednostavni, i projektovani tako da budu veoma jednostavni i univerzalno primenljivi.
2. Transparentnost - sa aspekta transparentnosti i otvorenosti ka sadržaju društveni mediji su veoma transparentni, jer je ceo sadržaj na njima javan ili pristupačan svim korisnicima.
3. Fokus na zajednicama - cela priča se bazira na kreiranju određenih grupa, od ciljnih do grupa ljudi sa određenim zajedničkim interesovanjem. Dakle ovakve grupe se preko društvenih medija veoma lako se kreiraju.
4. Korisničke mogućnosti - manifestuju se u tome sto korisnici sada mogu da reaguju na sadržaj, tj. da iznesu svoje mišljenje i komentare. Reakcije korisnika mogu biti glasovne prilikom nekog glasanja, i mogu biti ocene ili reakcije.
5. Konverzacija - ima veoma razvijenu komunikaciju među korisnicima. Pored kvalitetne komunikacije, omogućeno je jednostavno deljenje sadržaja među korisnicima, tako da se neki sadržaj veoma brzo može rešiti i proslediti ostalim korisnicima. Konverzacija preko poruka je omogućena na velikom broju društvenih medija. Ove poruke mogu biti javne koje mogu videti ostalo prijatelji ili korisnici, a mogu biti privatne, zatvorenog tipa u privatnoj konverzaciji.
6. Globalna povezanost - prednost društvenih medija je da vaš sadržaj za veoma kratko vreme može videti veliko broj ljudi. Sve ovo se odvija putem grananja među korisnicima i putem korišćenja više različitih medijskih kanala. Povezivanje se može odvijati na dva načina, jednostavim linkovanjem ka drugom sajtu i deljenjem među drugim sajtovima. Na ovaj način stvara se globalna povezanost među korisnicima širom sveta na veoma efikasan način.

Vrste društvenih medija

Kada smo kod podela društvenih medija, postoje razne podele, vrste i podvrste ovih medija. Osnovna podela društvenih medija je na:

1. Blogove
2. Virtuelne svetove
3. Društvene mreže

Vidi još

• Orkut
• Servis za društvenu mrežu

Literatura

• Društveni mediji kao marketinški alat.pdf
• Benkler, Yochai (2006). The Wealth of Networks. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11056-2. OCLC 61881089. 
• Fuchs, Christian (2014). Social Media: A Critical Introduction. London: Sage. ISBN 978-1-4462-5731-9. 
• Gentle, Anne (2012). Conversation and Community: The Social Web for Documentation (2nd izd.). Laguna Hills, CA: XML Press. ISBN 978-1-937434-10-6. OCLC 794490599. 
• Hayat, Tsahi; Samuel-Azran, Tal (2017). „'You too, Second Screeners?' Second Screeners' Echo Chambers During the 2016 U.S. Elections Primaries”. Journal of Broadcasting & Electronic Media. 61 (2): 291—308. doi:10.1080/08838151.2017.1309417. 
• Johnson, Steven Berlin (2005). Everything Bad Is Good for You. New York: Riverhead Books. ISBN 978-1-57322-307-2. OCLC 57514882. 
• Jue, Arthur L., Jackie Alcalde Marr, Mary Ellen Kassotakis (2010). Social media at work : how networking tools propel organizational performance (1st izd.). San Francisco, CA: Jossey-Bass. ISBN 978-0-470-40543-7. 
• Lardi, Kamales; Fuchs, Rainer (2013). Social Media Strategy – A step-by-step guide to building your social business (1st izd.). Zurich: vdf. ISBN 978-3-7281-3557-5. 
• Li, Charlene; Bernoff, Josh (2008). Groundswell: Winning in a World Transformed by Social Technologies. Boston: Harvard Business Press. ISBN 978-1-4221-2500-7. OCLC 423555651. 
• McHale, Robert; Garulay, Eric (2012). Navigating Social Media Legal Risks: Safeguarding Your Business. Que. ISBN 978-0-7897-4953-6. 
• Piskorski, Mikołaj Jan (2014). A Social Strategy: How We Profit from Social Media. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15339-1. 
• Powell, Guy R.; Groves, Steven W.; Dimos, Jerry (2011). ROI of Social Media: How to improve the return on your social marketing investment. New York: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-82741-3. OCLC 0470827416. 
• Rheingold, Howard (2002). Smart mobs: The next social revolution (1st printing izd.). Cambridge, MA: Perseus Pub. str. 288. ISBN 978-0-7382-0608-0. 
• Scoble, Robert; Israel, Shel (2006). Naked Conversations: How Blogs are Changing the Way Businesses Talk with Customers. Hoboken, NJ: John Wiley. ISBN 978-0-471-74719-2. OCLC 61757953. 
• Shirky, Clay (2008). Here Comes Everybody. New York: Penguin Press. ISBN 978-1-59420-153-0. OCLC 458788924. 
• Siegel, Alyssa (7. 9. 2015). „How Social Media Affects Our Relationships”. Psychology Tomorrow. Arhivirano iz originala 01. 07. 2016. g. Pristupljeno 20. 07. 2019. 
• Surowiecki, James (2004). The Wisdom of Crowds. New York: Anchor Books. ISBN 978-0-385-72170-7. OCLC 156770258. 
• Tapscott, Don; Williams, Anthony D. (2006). Wikinomics. New York: Portfolio. ISBN 978-1-59184-138-8. OCLC 318389282. 
• Watts, Duncan J. (2003). Six degrees: The science of a connected age. London: Vintage. str. 368. ISBN 978-0-09-944496-1. 
• Tedesco, Laura Anne (oktobar 2000). „Lascaux (ca. 15,000 B.C.)”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art. 
• Agozzino, Alisa (2012). „Building A Personal Relationship Through Social Media: A Study Of Millenial Students' Brand Engagement”. Ohio Communication Journal. 50: 181—204. 
• Schoen, Harald; Gayo-Avello, Daniel; Takis Metaxas, Panagiotis; Mustafaraj, Eni; Strohmaier, Markus; Gloor, Peter (2013). „The power of prediction with social media”. Internet Research. 23 (5): 528—543. CiteSeerX 10.1.1.460.3885 . doi:10.1108/IntR-06-2013-0115. 
• Mateus, Samuel (2012). „Social Networks Scopophilic dimension – social belonging through spectatorship”. 
• Jordan, Kasteler (2017). „How to use SEO data in your social media strategy”. 
• Schrape, JF (2017). Reciprocal irritations: Social media, mass media and the public sphere. New Modes of Shaping Social Change?. str. 138—150. ISBN 978-1-78643-838-6. doi:10.4337/9781786438386.00016. 
• O'Keeffe, G.S.; Clarke-Pearson, K. (2011). „The impact of social media on children, adolescents, and families”. Pediatrics. 127 (4): 800—804. PMID 21444588. doi:10.1542/peds.2011-0054. 
• Blankenship, M (2011). „How social media can and should impact higher education”. The Education Digest. 76 (7): 39. 
• Al-Rahmi, Mugahed, Waleed.Othman, Shahizan, Mohd. "The Impact of Social Media use on Academic Performance among university students: A Pilot Study". Journal of Information Systems Research and Innovation, pp. 1–10
• Beshears, Michael L. (2016). „Effectiveness of Police Social Media Use”. American Journal of Criminal Justice. 42 (3): 489—501. doi:10.1007/s12103-016-9380-4. 

Spoljašnje veze

• Jujtjub
• Tviter