Pređi na sadržaj

Дубоко Грло (epizoda)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za fiktivni lik pogledajte stranicu Duboko Grlo.
„Duboko Grlo”
Epizoda 'Dosije iks'
Specijalni agent Foks Molder ispod NLO-a
Br. epizodaSezona 1
Epizoda 2
RežijaDanijel Sakhajm
ScenarioKris Karter
Premijera17. septembar 1993. (1993-09-17)
Hronologija epizoda
← Prethodna
„Pilot” 		Sledeća →
„Stisak”

„Duboko Grlo” (engl. Deep Throat) je druga epizoda prve sezone američke naučnofantastične televizijske serije Dosije iks. Ova epizoda je premijerno prikazana na televizijskoj mreži Foks 17. septembra 1993. godine. Napisao ju je kreator serije Kris Karter, a režirao Danijel Sakhajm, dok sama epizoda uvodi nekoliko elemenata koji su postali glavni deo mitologije serije.

U televizijskoj seriji, agenti FBI-a Foks Molder (Dejvid Dukavni) i Dejna Skali (Džilijan Anderson) istražuju slučajeve povezane sa paranormalnim, poznate kao Dosije iks. Molder veruje u paranormalne pojave, dok skeptična Skali pokušava da ih diskredituje. U ovoj epizodi, njih dvoje istražuju moguću zaveru u vazduhoplovnim snagama Sjedinjenih Država, a Molder upoznaje misterioznog doušnika koji ga upozorava da se kloni slučaja. Neustrašiv, Molder nastavlja u svom naumu i približava se istini o vanzemaljskom životu bliže nego ikada ranije, samo da bi njegov napredak bio još jednom bio zaustavljen, a otkrića oduzeta.

Epizoda predstavlja lik Dubokog Grla, kojeg igra Džeri Hardin, koji služi kao Molderov doušnik u prvoj sezoni. Lik je inspirisan istorijskim Dubokim Grlom (doušnikom tokom afere Votergejt) i služi da premosti jaz između protagonista i zaverenika koje bi istraživali. Sama epizoda se fokusira na uobičajene elemente ufologije, u okruženju koje podseća na Oblast 51 i Vazduhoplovnu bazu Nelis. Sadrži nekoliko specijalnih efekata koje je Kris Karter kasnije opisao kao „dobre, s obzirom na ograničenja [serije]”;[1] iako je izdvojio scene sa treperavim svetlima kao loše izvedene.[2] U prvom emitovanju u SAD, „Duboko Grlo” je pogledalo oko 6,9 miliona domaćinstava i 11,1 milion gledalaca, a naišlo je na pozitivne recenzije kritičara.

Radnja[uredi | uredi izvor]

U jugozapadnom Ajdahu, u blizini vazduhoplovne baze Elens, vojna policija izvršila je raciju u kuću pukovnika Roberta Budahasa, koji se zabarikadirao nakon što je ukrao vojno vozilo. Vlasti nalaze Budahasa, prekrivenog osipom, kako drhti.

Četiri meseca kasnije, agenti FBI-a Foks Molder i Dejna Skali sastaju se u vašingtonskom baru da razgovaraju o slučaju. Molder objašnjava da Budahas, probni pilot, nije viđen od racije i da vojska ne želi da izda nikakav komentar o njegovom stanju; FBI je odbio da sprovede istragu. Molder tvrdi da je još šest pilota nestalo u bazi, koja je predmet glasina o eksperimentalnim avionima. Dok je u barskom toaletu, Molderu prilazi misteriozni doušnik poznat kao „Duboko Grlo”, koji ga upozorava da izbegava ovaj slučaj. Tvrdi da je Molder pod prismotrom, što se kasnije pokazalo tačnim.

Molder i Skali putuju u Ajdaho i sastaju se sa Budahasovom ženom, Anitom, koja tvrdi da se njen muž ponašao čudno pre nestanka. Ona im priča o komšinici – koju agenti posećuju – čiji je muž takođe probni pilot koji se čudno ponaša. Skali zakazuje sastanak sa direktorom baze, pukovnikom Kiselom, ali on odbija da razgovara kada posete njegovu kuću. Nakon toga im se obratio Pol Mosindžer, koji se predstavlja kao lokalni reporter i upućuje ih u lokalni restoran sa temom NLO-a; tamo razgovaraju o NLO-ima sa vlasnicom, koja veruje da je bila svedok nekoliko uočavanja.

Obilazeći bazu te noći, agenti su svedoci misteriozne letelice koja izvodi naizgled nemoguće manevre na nebu. Oni beže kada im se približi crni helikopter, naizgled u potrazi za Emilom i Zoi, tinejdžerskim parom koji je nezakonito bio u blizini. Nakon što Molder časti Emila i Zoe obrokom u restoranu, oni mu govore agentima o svetlima i kako veruju da su NLO-i lansirani iz druge obližnje baze. U međuvremenu, Budahas je vraćen u svoju kuću bez sećanja na ono što se dogodilo. Nakon što napuste restoran, Molder i Skali suočeni su sa agentima u crnim odelima, koji uništavaju fotografije koje su snimili i naređuju im da napuste grad.

Ogorčeni Molder se ušunja u bazu uz pomoć Emila i Zoi. On uočava trouglastu letelicu kako leti iznad njega, a onda biva zarobljen od strane vojnika koji petljaju u njegovo pamćenje. U međuvremenu, Skali se ponovo susreće sa Mosindžerom, za kojeg otkriva da je zapravo operativac za obezbeđenje baze. Pod pretnjom pištolja, ona ga primorava da je odvede do baze i razmenjuje ga za Moldera. Pošto su uskraćeni za istinu o bazi, Molder i Skali se vraćaju u Vašington. Nekoliko dana kasnije, Molder nailazi na Duboko Grlo dok džogira na lokalnoj stazi. Molder pita da li su „oni” zaista prisutni na Zemlji; Duboko Grlo odgovara da su „ovde dugo, dugo vremena”.[3] [4]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Koncept i pretprodukcija[uredi | uredi izvor]

A black-and-white aerial map depicting an air force base
Vazduhoplovna baza Elens u epizodi je inspirisana vazduhoplovnom bazom Nelis.

Ova epizoda je označila prvo pojavljivanje Džerija Hardina u ulozi Dubokog Grla. Kreator serije Kris Karter rekao je da je lik inspirisan istorijskim Dubokim Grlom,[5] doušnikom koji je novinarima Karlu Bernstinu i Bobu Vudvordu predao informacije o istrazi FBI-ja o aferi Votergejt.[6] Kao uticaj naveden je i „X”, lik kojeg je tumačio Donald Saderland u filmu Olivera Stouna DžFK iz 1991. godine.[5] Karter je stvorio lik da premosti jaz između Moldera i Skali i mračnih zaverenika koji rade protiv njih; opisujući Duboko Grlo kao čoveka „koji radi na nekom nivou vlasti za koji nemamo pojma da postoji”.[5] Hardin je Karterovu pažnju privukao nakon filma Firma[7] i opisao je kasting kao „lak izbor”.[8] Hardin je leteo u Vankuver svakih nekoliko nedelja da bi snimio svoje scene. Karter je Hardinov lik nazvao „veoma, veoma dobrim”.[8]

Prema Karteru, tokom ove epizode bilo je očigledno da je Dosije iks „serija u nastajanju”. Inspiracija za epizodu može se naći u ufologiji. Vernici u vanzemaljce dugo su mislili da Oblast 51 i vazduhoplovna baza Nelis, obe u Nevadi, imaju vanzemaljsku tehnologiju zaplenjenu tokom NLO incidenta u Rozvelu 1947. godine. Ime vazduhoplovne baze „Elens” izvedeno je od Karterove devojke sa koledža, čije je prezime bilo Elens. Prezime za dva gostujuća lika, Budahas, potiče od Karterovog prijatelja iz srednje škole. Vojni projekat ove priče inspirisan je teorijom da su Vazduhoplovne snage Sjedinjenih Država pokrenule projekat pod nazivom Projekat Aurora. Karter je rekao da se seća da su ljudi širili ovu glasinu i da je njeno uključivanje u priču referenca na istu. Ni Dukavni ni Andersonova nikada ranije nisu koristili pištolj ili ga držali, pa su bili obučeni kako da ga pravilno drže.

Snimanje[uredi | uredi izvor]

A smiling bearded man sitting in front of a microphone
Set Grin (slika iz 2011) dobio je ulogu „naduvanog momka” Emila, a produkciju je proveo „šaleći” se sa zvezdom Dejvidom Dukavnijem.

Scene u kojima se Molder infiltrira u vazduhoplovnu bazu snimane su u pravoj američkoj vazduhoplovnoj bazi. Sa malim budžetom i televizijskim rasporedom, Karter je rekao da su efekti izgledali „dobro, s’ obzirom na ograničenja” sa kojima su se suočavali.[9] NLO je digitalno konstruisan, na osnovu onoga što je supervizor vizuelnih efekata Met Bek opisao kao „neku vrstu disko svetlosne opreme” koja je iznajmljena od „snabdevača žurki”.[9] Pred kraj snimanja noćnih scena, sunce je počelo da izlazi, primoravajući člana ekipe Džona Bartlija da podesi uglove kako bi scene bile što mračnije.[8] Jedna scena, u kojoj se Molder infiltrira u bazu, već je bila prepravljena da bi promenila dnevnu scenu u noćnu; izlazeće sunce nateralo je da se scena snimi onako kako je prvobitno zamišljeno.[5]

Kuća korišćena za spoljašnje snimke Budahasove rezidencije ponovo je korišćena u sledećoj Karterovoj seriji, Milenijum, kao dom protagoniste Frenka Bleka. Vlasnik kuće bila je stjuardesa koja je često sretala glumce i članove ekipe dok su putovali u Vankuver i iz njega.[10] Početna scena sa Dukavnijem i Andersonovom u baru snimljena je u restoranu u Vankuveru pod nazivom The Meat Market, koji je, prema Karteru, bio mnogo „raznovrsnija lokacija nego što bi kreatori produkcije verovali”.[8] Bar je bio jedini koji je ekipa mogla da pronađe a koji nije renoviran nakon izložbe Expo 86. Kasnije se pojavio u epizodi treće sezone „Pajper Maru”.[11] Restoran pored puta koji se koristio za snimanje enterijera restorana sa tematikom NLO-a bio je dovoljno udaljen od ostalih lokacija snimanja da je članovima glumačke ekipe bio obezbeđen autobus, kako bi se uštedeli putni troškovi. Samo je glavni kamerman Al Kembel koristio autobus, zbog čega su producenti odustali od ove ideje sve do epizode četvrte sezone „Gospodarska rasa”.[12]

Gostujuća zvezda Set Grin izjavio je da, uprkos tome što je glumio Emila kao „naduvanog momka”, zapravo nikada ranije nije koristio kanabis.[13] Grin je ispričao da je njegov prvi dan na setu došao neposredno nakon što je Dukavni završio snimanje svoje poslednje scene; Grin je bio impresioniran Dukavnijevim držanjem i improvizacionom glumom, i dodao da su se njih dvojica „samo glupirali sve vreme”.[13]

Postprodukcija[uredi | uredi izvor]

Karter je tvrdio da su scene sa svetlima na nebu „najgori efekti koje smo ikada uradili”, s obzirom na ograničenja u novcu i vremenu; prokomentarisao je i da su specijalni efekti još uvek bili u povoju.[8] Bek je bio producent specijalnih efekata i supervizor tokom prve sezone; on i Karter su bezuspešno pokušavali da specijalni efekti izgledaju trodimenzionalno i „bolje”. Prema Karteru, rezultat je izgledao kao „neka vrsta napredne pong igre”.[8]

Ova epizoda označava debi Marka Snoua kao solo kompozitora za seriju. Karter je izjavio da su se on i produkcijska ekipa „plašili” da će koristiti previše muzike u epizodi, kao i u celoj prvoj sezoni. Andersonina glasovna naracija pred kraj epizode ubačena je nakon pritužbi rukovodilaca Foksa, koji su želeli jasniji zaključak. Rukovodioci su smatrali da gledaoci ne bi trebalo da budu „zbunjeni” nakon gledanja epizode i da moraju imati barem malu predstavu o tome šta se dešava. Zaključne reči su postale uobičajene za ostatak serije.[8]

Teme[uredi | uredi izvor]

Mosindžerovo upozorenje Molderu da neke istine treba da budu sakrivene od javnosti naučnici su naveli da predstavlja teškoću primoravanja velikih organizacija da preuzmu odgovornost za nepravde.[14] Poslednje otkriće epizode, da su vanzemaljci na Zemlji „dugo, dugo vremena”, citirano je kao praćenje trenda postfuturizma koji je uspostavio naučnofantastični film 1980-ih. Ovaj trend je zamenio tradicionalne teme naučne fantastike kao što je istraživanje svemira temama inspirisanim aferom Votergejt i širenjem teorija zavere.[15]

Emitovanje i reakcije[uredi | uredi izvor]

Epizoda „Duboko Grlo” je premijerno prikazana na Foksu 17. septembra 1993. godine, a prvi put je emitovano u Ujedinjenom Kraljevstvu na kanalu BBC Two 24. septembra naredne godine. Prvo emitovanje epizode u SAD je pogledano oko 6,9miliona domaćinstava i 11,1 milion gledalaca.[16][17] Epizoda je dobila Nilsenovu ocenu 7,3, sa udelom od 14, što znači da otprilike 7,3 odsto svih domaćinstava opremljenih televizorom i 14 odsto domaćinstava koja prate televiziju, gledalo ovu epizodu.[16] Epizoda je objavljena na VHS kaseti 1996. godine, zajedno sa „Pilotom”;[18] kao i putem DVD-a u okviru kompletne prve sezone. Kasnije je uključena i u posebnu DVD kolekciju koja sadrži samo epizode usredsređene na mitologiju serije.[19]

U retrospektivi prve sezone u časopisu Entertainment Weekly ova epizoda je ocenjena sa B+, uz pohvale za Hardinovu ulogu čoveka „umornog od sveta”, iako je u recenziji navedeno da je „zloslutni, zlokobni ton” epizode bio „malo čudan, ali pun obećanja za stvari koje dolaze”.[20] Adrijen Martini iz novina Austin Chronicle opisala je epizodu „zabavnom za gledanje”,[21] dok je list San Jose Mercury News opisao naslovnog lika kao „najzanimljivijeg novog lika na televiziji”, takođe nazvavši epizodu „čudnom, ali čudesnom”.[22] Majk Antonuči iz Toronto Star-a rekao je da ova epizoda pokazuje da Karter „može da spoji suptilne, komplikovane elemente sa akcijom”, dodajući da „ništa nije očigledno u vezi sa Dosijeom iks, u stvari, ništa osim njihovog kvaliteta”. Majkl Džanusonis iz novina The Beaver County Times bio je kritičniji, nazvavši epizodu „stečenim ukusom” i napomenuvši da je „kraj nekako izbačen”, bez „potpuno zadovoljavajuće rezolucije”.[23]

Pišući za The A.V. Club, Kit Fips je ocenio epizodu sa A−, smatrajući je kao „skoro kao produžetak pilot epizode”. Fips smatra da je scena koja prikazuje Molderovu otmicu „jedan od najstrašnijih trenutaka iz ranih dana serije, kako po onome što sugeriše, tako i po onome što prikazuje”.[24] Pišući za sajt Den of Geek, Met Hejg je pozitivno ocenio epizodu, hvaleći njenu odluku da ne odgovori na sva pitanja koja postavlja. Hejg je primetio da „činjenica da smo ostali bez informacija o tome šta se zaista dogodilo kao Molder i Skali samo poboljšava iskustvo gledanja”, smatrajući da je takva misterija „zaista retka stvar” na televiziji.[25] Robert Širman i Lars Pirson, u svojoj knjizi A Critical Guide to The X-Files, Millennium & The Lone Gunmen, ocenili su epizodu sa pet od pet zvezdica, smatrajući da je „mnogo samouverenija u svom tempu i tonu” nego prethodna.[26] Širman i Pirson smatraju da je epizoda „vešto skriptovana priča o zataškavanju i paranoji”, napomenuvši da „dobro postavlja sveukupne teme serije, da skoro deluje kao bukvar”.[26]

Navedeno je da je „Duboko Grlo” počelo da „priprema scenu za centralne sukobe” serije.[27] Dan Ajverson iz IGN-a smatra da je ova epizoda poslužila da „otvori vrata mogućnostima ove serije”;[28] dok je Megan Din iz onlajn časopisa Tor.com primetila da „iako je 'Pilot' uveo ideju vladine zavere, 'Duboko Grlo' proširuje granice platna”.[29] Uvođenje Hardina u ulozi Dubokog Grla u epizodi Entertainment Weekly je naveo kao 37. od „100 najvažnijih televizijskih trenutaka” 1990-ih.[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Beck, Mat. The X-Files: The Complete First Season (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment. 
  2. ^ Carter, Chris (2005). The X-Files Mythology, Volume 1 – Abduction (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment. 
  3. ^ Lowry 1995, str. 102–103.
  4. ^ Lovece 1996, str. 47–48.
  5. ^ a b v g Edwards 1996, str. 37.
  6. ^ Woodward & Bernstein 1974, str. 71.
  7. ^ Lovece 1996, str. 27.
  8. ^ a b v g d đ e Carter, Chris (2005). The X-Files Mythology, Volume 1 – Abduction (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment. Carter, Chris (2005). "Audio Commentary for 'Deep Throat'". The X-Files Mythology, Volume 1 – Abduction (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Commentary” je definisano više puta s različitim sadržajem
  9. ^ a b Beck, Mat. The X-Files: The Complete First Season (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment. Beck, Mat; et al. "The Truth About Season One". The X-Files: The Complete First Season (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment.
  10. ^ Carter, Chris (2004). Millennium: The Complete First Season (DVD). 20th Century Fox Home Entertainment. 
  11. ^ Gradnitzer & Pittson 1999, str. 32–33.
  12. ^ Gradnitzer & Pittson 1999, str. 31–32.
  13. ^ a b Robinson, Tasha (13. 9. 2007). „Seth Green | Film | Random Roles”. The A.V. Club. The Onion. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 24. 6. 2012. 
  14. ^ Kowalski 2007, pp. 71–72
  15. ^ Lavery, Hague & Cartwright 1996, str. 149.
  16. ^ a b Lowry 1995, str. 248.
  17. ^ „Nielsen Ratings”. USA Today. Gannett Company, Inc. 22. 9. 1993. str. D3. 
  18. ^ „Video Sales”. Billboard. sv. 109 br. 2. Prometheus Global Media. 11. 1. 1997. str. 39. ISSN 0006-2510. Pristupljeno 21. 8. 2012. 
  19. ^ Iverson, Dan (5. 8. 2005). „X-Files Mythology, Vol. 1 – Abduction – DVD Review at IGN”. IGN. News Corporation. Arhivirano iz originala 21. 11. 2011. g. Pristupljeno 1. 5. 2011. 
  20. ^ „X Cyclopedia: The Ultimate Episode Guide, Season 1 | TV”. Entertainment Weekly. Time Inc. 29. 11. 1996. Arhivirano iz originala 15. 1. 2015. g. Pristupljeno 28. 4. 2011. 
  21. ^ Martini, Adrienne (25. 4. 1997). „Scanlines – Screens – The Austin Chronicle”. Austin Chronicle. Austin Chronicle Corporation. Arhivirano iz originala 17. 8. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2011. 
  22. ^ „The 'X-Files' Informant is Out There, Speaking on All Kinds of Levels”. San Jose Mercury News. MediaNews Group. 19. 11. 1993. Pristupljeno 30. 4. 2011. 
  23. ^ Janusonis, Michael (14. 4. 1996). „'X-Files' episodes offered on tape”. The Beaver County Times. Calkins Media. Pristupljeno 30. 4. 2011. 
  24. ^ Phipps, Keith (20. 6. 2008). „'Deep Throat' / 'Squeeze' | The X-Files/Millennium | TV Club | TV”. The A.V. Club. The Onion. Arhivirano iz originala 22. 11. 2011. g. Pristupljeno 25. 2. 2012. 
  25. ^ Haigh, Matt (30. 9. 2008). „Revisiting The X-Files: Season 1, Episode 2”. Den of Geek. Dennis Publishing. Arhivirano iz originala 11. 2. 2012. g. Pristupljeno 25. 2. 2012. 
  26. ^ a b Shearman & Pearson 2009, str. 12–13.
  27. ^ Bush 2008, str. 41.
  28. ^ Iverson, Dan (5. 8. 2005). „X-Files Mythology, Vol. 1 – Abduction – DVD Review at IGN”. IGN. News Corporation. Arhivirano iz originala 21. 11. 2011. g. Pristupljeno 1. 5. 2011. Iverson, Dan (August 5, 2005). "X-Files Mythology, Vol. 1 – Abduction – DVD Review at IGN". IGN. News Corporation. Archived from the original on November 21, 2011. Retrieved May 1, 2011.
  29. ^ Deans, Meghan (27. 10. 2011). „Reopening The X-Files: 'Deep Throat'”. Tor.com. Tor Books. Arhivirano iz originala 10. 4. 2015. g. Pristupljeno 24. 6. 2012. 
  30. ^ Fretts, Bruce (19. 2. 1999). „The 100 Greatest Moments in Television: 1990s | TV”. Entertainment Weekly. Time Inc. Arhivirano iz originala 9. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 4. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дубоко_Грло_(епизода)&oldid=27896094”