Dušan Crnogorčević
Dušan Crnogorčević | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1948 |
| Mesto rođenja | Zemun |
Dušan Crnogorčević (Zemun, 1948), srpski je pravnik i dugogodišnji diplomata. Na Pravnom fakultetu u Beogradu je diplomirao (1971), magistrirao (1976) i doktorirao (1980)[1]. Magistarsku tezu odbranio je i na Pravnom fakultetu Kolumbija u Njujorku (1974)[2].
Radna karijera[uredi | uredi izvor]
Karijeru je započeo 1972. u Institutu za uporedno pravo u statusu asistenta.[3] Za vreme rada u Institutu objavio je više autorskih i koautorskih naučnih radova u stručnim časopisima i izdanjima Instituta. U Savezni sekretarijat za inostrane poslove (SSIP) prelazi u novembru 1978, i to u Službu za međunarodno-pravne poslove u zvanju 2. sekretara. Posle dve godine odlazi na službu u Ambasadu SFRJ u Siriji kao 2. sekretar. Pošto se vratio iz Damaska jula 1985. raspoređen je u SID (Služba za istraživanje i dokumentaciju), gde radi prvo kao 1. sekretar, a potom i savetnik (šef Odseka za zapad u 1. Operativnoj upravi). Nakon 3 godine premešten je u ambasadu Jugoslavije u Stokholmu gde ostaje do juna 1992. u statusu savetnika odnosno 1. savetnika[4].
Za vreme održavanja KEBS-a u Helsinkiju (februar - jul 1992) premešten je u glavni grad Finske kao privremeni otpravnik poslova i član jugoslovenske delegacije na KEBS-u. Po povratku u Beograd 1994. raspoređen je u Direkciju za zapadnu Evropu, prvo kao savetnik, a potom i kao direktor sve do premeštaja za ambasadora SRJ u Republici Finskoj (1997-2001). Po povratku u Beograd obavlja dužnost zamenika šefa Sektora za bilateralne odnose, a u julu 2002. imenovan je za pomoćnika ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića, a potom Vuka Draškovića za bilateralne poslove. Od marta 2005. do aprila 2009. bio je ambasador SCG odnosno Srbije u Rumuniji. Posle četiri godine rada u Bukureštu postavljen je za direktora Direkcije za Amerike u MSP[5].
Nakon dve godine imenovan je za ambasadora Srbije u Švedskoj gde ostaje sve do septembra 2015. godine. U istom periodu je obavljao dužnost ambasadora Srbije u Letoniji (na nerezidencijalnoj osnovi). U novembru 2015. premešten je za ambasadora u Berlin[2]. Krajem avgusta 2019. vraća se u Srbiju, te 16. oktobra posle više od 40 godina u jugoslovenskoj i srpskoj diplomatiji odlazi u penziju.
Dodatne aktivnosti[uredi | uredi izvor]
U periodu od 2002. do 2005. obavljao je dužnost šefa pregovaračkog tima SCG za granična pitanja sa Hrvatskom, BiH i Makedonijom[6]. Više godina je predavao na diplomatskoj akademiji MSP. Za vreme rada u Bukureštu organizovao je najveću izložbu Narodnog muzeja u inostranstvu (srpsko slikarstvo 1850-1950)[7]. Dobitnik je i nagrade "Diplomata godine 2007" koju dodeljuje politički časopis iz Bukurešta "Balkan i Evropa". Oženjen suprugom Ljiljanom, sa kojom ima sinove Nikolu i Ivana.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Crnogorčević, Dušan (1980). Monopolski sporazumi i njihovo suzbijanje:(pravni aspekti). Beograd: Pravni Fakultet, Univerzitet u Beogradu.
- ^ a b Tanjug (2015-08-03). „Dušan Crnogorčević ambasador Srbije u Nemačkoj”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-28.
- ^ Crnogorčević, Dušan; Jovanović, Vladimir (1978). Nelojalna privredna reklama u teoriji i praksi federalne trgovačke komisije (SAD). Institut za uporedno pravo. str. 133.
- ^ „Embassy of the Republic of Serbia in the Kingdom of Sweden”. stockholm.mfa.gov.rs. Pristupljeno 2024-05-28.
- ^ „RTS :: Društvo :: Pregled štampe (13.11.2008.)”. www.rts.rs. Pristupljeno 2024-05-28.
- ^ „RTS :: Politika :: Dušan Crnogorčević novi ambasador u Nemačkoj”. rts.rs. Pristupljeno 2024-05-28.
- ^ Vasić, Nenad (2019). Kulturno i istorijsko nasleđe Srbije u svetu. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu. str. 20. ISBN 978-86-7067-264-2.