Evropski sistem prenosa i akumulacije bodova

Evropski sistem prenosa i akumulacije bodova (engl. European Credit Transfer and Accumulation System), skraćeno ESPB, predstavlja numerički sistem kvalitativnog vrednovanja rada studenta uloženog u sticanje znanja, sposobnosti i veština predviđenih programom studiranja, odnosno konkretnim predmetom u okviru tog programa. Sistem predstavlja jedan od sastavnih elemenata Bolonjskog procesa, a njime je omogućeno poređenje različitih nastavnih programa na univerzitetima i pojedinačnim visokoškolskim ustanovama u Evropi i priznavanje diploma. Inicijalno je sistem uveden kako bi se omogućila mobilnost studenata, ali se pokazao i kao veoma dobra mera za povećanje sveukupne efikasnosti studiranja.

Numerička vrednost (ESPB), angažovanog studenta (izražena u bodovima), obuhvata bodove za savladavanje;

• predmeta u celini,
• svih predmeta u semestru,
• akademske godine, i
• celokupnog studiranja

ESPB bodovi nisu zasnovani samo na časovima predmeta, već na ukupnom radu koji generišu ti časovi (u formiranju vrednosti predmeta kroz ESPB bodove učestvuju svi elementi aktivne nastave).

Metodologija

Kvantitativna mera opterećenja pojedinačnog studenta iznosi 60 bodova tokom godine, odnosno 30 bodova tokom jednog semestra. Pri tome, jedan bod odgovara radu od 25-30 sati pri čemu je predviđeno da student radi u proseku 40 sati nedeljno. Studijskim programom je predviđen ukupan broj bodova potreban za sticanje određenog zvanja.

ESPB bodovi se dobijaju za ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu:

• predavanja
• vežbe
• seminari
• kolokvijumi i ispiti
• diplomski rad
• terenski rad
• profesionalna praksa i
• samostalni rad, (npr. učenje u biblioteci, ili rad kod kuće).

Svi oblici aktivne nastave, uključujući i ispit, čine celinu. Bodovi se stiču u okviru nastavnih aktivnosti koje su predviđene za svaki predmet, i primenjuju se tek pošto student položi ispit iz odgovarajućeg predmeta.

Stečeni bodovi za pojedinačne predmete ulaze u sumu bodova potrebnu za završetak svake godine odnosno određenog stepena studija;

• prvog stepena - osnovnih studija;
• drugog stepena - diplomskih akademskih studija ili specijalističkih akademskih ili strukovnih studija;
• trećeg stepena - doktorskih akademskih studija.

Primer

• Na Hemijskom fakultetu u Beogradu zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-časovne radne nedelje tokom jedne školske godine. Za jedan semestar dobija se 30 bodova. Celokupne četvorogodišnje studije prvog stepena na Hemijskom fakultetu u Beogradu vrede 240 bodova, diplomske akademske studije vrede 60 bodova, specijalističke studije vrede 60 bodova, i studije trećeg stepena 180 bodova.

Ocene

Bodovi se dodeljuju svakom studentu koji uspešno položi ispit. Pored bodova student dobija i ocenu koja opisuje kvalitet njegovog znanja i postignute rezultate na datom predmetu. Ocena može da se prikaže brojem ostvarenih ESPB bodova, kao slovna ocena, numerička ocena ili kao opisna ocena. Student, pored osvojenih ESPB bodova uvek dobija i ocenu koja bliže opisuje njegovo znanje za dati predmet.

Međusobna veza između ocena i definicije opisnih ocena

Slovna ocena	Numerička ocena	Definicija
A	10	ODLIČAN - Izvrstan učinak sa samo manjim greškama
B	9	VRLO DOBAR - učinak izvan proseka, ali sa nekim greškama
C	8	DOBAR - generalno dobar rad sa nekoliko značajnih grešaka
D	7	ZADOVOLjAVAJUĆI - osrednji rad, ali sa značajnim nedostacima
E	6	DOVOLjAN - učinak zadovoljava minimalne kriterijume
FKS	5	NEDOVOLjAN - potreban je dodatni rad pre nego što se bodovi mogu dodeliti
F	-	PAO - potreban je značajan dodatni rad

Bodovi ne mogu zastareti i uvek imaju istu vrednost, što je preduslov za tzv. delimično studiranje i edukaciju tokom čitavog života.

Vidi još

• Bolonjska deklaracija
• Bolonjski proces

Izvori

• ESPB bodovi
• Najvažnije odredbe Bolonjske deklaracije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2008)