Pređi na sadržaj

Evropsko prvenstvo u atletici u dvorani

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Prvo Evropsko prvenstvo u atletici u dvorani održano je u Beču 1970. godine. Evropski komitet IAAF od 1966. do 1969. organizovao je 4 evropska takmičenja u atletici pod nazivom Evropske igre u dvorani. Ta takmičenja preteča su Evropskih prvenstava u dvorani. Na svim Evropskim prvenstvima istovremeno se održavaju takmičenja i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Takmičenje se do 1990. godine održavalo svake godine, kada se prešlo na dvogodišnju organizaciju. U sledećim tabelama dat je pregled održavanja Evropskih igara u dvorani i Evropskih prvenstava u atletici.

Pregled Evropskih igara u dvorani

[uredi | uredi izvor]
Evropske igre u dvorani
Igre Godina Domaćin Zemlja Dvorana
1. 1966 Dortmund  Zapadna Nemačka
2. 1967 Prag  Čehoslovačka
3. 1968. Madrid  Španija
4. 1969 Beograd  SFR Jugoslavija Hala 1 Beogradskog sajma

Pregled Evropskih prvenstava u dvorani

[uredi | uredi izvor]
Evropsko prvenstvo u dvorani
Br. EP Datum Staza m Domaćin Zemlja Dvorana br. dis. br. učes. br. zemalja
1. 1970 14—15. mart 200 Beč (1)  Austrija (1) Bečka gradska dvorana 22 279 22
2. 1971 13—14. mart 200 Sofija (1)  Bugarska (1) 22 323 23
3. 1972 11—12. mart 180 Grenobl (1)  Francuska (1) 23 263 23
4. 1973 10—11. mart 170 Roterdam (1)  Holandija (1) 23 307 24
5. 1974 9—10. mart 196 Geteborg (1)  Švedska (1) Skandinavijum 21 263 25
6. 1975 8—9. mart 160 Katovice (1)  Poljska (1) Spodek 21 269 24
7. 1976 21—22. februar 179 Minhen (1)  Zapadna Nemačka (1) Atletski deo olimpijske hale u Minhenu 19 229 25
8. 1977 12—13. mart 200 San Sebastijan (1)  Španija (1) 17 241 24
9. 1978 11—13. mart 200 Milano (1)  Italija (1) 19 251 25
10. 1979 24—25. februar 200 Beč (2)  Austrija (2) 19 209 24
11. 1980 1—2. mart 200 Zindelfingen (1)  Zapadna Nemačka (2) 19 236 25
12. 1981. 21—22. februar 180 Grenobl (2)  Francuska (2) 19 259 23
13. 1882 6—7. mart 200 Milano (2)  Italija (2) 23 286 23
14. 1983 5—6. mart 200 Budimpešta (1)  Mađarska (1) 22 260 24
15. 1984. 3—4. mart 196 Geteborg (2)  Švedska (2) Skandinavijum 22 245 26
16. 1985 2—3. mart 200 Pirej (1)  Grčka (1) 22 315 26
17. 1986. 22—23. februar 164 Madrid (1)  Španija (2) 22 310 27
18. 1987. 21—22. februar 200 Lijeven (1)  Francuska (3) 24 343 25
19. 1988. 5—6.03. 200 Budimpešta (2)  Mađarska (2) 24 364 27
20. 1989. 18—19. februar 200 Hag (1)  Holandija (2) 24 333 27
21. 1990. 3—4. mart 200 Glazgov (1)  Velika Britanija (1) 25 380 28
22. 1992. 29.02—1. mart 200 Đenova (1)  Italija (3) 27 440 35
23. 1994 11—13. mart 200 Pariz (1)  Francuska (4) 27 500 40
24. 1996 8—10. mart 200 Stokholm (1)  Švedska (3) Globen arena 26 466 44
25. 1998 27.02—1. mart 200 Valensija (1)  Španija (3) 26 486 0
26. 2000 25—27. februar 200 Gent (1)  Belgija (1) 28 549 44
27. 2002 1—3. mart 200 Beč (3)  Austrija (3) Bečka gradska dvorana 28 565 45
28. 2005. 4—6. mart 200 Madrid (2)  Španija (4) Palata sportova Pokrajine Madrid 28 560 42
29. 2007. 2—4. mart 200 Birmingem (1)  Velika Britanija (2) Nacionalna arena 26 587 45
30. 2009 6—8. mart 200 Torino (1)  Italija (4) Oval Lingoto 26 530 45
31. 2011 4—6. mart 200 Pariz (2)  Francuska (5) Dvorana Ominija sport u Pariz-Bersiju 26 630 45
32. 2013 1—3. mart 200 Geteborg (3)  Švedska (4) Skandinavijum 26 578 47
33. 2015 5—8. mart 200 Prag (1)  Češka (1) O2 Arena 26 643 49
34. 2017 3—5. mart 200 Beograd (1)  Srbija (1) Beogradska arena 26 545 48
35. 2019 1—3. mart 200 Glazgov (2)  Velika Britanija (3) Emirates Arena 26 637 49
36. 2021 4—7. mart 200 Torunj (1)  Poljska (2) Arena Torunj 26 659 46
37. 2023 2—5. mart 200 Istanbul (1)  Turska (1) Atakoj Arena 26 550 47
38. 2025 6—9. mart 200 Apeldorn (1)  Holandija (3) Omnisport

Bilans medalja

[uredi | uredi izvor]

1966—1969 (Evropske igre)

[uredi | uredi izvor]
Zemlja
Zlato

Srebro

Bronza

Ukupno
1.  Sovjetski Savez 25 20 21 66
2.  Zapadna Nemačka 15 12 13 40
3.  Istočna Nemačka 14 10 8 32
4.  Poljska 8 6 3 17
5.  Ujedinjeno Kraljevstvo 6 6 6 18
6.  Mađarska 4 3 2 9
7.  Italija 4 1 0 5
8.  Francuska 3 4 0 7
9.  Irska 3 0 2 5
10.  Rumunija 2 1 5 8
11.  Norveška 2 1 0 3
12.  Čehoslovačka 1 11 12 24
13.  Švedska 1 1 3 5
14.  Belgija 1 0 1 2
15.  Španija 0 4 3 7
16.  Jugoslavija 0 3 4 7
17.  Bugarska 0 3 1 4
18.  Švajcarska 0 1 1 2
19.  Holandija 0 1 0 1

1966—2023 (Evropske igre i Evropska prvenstva)

[uredi | uredi izvor]

Stanje posle EP 2023.[1][2]

Zemlja
Zlato

Srebro

Bronza

Ukupno
1.  Sovjetski Savez 116 107 104 327
2.  Istočna Nemačka 87 83 58 228
3.  Ujedinjeno Kraljevstvo 77 70 54 201
4.  Zapadna Nemačka 72 72 58 202
5.  Poljska 68 65 82 215
6.  Rusija 59 50 42 151
7.  Francuska 54 43 72 169
8.  Italija 36 41 33 110
9.  Španija 34 49 38 121
10.  Čehoslovačka 31 32 36 99
11.  Nemačka 30 43 44 117
12.  Bugarska 29 32 36 97
13.  Rumunija 25 36 41 102
14.  Holandija 25 20 25 70
15.  Švedska 23 27 27 77
16.  Belgija 22 17 14 53
17.  Portugalija 17 9 4 30
18.  Mađarska 16 23 20 59
19.  Švajcarska 15 10 13 38
20.  Češka 14 16 20 50
21.  Ukrajina 13 16 20 49
22.  Finska 12 9 13 34
23.  Ujedinjeni tim 12 8 7 27
24.  Norveška 10 6 8 24
25.  Grčka 8 17 12 37
26.  Belorusija 8 8 10 26
27.  Irska 8 5 12 25
28.  Austrija 7 9 13 29
29.  Jugoslavija 6 6 13 25
30.  Letonija 5 1 1 7
31.  Srbija 4 1 4 9
32.  Turska 3 5 1 9
33.  Estonija 3 0 3 6
34.  Danska 2 2 2 6
35.  Azerbejdžan 2 2 0 4
36.  Slovačka 2 1 3 6
37.  SR Jugoslavija 2 1 2 5
38.  Island 2 0 4 6
 Neutralni atletičari 2 0 1 3
39.  Slovenija 1 6 3 10
40.  Kipar 1 2 0 3
41.  Litvanija 1 1 1 3
42.  Izrael 1 0 1 2
43.  Albanija 1 0 0 1
44.  Hrvatska 0 1 2 3
45.  Bosna i Hercegovina 0 1 0 1
46.  Jermenija 0 0 1 1
46.  Moldavija 0 0 1 1
Ukupno 966 953 959 2.878

Zemlje koje nisu osvajale medalje

[uredi | uredi izvor]

Jedanaest zemalja nisu nikad osvojile neku medalju na evropski prvenstvima u dvorani.

Rekordi evropskih prvenstava u atletici u dvorani

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Osvojene medalje do 2019. Pribavljeno 27.3.2019.
  2. ^ Bilans medalja EP 2019. Pribavljeno 27.3.2019.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]