Evherije Lionski

Evherije Lionski (380. Lion, Galija - 449. Lion) - arhiepiskop Liona, duhovni pisac; katolički svetac.

Biografija

Evherije Lionski
Lični podaci
Datum rođenja	380
Mesto rođenja	Lion,
Datum smrti	380
Mesto smrti	Lion,

Evherije je rođen 380. godine u gradu Lionu; dobio briljantno obrazovanje za ono vreme; imao porodicu – ženu Galu i decu Salonija Ženevskog i Verana iz Vensa.

Invazija vođe i prvog kralja Vizigota, Alariha I, 409-410. ostavio depresivan utisak na Euherija (varvari su uništili sva umetnička dela; Alarik je poštedeo samo crkve i sveti pribor) i posle smrti njegove žene Gale (koja je očigledno takođe postala žrtva okrutnih Vizigota), Evherije se povukao sa sinovima Veranom. a Salonius na neko vreme u Lerinski manastir na ostrvu Sen-Onorat (Lerinska ostrva) kod obale Kana, što je bilo uobičajeno u 5. veku. Tu je živeo strog, jednostavan život, posvećujući se vaspitanju i obrazovanju svojih sinova.

Ubrzo nakon toga povukao se dalje na susedno ostrvo Lerona, gde je svoje vreme posvetio proučavanju Svetog pisma i smirenju. Sa idejom da bi se mogao pridružiti pustinjacima u pustinjama Bliskog istoka, konsultovao je monaha Jovana Kasijana, čuvenog pustinjaka koji je sa Istoka došao u Marselj. Kasijan je drugi set svojih Kolacija (br. 11–17) posvetio Evheriju i Honoratu, osnivačima Lerina. Oni opisuju svakodnevni život pustinjaka egipatske Tebaide i raspravljaju o važnim temama blagodati, slobodne volje i Svetog pisma.

Ugledajući se na asketski način života egipatskih pustinjaka, Evherije je održavao kontakt sa ljudima poznatim po učenosti i pobožnosti: Kasijanom, Honoratom, Ilarijem od Arelata, Klaudijem Mamertom, Agroecijem (koji mu je posvetio knjigu) i Sidonijem Apolinarijem. Evherijeva slava se ubrzo toliko proširila po jugoistočnoj Galiji da je 434. godine izabran za arhiepiskopa Liona. Pouzdano se zna da je bio prisutan na Prvom saboru u Oranu kao mitropolit lionski 441. godine i da je tu funkciju zadržao do svoje smrti.

Evherije je napisao dve knjige kao priručnik za nastavu u Episkopskoj školi: „Uputstva” i „Knjigu formula za duhovno razumevanje”. Njegovim najboljim delima smatraju se „Pohvala pustinji“ i „Opomena Valerijanu o preziru sveta i sekularne filozofije“. Takođe sačuvano je i njegovo delo „Stradanje agaunskih mučenika, svetoga Morisa i dr sa njim“. Pored toga, napisao je mnoge besede. Evherije je preminuo oko 454. godine.