Eduardo Mendosa Gariga

Eduardo Mendosa Gariga
Eduardo Mendosa Gariga
Lični podaci
Puno ime	Eduardo Mendosa Gariga
Datum rođenja	(1943-01-11)11. januar 1943.
Mesto rođenja	Barselona, Španija
Književni rad
Najvažnija dela	„Istina o slučaju Savolta“ „Misterija začarane kripte“ „Lavirint maslinki“ „Grad čudesa“ „Laka komedija“ „Maurisio“

Eduardo Mendosa Gariga (šp. Eduardo Mendoza Garriga; Barselona, 11. januar 1943) savremeni je španski romanopisac, ali se bavi brojnim žanrovima uključujući pozorište, eseje i kratke priče. Najpoznatiji je po svojim epsko-istorijskim romanima, stilu koji je popularan od posleratnog perioda.

Biografija

Sin advokata i majke domaćice, rodio se u Barseloni 1943. godine. Zahvaljujući svojoj porodičnoj biblioteci njegovo interesovanje za književnost počelo je veoma rano. Iako je odmalena bio avanturističkog duha i želeo da bude toreador, istraživač ili kapetan broda, ta zanimanja za njega nisu bila moguća, jer je njegova porodica godinama negovala književnost. Zadovoljio se time da te avanture proživi kroz knjige, pretvaravši se vremenom u velikog čitaoca, a kasnije i u pisca. Eduardo je 1950. godine započeo svoje osnovno školovanje u šp. Hermanos Маristas, školi koju su vodili monasi. Posle deset godina je završio svoje osnovno i srednje obrazovanje i narednih pet godina, od 1960, studirao je prava.

Nakon završenih studija, Eduardo je putovao po Evropi. U London je otišao 1965. godine zahvaljujući stipendiji. U teoriji on je otišao da studira sociologiju, ali u praksi skoro sve vreme koje je tamo proveo iskoristio je za šetanje, čitanje i pisanje. Po povratku radio je kao advokat na slučaju engl. Barcelona Traction i kao pravni savetnik u šp. Banco Condal, što mu je pomoglo da dobro upozna i savlada pravni i birokratski jezik, koje je kasnije i ismevao u svojim romanima.

Klub iskorenjenih

Eduardo Mendosa je bio član neobičnog kluba koji se zove Klub iskorenjenih (šp. El club de los desarraigados), u kojem su međunarodni zvaničnici formirali jednu posebnu grupaciju. Sa pristojnom platom i izvesnom materijalnom bezbrižnošću, državni službenik koji tumara po gradovima kao što su Ženeva, Beč, Istanbul, Njujork je, u svakom slučaju, autsajder, koji živi u kontaktu sa ostalima. Ovaj svet, iako neosporno privlačan, može da postane leglo nestabilnosti, kada službenik posle toliko putovanja više ne zna ni ko je, ni odakle je, ni kojim jezikom govori. Na sreću svojih čitalaca, katalonski pisac je uspeo da iskoristi svoje putovanje (tzv. tumaranje) shvativši, iako ne još sasvim ubeđen, da se od pisanja može živeti, i odlučio je da odustane od svoje nomadske karijere.

Život u Njujorku

Prvog decembra 1973. napustio je Barselonu i otišao u Njujork kao prevodilac u OUN (Organizacija ujedinjenih nacija). Kada su ga pitali zašto je jedan advokat sa takvim ambicijama krenuo tim putem, odgovorio je da mu je nakon zatvaranja omiljenog bara u ulici Tuset postala mnogo dosadna Barselona koja čeka promene i ne zna kada će one nastupiti. Kako kaže, s osmehom: „Španija je tih godina bila tužna, gorka i nasilna zemlja“. Njegov dolazak u Njujork takođe je ostavio snažan utisak: „Kada sam sigao u Njujork, 1973, izgledao je kao pakao, ulice su vrvele kriminalcima i manijacima. Kada sam odlazio, nakon mnogo godina, bile su to iste ulice, ista stopa kriminala, ali ljudi su se ponašali kao da idu u Trijanon. U to vreme Barselona je bila primer dobrog grada, tada je krenula u bitku za modernizaciju i to veoma uspešno.“ Pretpostavlja se da je njegov desetogodišnji boravak u Njujorku uticao na njegovo interesovanje za urbane teme.

Ovaj boravak u Njujorku za Eduarda je veoma značajan jer je u tom periodu objavio svoj prvi roman šp. La verdad sobre el caso Savolta čiji je originalni naziv šp. Los soldados de Cataluña promenjen zbog frankističke cenzure. Roman je objavljen u Barseloni u proleđe 1975. godine. Nekoliko meseci kasnije Franko umire i knjiga postaje preteča promena u španskom društvu koje počinju baš u tom trenutku.

Roman La verdad sobre el caso Savolta uvodi čitaoca u mračni svet radničkih anarhističkih pokreta i zaslepljujuće raskošan život industrijalaca, ratnih profitera i vladajuće klase. Svetlost i senka, mrak i blesak, izvanredna slika doba. Zamršenom pričom o zločinu, strasti, novcu, socijalnoj pravdi kao večitom idealu koji se uvek izvrgne u svoju suprotnost, Mendosa gradi čitav jedan začudni svet na širokom platnu živopisne Barselone posle Prvog svetskog rata: kabarei, prostitutke, dame iz visokog društva, sumnjivi tipovi, mračne uličice i blistave balske dvorane, opsene i istina. Veoma upečatljivo napisano, sa izuzetnim osećajem za dramatiku. Mendosini likovi očaravaju bogatstvom emocija, inteligencijom, a pre svega strašću. Ovaj roman je sledećeg proleća, 1976, dobio Nagradu kritičara.

Povratak u Barselonu

Eduardo Mendosa Gariga

U inostranstvu Eduardo objavljuje 1979. godine roman šp. El misterio de la cripta embrujada i 1982. godine šp. El laberinto de las aceitunas, gde se ističe kao veliki majstor parodiranja i mešanja žanrova i postupaka (gotska priča, krimi roman, crni humor, pikareska, ironija). El misterio de la cripta embrujada predstavlja početak tetralogije u kojoj glavnu ulogu ima jedna nesvakidašnja osoba, detektiv koga je nepoznati čovek zatvorio u ludnicu. El laberinto de las aceitunas , drugi roman sa istim bezimenim detektivom, zahvaljujući kom je proglašen autorom najprodavanijeg bestselera.

Mendosa se 1983. godine vratio u Barselonu nakon poseta Đenovi, Beču i drugim gradovima, ali i dalje je zarađivao za život baveći se simultanim prevođenjem u međunarodnim organizacijama. U Barseloni je 1986. godine objavio roman šp. La ciudad de los prodigios koji prikazuje društveni i urbani razvoj Barselone između dve svetske izložbe 1888. i 1929. Književni kritičari smatraju da je La ciudad de los prodigios remek-delo, a od strane francuskog časopisa Lire izabran je za najbolju knjigu 1988. Za istoimeni roman 1999. godine snimljen je i film.

Njegov sledeći roman šp. La isla inaudita je objavljen 1989. godine i izlazi iz okvira uobičajene naracije Mendosinih romana, koristeći grad Veneciju za osnovno mesto zbivanja. Godinu dana kasnije je počeo da objavljuje u novinama šp. El País priče u nastavcima o jednom vanzemaljcu koji je sleteo u Barselonu pre Olimpijskih igara 1992. godine. Priča je objavljena sledeće godine pod naslovom šp. Sin noticias de Gurb.

Savremeni španski autor se takođe pronalazio u svetu pozorišta. Njegova drama šp. Restauració izvedena je prvi put 1990. godine u pozorištu Romea u Barseloni. Kasnije ju je preveo sa katalonskog na kastiljanski španski kako bi mogla da se izvede i u Madridu.

Ovaj savremeni španski pisac je 1992. godine objavio roman šp. El año del diluvio, čija je radnja smeštena u jednom katalonskom selu u kom vladaju franački poglavica i Konstansa Briones kao kaluđerica. Ovaj roman je osvojio treće izdanje književne nagrade za Elle 1993. Dve godine kasnije počeo je da predaje na Univerzitetu Popmpeu Fabra u Barseloni. Kombinujući posao profesora i književni rad, godine 1996. objavljuje roman šp. Una comedia ligera, čija je radnja smeštena u posleratnoj Barseloni. Ovaj roman je 1998. godine dobio nagradu u Francuskoj za Najbolju stranu knjigu objavljenu u Francuskoj.

šp. La aventura del tocador de señoras, objavljena u januaru 2001, predstavlja treći tom avantura anonimnog detektiva, koji je izbačen iz ludnice u kojoj je boravio prerušen u frizera. Knjiga je proglašena za najbolju knjigu 2002. godine. Roman šp. El último trayecto de Horacio Dos, u avgustu iste godine, iz delova objavljuje u novinama šp. El País, kao što je uradio i sa romanom Sin noticias de Gurb. U novembru je sa izdavačem Omega objavio -šp. Baroja, la contradicción, biografski esej o liku pisca Pia Barohe.

šp. Barcelona Modernista, esej o Barseloni u periodu između Svetske izložbe 1888. i Prvog svetskog rata, objavio je 2003. godine. Takođe, je doprineo i kao scenarista u ekranizaciji sopstvenog dela El año del diluvio.

Izdavač Seš Baral, 2006. godine, objavio je šp. Mauricio o las elecciones primarias, Mendosin roman koji obuhvata period posle španske tranzicije, između izbora 1984. godine i imenovanja Barselone kao olimpijskog domaćina. Roman je dobio šestu nagradu za Roman, Fondacije Hose Manuel Lara Ernandesa.

Samo dve godine nakon izvođenja predstave šp. Gloria, objavio je delo šp. El asombroso viaje de Pomponio Flato (Prvi vek naše ere. Pomponije Flato luta zabitima Rimskog carstva u potrazi za vodom čudesnog svojstva. Slučajnost i nepouzdana sudbina dovode ga u Nazaret gde se priprema pogubljenje seoskog drvodelje. Na svoju veliku žalost Pomponije postaje privatni detektiv veoma neobičnog klijenta: drvodeljinog sina, čednog i jedinstvenog dečaka uverenog u nevinost oca, čoveka smirenog i skušenog izgleda, koji ipak krije veliku tajnu. Misterija je smeštena u Nazaret s izvesnom Marijom i njenim suprugom Josifom. Istorijska pripovest sa detetom po imenu Isus u glavnoj ulozi). U ovom delu Mendosa prepliće pojedinosti popularnih romana i činjenica da bi stvorio sopstveni stil: ironični detektivski roman što prerasta u književnu satiru i urnebesnu komediju.

U oktobru 2010. godine, pisac Eduardo Mendosa, krijyći se iza pseudonima Rikardo Medina, osvojio je 59. nagradu Planeta za delo šp. Riña de gatos. Madrid 1936 , u vrednosti od 601,000 evra. Osnova pobedničkog romana je dolazak mladog Engleza, poznavaoca španskog slikarstva, u Španiju, na proleće 1936. godine, pozvanog da proceni nepoznatu sliku Velaskesa.

Romanom šp. El enredo de la bolsa y la vida, objavljenim 10. aprila 2012. godine, Mendosa je vratio u život anonimnog detektiva, protagonistu u romanima El misterio de la cripta embrujada, El laberinto de las aceitunas i La aventura del tocador de señoras, u satiri smeštenoj u sadašnjoj Barseloni.

Dela i nagrade

Romani

Eduardo Mendosa Gariga

• 1975: Istina o slučaju Savolta (šp. La verdad sobre el caso Savolta)
• 1986: Grad čudesa (šp. La ciudad de los prodigios)
• 1989: šp. La isla inaudita
• 1991: šp. Sin noticias de Gurb
• 1992: Godina Potopa (šp. El año del diluvio)
• 1996: Laka komedija (šp. Una comedia ligera)
• 2006: Maurisio ili primarni izbori (šp. Mauricio o las elecciones primarias)
• 2008: Čudesno putovanje Pomponija Flata (šp. El asombroso viaje de Pomponio Flato)
• 2010: Borba mačaka. Madrid 1936 (šp. Riña de gatos. Madrid 1936)

Detektivski romani

• 1979: Misterija začarane kripte (šp. El misterio de la cripta embrijada)
• 1982: Lavirint maslinki (šp. El laberinto de las aceitunas)
• 2001: Avantura stočića za šminku (šp. La aventura del tocador de señoras)
• 2012: šp. El enredo de la bolsa y la vida

Priče

• 2009: šp. Tres vidas de santos (La ballena, El final de Dubslav y El malentendido).
• 2011: Put do škole (književnost za decu) (šp. El camino del cole (literatura infantil)).

Eseji

• 1986: Njujork (šp. Nueva York).
• 1989: Moderna Barselona , koautorstvo sa sestrom Kristinom (šp. Barcelona modernista, en coautoría con su hermana Cristina).
• 2001: šp. Baroja, la contradicción (ensayo biográfico).
• 2007: šp. ¿Quién se acuerda de Armando Palacio Valdés?.

Dramska dela

• 1990: šp. Restauració
• 2008: šp. Gloria

Ekranizovana dela

• 1980: Istina o slučaju Savolta - Režija Antonio Drove • koprodukcija Španija , Francuska i Italija (šp. La verdad sobre el caso Savolta - Dirigida por Antonio Drove (coproducción España, Francia e Italia)).
• 1981: Grobnica - Režija Kaetano del Real (Španija), (šp. La cripta - Dirigida por Cayetano del Real (España)).
• 1999: Grad čudesa - Režija Mario Kamus (Španija), (šp. La ciudad de los prodigios - Dirigida por Mario Camus (España)).
• 2004: Godina Potopa - Režija Hajme Ćavari(koprodukcija Španija , Francuska i Italija). (šp. El año del diluvio - Dirigida por Jaime Chávarri (coproducción España, Francia e Italia)).

Nagrade

• 1975: Nagrada kritičara za Istina o slučaju Savolta .
• 1987: Nagrada grad Barselona (1987) za Grad čudesa .
• 1988: Nagrada za najbolju knjigu godine , magazin " Lire " (Francuska) za Grad čudesa .
• 1998: Najbolja strana knjiga objavljena u Francuskoj - Laka komedija .
• 2002: Nagrada za najbolju knjigu godine od strane Udruženje knjižara iz Madrida , za Avantura stočića za šminku.
• 2007: Nagrada fondacije José Manuel Lara za Maurisio ili primarni izbori .
• 2009: Nagrada srebrno pero za Čudesno putovanje Pomponija Flata .
• 2010: Nagrada Planeta za Borbu mačaka . Madrid 1936.

Zanimljivosti

Mendosa piše romane na kastiljanskom, a dramska dela na katalonskom jeziku.

Mendosa je i ilustrator.

U svojoj biblioteci ima jako mali broj knjiga. Kada pročita knjigu on je poklanja. Ostaju samo one koje je dobio od dragih prijatelja, i one za koje misli da će ih ponovo pročitati. Jedina knjiga koja je trajna je Biblija.

Prvi naziv knjige Istina o slučaju Savolta je bio Vojnici Katalonije (šp. Los Soldados de Cataluña), koji nije prihvaćen jer je Španija tada bila pod Frankovom diktaturom.

Video fajl

• Nagrada Planeta 2010, govori kako piše o Građanskom ratu da bi se oslobodio teških emocija, koje ga i dalje vežu za tu temu.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt