Ekoautoritarizam
Ekoautoritarizam ili ekološki autoritarizam, je politička misao koja se zalaže za neizbežnost i neophodnost mera koje prkose demokratiji i čak opšteprihvaćenim ljudskim pravima uopšte. Zajednički imenitelj u ekoautoritarnoj misli je fokus na održivosti i uverenje da demokratija ne može obezbediti opstanak. Iako se mogu zamisliti drugi tipovi režima, većina naučnika predlaže meritokratski sistem, iako neki predlažu klimatsku diktaturu. Umesto demokratske vladavine, političari bi bili birani prema njihovoj stručnosti. Demokratsku volju bi zamenile politike vođene naukom i ekološkom potrebom.
Unutar zelene političke misli, ekoautoritarizam je marginalan. Ekoautoritarizam je inspirisan izveštajem Ograničenjima za rast i njegovim zaključkom da postoje fizička ograničenja za rast i da je Zemlja bez dramatičnih promena u svim oblastima života osuđena da postane nenaseljiva.[1] Novija ekoautoritarna misao podvlači kompromise i nedostatak legitimiteta neodržive politike u demokratiji.[2] Naglašava da demokratija ne može biti apsolut, jer je održivost preduslov za sve vredno. Pokazuje kako se prekomerno iskorišćavanje resursa, s obzirom na njegove posledice, mora smatrati nasiljem i da u stvari mnoga pitanja ne mogu biti predmet demokratskog odlučivanja niti bi trebalo biti predmet demokratskog odlučivanja. Mnogo je slučajeva kada se država već meša i gde je mešanje od suštinske važnosti za javnu bezbednost.[3]
Ekoautoritarne misli u poslednje vreme dobijaju na snazi, jer neki ljudi veruju da je demokratija neadekvatan sistem za obezbeđivanje ekološke stabilnosti.[4] Kako problemi poput klimatskih promena ostaju nerešeni na globalnom nivou, glasovi koji traže strože mere verovatno će postati sve glasniji. Pogotovo, nedavni skokovi koje je preduzela kineska vlada neki naučnici vide kao dokaz superiornog potencijala autokratskih vlada kada je u pitanju primena dobrog upravljanja životnom sredinom.[5]
Takođe vidi
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Meadows, D. et al 1972. The Limits to Growth: A Report for the Club of Rome's Project on the Predicament of Mankind. New York: Universe Book.
- ^ Aydurmus, Didem (2016). Survival Despite the People: Democratic Destruction or Sustainable Democracy. Kindle Edition: CreativeSpace. ISBN 978-1-5376-7868-9.
- ^ Westra, L. 1998. Living in Integrity. A Global Ethic to Restore a Fragmented Earth. Lanham: Rowman and Littlefield Publishers.
- ^ Beeson, M. 2010. The coming of environmental authoritarianism. Environmental Politics 19(2):276-294.
- ^ Bell, D. A. 2015. The China Model. Political Meritocracy and the Limits of Democracy. Kindle Edition: Princeton University Press.