Ekološki otisak

Mapa sveta u skladu sa ekološkim deficitom pojedinih zemalja u 2013. (Global Footprint Network, 2016)

Mapa sveta u skladu sa ekološkim deficitom pojedinih zemalja u 2007. (Global Footprint Network, 2010)

Ekološki otisak predstavlja zbir svih ekosistemskih usluga koje ljudi zahtevaju i troše od planete Zemlje u datom trenutku. Podrazumeva ravnotežu između korišćenja prirodnih resursa od strane čoveka i kapaciteta planete da apsorbuje otpad nastao ljudskom aktivnošću. Ukratko, predstavlja poređenje potreba čovečanstva sa obnovljivim kapacitetom planete i održivo postupanje sa otpadom koji pri tome nastaje.

Ekološki otisak podrazumeva biološki produktivne površine (biokapacitet) potrebne za useve, pašnjake, naseljena područja, ribolovna i šumska područja. Ovde se takođe podrazumeva površina šume koja je potrebna kako bi se apsorbovale emisije ugljendioksida koje okean nije apsorbovao. Biokapcitet i ekološki otisak su izraženi zajedničkom jedinicom koja se naziva globani hektar (gha) - površina izražena u hektarima potrebna da bi se zadovoljile životne potrebe svakog pojedinca.

Istorija

Koncept ekološkog otiska razvio se posle Brutlandovog izveštaja 1987. i samita Ujedinjenih nacija u Riju 1993. Bilo je potrebno pribaviti merljive dokazie kako bi se skrenula pažnja da je održivi razvoj neophodan. Početna ideja je bila da jasna metrika može pomoći da se ideološka tvrdnja održivog razvoja prevede u tvrdnju zasnovanu na empirijskim činjenicama. Prvi korak je bio da se utvrdi kolikim prirodnim kapacitetima planeta raspolaže, koliko je kapaciteta ljudima potrebno i koliko prirodnih resursa se troši na godišnjem nivou. Analiza ekološkog otiska dala je prikaz koliko rastu ili opadaju zahtevi čovečanstva za prirodnim resursima, u obliku osnovnih ljudskih potreba za vodom, hranom, prostorm, apsorbovanim ugljen dioksidom, otpadom itd.

Elementi ekološkog otiska

Svaka ljudska aktivnost zahteva određenu biološki produktivnu površinu. Ekološki otisak predstavlja zbir ovih površina, bez obzira na to gde su one locirane na planeti. U smislu čovekove potrošnje bioloških resursa razlikuje se nekoliko komponenti ekološkog otiska, a najvažniji karbonski otisak, vodeni otisak i ekološki otisak u užem smislu, a sva tri čine takozvanu „Porodicu otisaka”:

• Karbonski otisak – predstavlja ukupnu količinu emitovanih gasova staklene bašte proizvedenih direktno ili indirektno od strane pojedinca, organizacije, događaja ili proizvoda. Jedan je od najznačajnijih indikatora zagađenja životne sredine. Njegov naziv obuhvata različite gasove koji uzrokuju efekat staklene bašte i time doprinose globalnom zagrevanju. Meri se i površinom šuma potrebnom da bi se absorbovala emisija ugljen-dioksida nastala sagorevanjem fosilnih goriva, promenom namene zemljišta i hemijskim procesima, izuzimajući količinu koju absorbuju okeani.
• Vodeni otisak — predstavlja količinu vode koja se koristi za proizvodnju svake robe i usluge koju čovek oristi. Zajedno sa karbonskim otiskom predstavlja najznačajniji indikator zagađenja životne sredine. Direktno je povezan sa prehrambenim navikama stanovništva kao i klimatskim pojasem u kome žive, zbog potreba navodnjavanja pri uzgoju biljaka.

Osim ovih najvažnijih komponenata čovekova potrošnja obnovljivih resursa odražava se i kroz:

• Pašnjački otisak (engl. Grazing land footprint) – površina pašnjaka neophodna za uzgoj stoke, sa ciljem
• Šumski otisak (engl. Forest footprint) – proračunava se na osnovu količine ogrevnog drveta i svih vrsta drvnih sortimenata koji se potroše na godišnjem nivou;
• Otisak ribarstva (engl. Fishing grounds footprint) – proračunava se iz procenjene primarne produkcije neophodne da se nadomesti izlov ribe i morskih plodova. Baziran je na podacima o izlovu za 1436 morskih i 268 slatkovodnih životinjskih vrsta;
• Otisak useva (engl. Cropland footprint) – proračunava se iz površine koja se koristi za proizvodnju svih poljoprivrednih vrsta za ishranu ljudi, stoke ili dalje korišćenje u prehrambenoj industriji (proizvodnja ulja, šećera i
• Infrastrukturni otisak (engl. Built-up-land footprint) — proračunava se iz površine zemljišta prekrivene različitim oblicima infrastrukture (saobraćajnice, stambeni i industrijski objekti i akumulaciona jezera).

Merenje ekološkog otiska

Ekološki otisak pojedinih zemalja, izražen u broju planeta koji je potreban za obezbeđivanje resursa neophodnih da bi se dostigao način života u tim zemljama (2018. godina)

Ekološki otisak pojedinca i indeks humanog razvoja zemalja po regionima sveta (2014)

Grafikon koji prikazuje odnos indeksa humanog razvoja i ekološkog otiska pojedinih zemalja sveta.

Ekološki otisak se otavlja na biološki produktivnim površinama, odnosno površinama koje se koriste za useve, kao pašnjaci, naseljena područja, kao i vodene i šumske površine. Od ovih površina najznačajnija je šuma zato što, pored pružanja resursa, ona apsorbuje ugljen-dioksid koji okean nije asporbovao. Oko četvrtine planete zemlje danas se smatra biološki produktivnom površinom, odnosno biokapacitetom koji trenutno poseduje stanovništvo planete Zemlje. Prema proračunima iz 2016. godine, stanovništvo danas troši resurse koje može da obezbedi jedna i po planeta. To znači da se seče više drveća nego što može da izraste, pijaća voda troši se brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispušta se više ugljen-dioksida nego što priroda može da apsorbuje. Posledice su višestruke – smanjenje zaliha prirodnih resursa i gomilanje otpada brže nego što on može biti apsorbovan ili recikliran, kao što je slučaj sa rastućom količinom ugljen-dioksida u atmosferi. Ako se nastavi istim tempom do 2050. godine biće potrebne tri planete Zemlje.

Ekološki otisak meri se na više nivoa:

• Ekološki otisak pojedinca predstavlja svakodnevne aktivnosti kojima svaki stanovnik planete doprinose ukupnom ekološkom učinku. Postoji veliki broj besplatnih aplikacija pomoću kojih svako može izračunati svoj ekološki otisak, kao i koje aktivnosti najviše utiču na životnu sredinu. Svaki pojedinac može preduzeti kako lične, tako i kolektivne mere za smanjenje ovog uticaja. Računar ličnog indeksa ekološkog otiska postavlja niz jednostavnih pitanja, a zatim izračunava kolika je površina zemljišta potrebna za podržavanje životnog stila pojedinca.
• Ekološki otisak na nivou preduzeća predstavlja aktivnosti kojima trošenju resursa i emisiju ugljen-dioksida doprinosi industrija. Kompanije koje su okrenute budućnosti i aktivno upravljaju svojim ekološkim rizicima mogu steći jaku konkurentnu vrednost. Ekološki otisak pomaže korporacijama da poboljšaju svoj marketinški uvid, uspostave strateške ciljeve, ostvare bolji učinak i pokažu svoju snagu. Uz određivanje zajedničke merne jedinice otiska, kompanije mogu uspostaviti i sopstvene referentne vrednosti, postaviti kvantitativne ciljeve i razmatrati buduća alternativna rešenja. Otisak se uklapa u sve nivoe poslovanja i može pružitit kako zbirne, tako i pojedinačne detaljne rezultate. Ekološki otisak ukazuje na mesta na kojima bi se regioni, industrijski sektori i kompanije mogli susresti sa sve većim ograničenjima u resursima, poput energije, šuma, poljoprivrednog zemljišta, pašnjaka i ribnjaka. Pomoću njega se lakše mogu utvrditi strategije za uspešno funkcionisanje u svetu u kome ima sve manje prirodnih resursa, kao i strategije za proizvodnju i usluge koje će biti neophodne u budućnosti.
• Ekološki otisak na nivou zajednice (države, grada opštine...) predstavlja aktivnosti kojima jedna zajednica ukupno doprinosi ekološkom učinku. Cilj svake zajednice trebalo bi da bude obezbeđivanje zadovoljavajućeg životnog standarda za svoje stanovnike, kako danas, tako i u budućnosti. Bez prirodnog kapitala – zdrave hrane, energenata za transport i grejanje, papirnih vlakana, materijala za odeću i građevinarstvo, svežeg vazduha i čiste vode nemoguće je ostvariti ovaj cilj. Zato obezbeđivanje trenutne i buduće dobrobiti za ljudski rod zavisi od zaštite prirodnog kapitala od sistematske i prekomerne eksploatacije.

Jedan od načina za procenu održivog razvoja je korišćenje ekološkog otiska i indeksa humanog razvoja - IHR (Human Development Index - HDI). Biokapcitet i ekološki otisak su izraženi zajedničkom jedinicom koja se naziva globani hektar (gha) - površina izražena u hektarima potrebna da bi se zadovoljile životne potrebe svakog pojedinca. Ekološki otisak manji od 1,7 hektara po osobi čini potrebe za resursima globalno primenljivim. Ujedinjene nacije smatraju IHR preko 0,8 „veoma visokim ljudskim razvojem“. Merenje ove dve promenljive otkriva da se vrlo malo zemalja približilo postizanju održivog razvoja, uprkos sve većem usvajanju ciljeva održivog razvoja i drugih politika koje teže povećanju blagostanja bez žrtvovanja životne sredine.

U današnjem svetu, u kome je čovečanstvo već prevazišlo planetarna ograničenja, ekološka bogatstva postaju sve ugroženija. Svaka zemlja poseduje sopstveni profil ekološkog rizika. Mnoge se suočavaju sa ekološkim deficitima, sa otiscima koji prevazilaze njihove biološke kapacitete. Ostale zavise od izvora iz drugih zemalja, koji se nalaze pod sve većim pritiskom. U nekim delovima sveta indikatori ekološkog deficita su poražavajući. Ukazuju na gubitak resursa, kolaps ekosistema, dugovanja, siromaštvo, glad i rat. Ekološki otisak predstavlja alatku za izračunavanje količine resursa koja pomaže zemljama da steknu bolji uvid u stanje sopstvenog ekološkog bilansa na taj način što pruža podatke neophodne za upravljanje sopstvenim resursima, kako bi sebi obezbedile sigurniju budućnost.

Ekološki dug

Preteranim trošenjem resursa čovečanstvo upada u ekološki dug - višak potrošenih resursa i emitovanog ugljen-dioksida u odnosu na mogućnosti prirode da ih pruži, odnosno apsorbuje.

Dan ekološkog duga

Dan pekološkog duga (engl. Earth overshoot day) je onaj dan u godini kada čovečanstvo potroši sve resurse koje planeta može da pruži za tu godinu. Od tog dana svetska populacija počinje da koristi resurse koje će planeta moći da proizvede tek naredne godine. Brzina potrošnje resursa sve više raste, a datum prekoračenja je sve bliži sredini godine. Godine 1971. ovaj dan je dostignut 24. decembra 2016. to je bio 8. avgust, dok je 2019. taj datum bio 29. jul.

Ekološki otisak u budućnosti

Glavni krivac za rastući ekološki otisak u poslednjih pedeset godina su emisije ugljendioksida nastale usled upotrebe fosilnih goriva. Godine 1961, emisije ugljendioksida su predstavljale 36% od ukupnog ekološkog otiska čovečanstva. Do 2010. taj broj je porastao na 53%.

U periodu između 1961. i 2010. godine tehnološki napredak, uticaj poljoprivrede i navodnjavanje su povećali prosečan prinos po hektaru, što je dovelo i do uvećanja biokapaciteta od 9.9 do 12 milijardi globalnih hektara. Međutim, tokom ovog perioda ljudska populacija je porasla sa 3.1 na 7 milijardi stanovnika, čime se smanjio biokapacitet po glavi stanovnika sa 3.2 na 1.7 globalnih hektara. U međuvremenu ekološki otisak pojedinih zemalja je porastao sa 2.5 na 2.7 globalnih hektara po glavi stanovnika.

S obzirom na procene da će do 2050. godine svetska populacija dostići 9,6 milijardi stanovnika i skoro 11 milijardi do 2100, biokapacitet za svakog stanovnika Zemlje će se dalje smanjitivati. Pravi izazov svih svetskih vlada, s obzirom na smanjenje kvaliteta zemljišta, oskudicu pijaće vode i povećane troškove energije, biće upravo održavanje nivoa biokapaciteta.

Literatura

• Savić, Dunja; Aleksić, Danko; Petrović, Milica (2013). Ekološki otisak (PDF) (2. izd.). Beograd: EASD team. Pristupljeno 17. 4. 2021. 

Spoljašnje veze

• „Šta je ekološki otisak?”. Edukacija. 5. 6. 2018. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
• Kozbašić, Jelena (26. 4. 2018). „Koliko je dubok naš ekološki otisak?”. Energetski portal. Pristupljeno 18. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Measure what you treasure”. Global Footprint Network. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
• „Earth Overshoot Day 2019 is July 29, the earliest ever”. Earth Overshoot Day. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
• Veljković, Nebojša. „Indikatori održivog razvoja: Srbija i svet”. sepa.gov.rs. Ministarstvo zaštite životne sredine. Pristupljeno 17. 4. 2021.