Pređi na sadržaj

Elektronska knjiga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čitač knjiga AlReader 2 za Windows

Elektronska knjiga (e-book, e-knjiga, eknjiga, digitalna knjiga, ili čak e-izdanje) je publikacija knjige u digitalnoj, elektronskoj formi koja se sastoji od teksta i/ili slika. Moguće ju je čitati preko ličnih računara, na tabletima uz pomoć „e-čitač“ (e-reader) aplikacija, mobilnim telefonima (pametni telefoni) ili preko drugih elektronskih uređaja. Iako se e-knjiga ponekad definiše kao elektronska verzija štampane knjige, postoje mnoge elektronske knjige koje nikad nisu ni postojale u štampanoj formi.

Elektronska knjiga je novi vid komunikacije, nova forma saopštavanja preko koje se objavljuju naučne, umetničke i druge poruke javnosti. Nastala je na osnovama računarske tehnologije i postojanja Interneta i danas predstavlja pandan klasičnoj štampanoj knjizi.[1] Nastale su i mnoge virtuelne biblioteke, specijalizovani sajtovi koji nude na prodaju ili na slobodno raspolaganje elektronske knjige na svim jezicima.

Elektronska knjiga je u razvoju, a na osnovu unapređivanje računarske tehnologije, očekuje se njeno i dalje razviće, kao i još veća zastupljenost na tržištu i masovnije korišćenje.[2]

Izrada elektronskih knjiga

[uredi | uredi izvor]
Elektronski čitač Pandigital

Izrada elektronskih knjiga se najčešće radi uz pomoć specijalizovanih programa koji omogućuju da se sadržaj knjige učini primerenim za korišćenje. Program za izradu elektronske knjige najčešće prati i tzv. čitač elektronskih knjiga, pomoću koga se te knjige mogu otvarati i čitati.[3]

Prednosti i mane elektronske nad štampanom knjigom

[uredi | uredi izvor]

Prednosti elektronske knjige nad klasičnom štampanom knjigom su[4]:

  • bitno se skraćuje vreme od nastanka dela do njegovog izlaska u javnost i zaobilazi se jedna od kritičnijih faza u izradi knjige - štampanje knjige
  • izrada elektronske knjige je daleko jeftinija od štampane knjige, jer ne traži zalihe, trošenje hartije, boje i drugi materijal
  • dostupnost potencijalnim korisnicima je neuporedivo veća od štampane knjige, jer je ona praktično dostupna svakom članu Internet zajednice, ma gde se on nalazio
  • neuporedivo veće mogućnosti grafičkog uređenja

Nedostaci elektronske knjige su:

  • štampana knjiga nije samo nosilac poruke, već i predmet koji može imati sam po sebi vrednost
  • ljudi su još uvek naviknuti na štampanu knjigu i radije je uzimaju u ruke[5]
  • u manje razvijenim sredinama prema elektronskoj knjizi postoji iracionalni otpor kao „neprirodnom“ mediju, što potiče od niske informatičke kulture

Moguće je da će još dugo vremena paralelno postojati štampane i elektronske knjige. Pretpostavlja se da će se u budućnosti štampana knjiga usmeravati u pravcu zanatske i umetničke izrade kao specifično umetničko delo, a elektronska knjiga će se koristiti u svim ostalim slučajevima kada je bitno da ideja i sadržaj dopru do što više ljudi.[6]

Formati e-knjiga

[uredi | uredi izvor]

Razvojem elektronske tehnike, danas se elektronske knjige mogu pripremati u različitim formatima. Neki su proizvedeni i podržani od strane velikih kompanija (npr. Adobi sa .pdf formatom), a neki od strane nezavisnih programera. Različiti čitači podržavaju različite formate i većina njih uglavnom podržava samo jedan format što vodi ka daljem grananju tržišta e-knjiga, jer tržište nezavisnih izdavača i specijalizovanih autora nije postiglo konsenzus u vezi standardizacije pakovanja (formata) i prodaje e-knjiga. Danas najčešće korišćeni su: PDF, DOC, TXT, Mobi, ePub.[7]

Kasnih devedesetih godina formiran je konzorcijum čiji je cilj bio da razvije Open eBook- format koji bi autorima i izdavačima omogućio da dokument pišu u jedinstvenom formatu koji bi bio „čitljiv“ na velikom broju softvera za čitanje i hardverskih platformi. Open eBook je definisao mnoge pod-setove HNTML-a i CSS-a; i XML šema za „manifest“, da napravi listu komponenti date e-knjige, sadržaj, omot i slično. Gugl knjige (Google Books) su konvertovale mnoga javno dostupna dela u ovaj otvoreni format.

U 2010. godini e-knjigama je porasla popularnost na sivom tržištu. Mnogi elektronski izdavači su počeli da distribuiraju knjige iz javnog domena. Istovremeno, autori koji nisu uspeli da pronađu izdavača nudili su svoja dela na Internetu kako bi ona ipak stigla do čitalaca. Nezvanični (i najčešće neautorizovani) katalozi knjiga su postajali dostupni na Internetu, a sajtovi posvećeni e-knjigama su počeli da šire informacije o e-knjigama u javnosti.[8][9]

Specijalizovani hardver

[uredi | uredi izvor]
Amazonov Kindle čitač na dodir

Postoji više generacija hardvera specijalizovanog za čitanje e-knjiga. Rocket eBook je plasiran 1998. zajedno sa još nekoliko uređaja, ali nije stekao popularnost među korisnicima. Osnivanje E Ink korporacije je 1997. za rezultat imalo proizvodnju elektronskog papira, tehnologije koja omogućava da ekran uređaja reflektuje svetlost kao običan papir i isključi potrebu za pozadinskim osvetljenjem; elektronski papir je prvi put inkorporiran u uređaj Sony Librie 2004. godine, zatim u Sony Reader 2006. i onda u Amazon Kindle koji je po puštanju u prodaju 2007. godine rasprodat za samo 5 sati. Pojava tablet računara krajem 2000-ih i njihova sve veća zastupljenost na tržištu, omogućila je dalji rast popularnosti e-knjiga tokom druge decenije 21. veka.[10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Хоће ли класичне књиге завршити у музејма? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2013), Pristupljeno 31.10.2013.
  2. ^ Електронске књиге освајају тржиште Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2013), Pristupljeno 31.10.2013.
  3. ^ Софтверско окружење, електронске књиге, Pristupljeno 31.10.2013.
  4. ^ О електронским књигама Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2016), Pristupljeno 31.10.2013.
  5. ^ Е-књиге у Србији још на чекању Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2013), Pristupljeno 31.10.2013.
  6. ^ -{E-knjiga - budućnost srpskih izdavača}, Pristupljeno 31.10.2013.
  7. ^ O 6 najpopularnijih formata elektronskih knjiga Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2013), Pristupljeno 31.10.2013.
  8. ^ Standardni formati e-knjiga Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2013), Pristupljeno 31.10.2013.
  9. ^ Najbolji formati e-knjiga, Pristupljeno 31.10.2013.
  10. ^ Najbolji hardver čitača e-knjiga Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2013), Pristupljeno 31.10.2013.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Elektronska knjiga na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Електронска_књига&oldid=26548746”